Kada naiđemo na neke snimke koji su stari 40-ak godina ne možemo a da se ne začudimo koliko su generacije pre nas bile otvorenije za mnoge stvari nego mi danas. Tragična vest o smrti Davida Bowiea je, na primer, čak i onima koji nisu bili toliko upoznati sa radom ovog legendarnog muzičara, predočila da je on još tokom 70-ih nastupao u trikoima ukrašenim šljokicama dok mu je lice bilo prekriveno jakom šminkom. I brojne druge zvezde tog perioda, poput Boy Georgea, Princea, Grace Jones i ostalih su se poigravali sa androgenošću koja danas, 5 decenija kasnije, pojavom Andreje Pejić ili Conchite Wurst ponovo izaziva čuđenje ili skandal kao da je u pitanju nešto nikad pre viđeno.
A da li ste znali da je jedan od najpopularnijih jugoslovenskih pevača tokom 80-ih, takođe, nastupao u haljinama, na visokim potpeticama, sa karminom, senkom za oči i svim drugim sredstvima koji ulepšavaju jednu ženu? I da skoro niko nije imao problem sa tim?
Naravno, negativna reakcija je postojala, ali ona nije bila dovoljno jaka da ospori uspeh Olivera Mandića koji je prodavao milionske tiraže, pa čak i u doba najveće inflacije koja je zadesila naše prostore u periodu koji je nešto kasnije usledio. Ako vam njegovo ime, možda, ne budi asocijacije na prvu, sigurno svi veoma dobro znate pesme kao što su Osloni se na mene (sad ti), Smejem se a plakao bih, Pomagajte drugovi (hoću da se ubijem zbog nje), Nije za nju (čovek ko ja da je očima pije), Poludeću, Bobane (napij se)…
Ovde je vaš DJ koji vas voli: crven ban koji j*be svaki dan. And now big yeah for genius Vuk Karadzić (foto: Screenshot)Isti taj Oliver je od samog stupanja na muzičku scenu privlačio veliku pažnju ekscentričnim ponašanjem, pa je tako, budući da je jedan od retkih klasično obrazovanih rok muzičara u to doba i samim tim neko ko izuzetno polaže pažnju na kvalitet i profesionalnost svega što radi, bio toliko iznerviran neuvežbanošću benda sa kojim je nastupao da je usred nastupa razbio svoj sintisajzer i prekinuo koncert.
Na samom početku 80-ih uzima stvar u svoje ruke i, posle dvogodišnje pauze koju je napravio nakon velikog uspeha postignutog hitom Ljuljaj me nežno, brižljivo radi na novom materijalu, ali i na nesvakidašnjoj promociji istog na čelu sa režiserom Stankom Crnobrnjom i multimedijalnim konceptualnim umetnikom Kostom Bunuševcem.
Zanimljivo je i napomenuti da je, što se muzičkog pravca tiče, Mandićeva karijera u ovom smeru otišla sasvim slučajno. Erotičnu pesmu Ljuljaj me nežno napisao je za Maju Odžaklijevsku, a kako se ona nije pojavila u studiju u dogovorenom terminu, budući veliki hit, na nagovor svojih saradnika, snimio je Oliver sam, i to na tekst Marine Tucaković, koja je bila njegova velika ljubav tih godina, a koja će mu, i nakon raskida, napisati neke od najlepših stihova.
1981. godine u prodaji se pojavljuje debitantski album provokativnog naziva Probaj me, ali i emisija Oliver Mandić i Beograd noću koja je pokrenula brojne polemike u jugoslovenskoj štampi koja je dočekala na krv i nož ovu, kako to jedan kritičar zlurado primećuje, običnu sekapersu koja misli da su za dobar šou dovoljne egzibicije u ženskim haljinama. On, i mnogi drugi, prevideli su avangardnost celog projekta, ali su se posuli pepelom nakon što je šou ovenčan nagradom na polju traganja za novim TV izrazom na međunarodnom festivalu u Montreu, najznačajnijoj evropskoj smorti TV zabave. Kako su u tom momentu morale smešno zvučati sve one prozivke da je u pitanju laka zabava i nevešto, zakasnelo kopiranje tuđih ideja.
U spomenutoj emisiji je Oliver Mandić ekranizovao sve pesme sa aktuelnog albuma (video-album, zvuči poznato?) pritom nastupajući u veoma otkačenim, avangardnim kostimima ne bi li upotpunio futurističku viziju šou programa koji prati nesvakidašnje putovanje ostavljenog mladića koji pada pod uticaj manifesta oslobođene ljubavi koji proklamuje biće koje kao da je došlo iz druge galaksije.
Pored Olivera koji briše granice između polova i smelo se pojavljuje u haljinama, štiklama i napadnom šminkom na usnama i kapcima, naći će se tu i parodija na nekoliko biblijskih citata u vidu propagiranja religije novog doba u kojoj je ultimativni cilj ostvariti jedinstvo sa samim sobom van postulata koje društvo nameće pod izgovorom da je to nešto što je u ljudskoj prirodi.
Umesto starozavetnog uvoda, po kom u početku beše reč, Kosta Prazni, odnosno Kosta Bunuševac, počinje svoje izlaganje darvinističkom slikom sveta: „U početku bile su nezgrapne, gmizave mase koje su se izmigoljile iz okeana na kopno i, proždirući jedne druge, tako živele i množile se. Onda su se uspravile, podupirući svoja obla tela tvrdim oklopima, i, najzad, izgradiše mašine. Iz ovih proto-mašina izrodile su se osećajne mašine koje su dalje izgradile inteligente mašine, a ove su stvorile savršene mašine.“ U nastavku će se ovaj umetnik koncepta dotaći i jednog citata iz Knjige propovednikove po kom je sve taština, ali u njegovoj interpretaciji će to zvučati ovako: „Sve je mašina, od atoma do galaksije, a mašina je jedina i večita. I, na kraju, ništa drugo neće ni postojati.“
Cilj je postignut, a Mandić je sebe vinuo u zvezdanu orbitu, te je tako do danas ostao zapamćen kao jedan od legendarnih pevača ex-Yu scene koji će u sećanju generacija ostati u vidu vanvremenskih hitova.
