Iako je, pored miliona primeraka albuma The Fame Monster, na kom se našla i pesma Telephone, ovaj singl dodatno prodat u još 7,4 miliona primeraka tokom 2010. godine, Lady Gaga stoji iza toga da je to najgora pesma koju je snimila u karijeri, kao i da to nema toliko veze sa samom pesmom, koliko sa procesom produkcijske obrade, što joj je ostalo u sećanju kao preveliki stres.
Iako u osnovi same pesme stoji priča o devojci koja želi da pleše, i na taj način zaboravi na telefon koji ne prestaje da zvoni, pevačica je, u jednom intervjuu, otkrila da to nije jedina nit ove numere. „Kako svaka pesma na albumu The Fame Monster ima u sebi po jednog monstruma, koji simbolizuje moj određeni strah sa kojim sam morala da se suočim nakon što sam postala poznata, tako u ovoj pesmi ne govorim samo o tome kako neću da se javim dečku koji me nije imao u planu, iako je znao da sam slobodna. Ovde govorim i o glasu koji imam konstantno u glavi, a koji mi upo**o govori da se ne opuštam previše i ne zabavljam, nego da upornije radim na tome da uspem i sprovedem u delo svoje zamisli. Telephone je moj strah od toga da ću ostati bez vazduha, odnosno da će umreti pre nego što sve ono što je u meni podelim sa svetom.“
https://www.youtube.com/watch?v=zG94Bm3ygG8Upravo taj strah je postao i razlog zbog kog je svojevremeno izjavila da ne voli spot koji prati ovu pesmu, jer se u njemu našlo previše ideja za jedan video.
U njemu Beyonce, koja je sa Gagom otpevala ovaj duet, oslobađa plavokosu pevačicu iz zatvora, u kom je završila nakon što je otrovala svog nevernog ljubavnika u spotu za pesmu Paparazzi. U jednoj od zatvorskih scena, koje obiluju nasiljem i lezbijskim momentima, jedan od čuvara podrugljivo komentariše, nakon što skine Gagu do gole kože: „Rekao sam ti da nema k*tu!“, čime se daje autoironična šala na račun priča, koje su kružile na početku njene karijere, o tome da je hermafrodit.
U nastavku, Gaga pomaže, u pripremi osvete, Beyonce (koju naziva Honey Bee (poput lika Honey Bunny iz Petparačkih priča), što je samo jedna od brojnih referenci na filmove Quentina Tarantina, koji je oduševljen koceptom spota poslao Gagi Pussy Wagon, koji Uma Thurman vozi u Kill Billu). Gaga i Beyonce ne truju samo nadobudnog dečka tamnopute pevačice, nego i ceo restoran, što je u medijima izazvalo burne reakcije o bespotrebnosti tolikog nasilja i bizarnih scena u kojima ljudi (i jedan pas) povraćaju i umiru.
Međutim, mnogima je, očigledno, promakla činjenica da u uglu ekrana sve vreme stoji logo Poison TV, kao i da u tim scenama dve pevačice nose odeću u bojama američke zastave, odnosno da pokušavaju da pošalju poruku da zemlja iz koje potiču, putem televizije, truje umove ljudi, propagira pogrešne vrednosti i upravlja životima miliona ljudi, kojima servira određeni kalup života u koji moraju da se uklope kako bi se osećali srećno i prihvaćeno.
Zanimljivo je i to da Gaga sve uloge u spotu daje muškarcima odevenim u žene, kako bi, svesna da će se video konstantno vrteti na TV stanicama, dala priliku skrajnutim grupacijama da u udarnom terminu budu na televiziji. Osim toga, ona pravi ironičan osvrt na stvari koje čine našu svakodnevnicu, tako što od njih pravi asesoare, pa je tako možemo videti sa limenkama Coca Cole umesto viklera, naočarima napravljenim od upaljenih cigareta (čime se još jedanput provlači ideja o bacanju prašine ili dima u oči TV gledaocima), kapama načinjenim od telefona i odećom od traka kojima se ograđuje mesto zločina.
Još jedan zanimljiv podatak je i taj da je ovu pesmu Lady Gaga, tada još uvek anonimna kantautorka, napisala za Britney Spears, ali je ona, ne osećajući potencijal hita, nije uvrstila u svoj album Circus iz 2008. godine.
