Zrak svetlosti u poseljačenoj Srbiji
Pop zvezda Jelena Karleuša u intervjuu za dnevni list Blic kaže da sa zadovoljstvom iritira javnost, da je ona zrak svetlosti u poseljačenoj Srbiji, da je Depeche Mode izumro na evropskoj sceni, te da ova zemlja zaslužuje Cecu!
„Ne vredi. Niko na ovom svetu ne može ubediti Jelenu Karleušu da joj šteti sve što radi posle koncerta na Ušću, a nas zasmejava. Ne vredi ni da joj kažete da je održala najveći i najposećeniji besplatni koncert na Ušću. Ona tera po svom, ne odustaje, na tom putu ruši sve i o sebi priča u trećem licu. Ne vrede ni njene suze na koncertu, jer kako kaže, one nisu od tuge, već od sreće“, ovim rečima redakcija Blica započinje intervju sa pevačicom, koja je 15. juna održala koncert na beogradskom Ušću.
„Zašto sam plakala na sceni? Pa, od sreće! Postoji nešto što se zove plakati od tuge, ali Jelena Karleuša plače samo zbog lepih emocija. Moja sreća se pretvorila u veliko razočaranje zbog saznanja da se Srbija nije pomerila od 90-ih kada je RTS „objektivno“ obaveštavao o studentskim protestima. Linč protiv mene traje danima i da je bilo 10.000 ljudi ne znam zašto bih se osećala razočarano“, kaže Karleuša.
Ali, zašto stalno iritirate javnost?
Sa zadovoljstvom radim to! Nikada se to neće promeniti. To onda ne bih bila ja i bila bih licimerna prema publici, a nema ništa odvratnije od javne ličnosti koja samo čeka da se obogati od svoje publike.
Ispada da ste na Ušću imali više publike od Depeche Mode?
Svaki prosečan građanin zna bar jednu moju pesmu. Depeche Mode je odavno izumro i na evropskoj sceni, a kamoli u Srbiji. Zašto sve što sa strane dolazi treba da bude bolje od onoga što imamo u Srbiji? Kome, bre, ja više treba da se pravdam i da se dokazujem? Da li drugim javnim ličnostima postavljaju ovakva pitanja? Ja sam drugačija, i j… mi se šta misle o meni.
Na primer, Biljana Srbljanović vas brani. Da li ste razumeli šta vam je poručila?
Ne poznajem je lično, ali pratim njen rad i izuzetno je cenim. Nisam ni Čola, ni Pera, ni Žika, ni ova, ni ona, a najtiražniji sam umetnik u Srbiji. Postoji i ona druga strana Srbije, manje agresivna. Nažalost, naša zemlja se deli na dva dela, čak i u muzici. Kao i Biljana, i ja sam evropska žena u Srbiji, zrak svetlosti u poseljačenoj Srbiji. Znam da to izbezumljuje malograđane. Sa slašću im bodem prst u oko.
Zašto se stalno poredite sa Cecom?
Smatram da Srbija zaslužuje Cecu. Srpski narod zaslužuje da živi ovako. Ne bavim se ja njom! Kada spomenem mafijaše, ljude koji čine zlo i slične, svi pomisle na Cecu. Zašto li je tako? Ona je, inače, fina žena. Nosila je nanogicu. Sinonim je za to. Time je rasprava o Ceci i Jeci završena. Pominjem je jer me stalno pitaju za nju. Zamolila bih da me više ne pitaju o dotičnoj i da ne misle na Cecu kada pričam o ološu, kriminalu… Postoji i neka druga asocijacija, ne samo Ceca.
Smatram da sam najbolja pevačica na ovim prostorima. Sve što pišem, pišem iz srca. Nisam p…, ne ćutim, ali da ćutim i gledam svoja posla i da dižem tri prsta bila bih Jeca Nacionale. Ne mogu da dižem tri prsta, jer ne delim publiku i narod po praznicima, po polu, po političkom opredeljenju. Muzika ne sme da ima takva obeležja i nacionalizam u muzici je primitivizam kojeg treba da se gnušamo. Ušće će ove godine postati sinomim za sudar dve Srbije. Jedne, koja je protiv podela, ratova, trvenja i koja je doživela jedan linč, i sa druge strane, Srbije koja će muziku obeležiti sa tri prsta. Moje Ušće je bilo pravi Vidovdan.
