Seka sa majkom Ibrimom: nekad i sad
Pevačica Seka Aleksić nastavila je sa pisanjem bloga. Njen prvi tekst dirnuo je mnoge, dok je drugim uspela da raspleče veliki broj onih koji su ga pročitali.
U svojoj drugoj virtuelnoj ispovesti Seka se priseća detinjstva koje nije bilo ni malo ružičasto: nemašina, suze i neizmerna ljubav majke, kojoj je zahvalna za sve što je za nju učinila.
„Prošli smo šta smo prošli, pobegli od rata sa torbom stvari, ONA je bila borac, da mene i brata odgaji kako dolikuje detetu. Jeli smo pasulj i hleb i ništa nam nije falilo, ali bilo je dana, sećam se, kada smo svo troje ležali i plakali zajedno. Gledam je danas, ona ima sve, ali želim, tako jako želim, da joj nadoknadim muku koju je prošla kroz život, ali znam, ne mogi izbrisati sećanja…
Sećam se, to izbeglištvo. Razred je išao na more, ja nisam. Nju je bolelo, znam, sigurno znam, bolelo je što to nije mogla da mi priušti…ali ja shvatam i ne stidim se – ne stidim se što nisam imala. A ona, dala mi je mnogo toga, pre svega od nje sam nasledila tačnost, da sve uradim na vreme, kao i iskrenost, pedantnost. Učila me je i da kuvam. Tek sam prešla osmu godinu kada sam napravila prvi hleb… bio je tvrd kao kamen, ali smo svo troje jeli kao da je najmekaniji, najlepši na svetu. Kupala sam se u koritu, jer nismo imali kupatilo, ali ni to, pa i ništa drugo mi nije smetalo da budem najnapredanije dete u razredu, kako je govorio moj učitelj Irfan Nezvatović“
Ovde pročitajte ceo Sekin blog posvećen njenoj majci Ibrimi pod nazivom ‘Majko moja, šta reći? Hvala ti!’.
