Ako bismo pravili rekapitulaciju o kome smo na Tračari ove godine najviše pisali, to je bez pogovora Nataša Bekvalac. Bračni brodolom koji je zadesio početkom godine bio je tema broj jedan u zemlji nekoliko meseci. Kada se prašina oko razvoda od bivšeg vaterpoliste Danila Ikodinovića slegla, Natašin ljubavni život, tačnije navodna zabranjena ljubav, ponovo je nedeljama zabavljala naciju.

U međuvremenu, Nataša je snimila duet sa Eminom Jahović, onda sa Ogijem Radivojevićem, pa je izbacila singl Ja sam dobro, koji mnogi tumače kao svojevrsnu poruku koju šalje javnosti. Ako bismo se bavili brojevima, o Nataši je od kraja aprila pa sve do danas objavljeno više od 3.000 tekstova. Prostom računicom dolazi se do podatka da je o njoj u proteklih 8 meseci u proseku dnevno objavljivano više od 10 tekstova. Iako su mnogi skloni da poveruju da je Nataša sama plasirala vesti o sebi, istina je potpuno drugačija – ona je u poslednjih 8 meseci dala tek desetak intervjua.

U svom poslednjem intervjuu u 2011. godini, ekskluzivno za vašu Tračaru, Nataša govori o usponima i padovima u godini koju večeras ispraćamo, željama za predstojeću godinu, ćerki Hani, muzičkoj karijeri, poslu na fakultetu…

Poslednjih nedelja mnogi se pitaju kako je zapravo Nataša Bekvalac, sve zbog tvog novog singla Ja sam dobro. Da li si zaista dobro?

Dobro sam. (smeh) Imam sve razloge da budem srećna. Tekst za pesmu Ja sam dobro uradila sam u jednom specifičnom trenutku. Nisam ništa planirala sa njom, niti je ona bila moj način da pošaljem poruku javnosti. Muzika je način na koji se izražavam. U pesmi nema tajnih poruka,  ona je odraz mog tadašnjeg emotivnog stanja i to je sve. Ja sam samo obična žena i to što se žene identifikuju sa tom pesmom, to je samo još jedan pokazatelj da sam ja vrlo obična.

Kažeš da si obična žena, ali u isto vreme važiš za jednu od najlepših javnih ličnosti u zemlji. Koliko je teško nositi se s tim?

Kada sam imala dvadeset godina neko je, možda, mogao da me obmane time da lepota, ma šta ona značila pošto je to relativna kategorija, pomaže ženama. Iskreno, sebe uopšte ne doživljavam na taj način, ni kao lepu, ni kao ružnu, već se sebi  najviše dopadam kada sam srećna i zadovoljna.  Kažu kakva ti je duša, takvo ti je lice. Nekako se vodim time da više radim na svojoj duši, iako to zvuči kao fraza. Kako godine odmiču više se posvećujem svom duhovnom miru i suštinskoj sreći nego veštačkim trepavicama i noktima.

Koliko se ti privatno razlikuješ od Nataše koja puni stranice tabloida?

Kakva sam ja zapravo i ono kako me mediji predstavljaju, a samim tim i većina ljudi doživljava, dijametralno se razlikuje. Radim ono što volim, bavim se šou biznisom i to mi pruža mogućnost da se ponekad kao dete poigravam i eksperimentišem, glumim i zabavljam se. Ipak, to treba jasno odvajati od toga kakva sam ja zaista…

Gledaoci su sa nestrpljenjem iščekivali epizodu u seriji Žene sa Dedinja u kojoj si imala epizodnu ulogu. Kako su komentari bili samo pozitivni, da li planiraš da nastaviš da se baviš glumom?

Kažu ‘Pravi planove da ti se Bog smeje’ (smeh). Kada su moje želje u pitanju svakako da  je gluma moja druga ljubav. Ljudi koji pevaju na sceni, više su glumci nego pevači budući da je veliki talenat prekriti svoje trenutno emotivno stanje  i ubaciti se u film da treba da budeš to što ljudi očekuju od tebe. Pozorište je ono što volim, ako bi mi se ukazala prilika da oživim neki od meni omiljenih likova svakako da bih taj izazov prihvatila. Generalno stvari u životu prihvatam kao igru, pokušavam da se i kroz svoj posao i sve što radim u biti dobro zabavim.

Kada bi mogla da biraš koga bi volela da igraš?

Već godinama mi baronica Kasteli iz Glembajevih privlači najveću pažnju. Moja rak rana je žena Banović Strahinje, zbog koje sam pala na ispitu kada sam pokušala da upišem glumu. Ušla sam  u najuži  krug, ali budući da nisam pročitala celo delo, na kraju sam ipak odbijena. Ko zna zašto je to dobro, pošto je to bio prelomni trenutak kada sam se ipak odlučila za muziku.

Mnogo se pisalo i polemisalo o tvom angažmanu na Megatrend univerzitetu, od toga da si asistent, pa do toga da predaješ francuski. Šta je zapravo istina?

Ljudi su skloni predrasudama i to je nešto protiv čega se godinama borim, sa čim se součavam i to zna da bude veoma surovo. Ljudima je ponekad lakše da stvari sagledaju površno. Jedna sam od retkih koja se u današnje vreme istinski bavi i obrazovanjem. Student sam treće godine Fakulteta za kulturu i medije, na smeru Odnosi s javnošću. Pored toga, deo sam marketing tima Univerziteta. Zadovoljna sam pošto se od mene traži da ispoljim svoju kreativnost na različite načine – od izrade promotivnog materijala, preko organizacije događaja.

Ipak, mnogi misle da ti pored neosporno uspešne muzičke karijere, fakultet ne treba. Malo je tvojih koleginica koje se mogu pohvaliti barem završenim osnovnim studijama, a o masteru i doktorskim studijama da ni ne govorimo.

Obrazovanje mi je veoma važno. Biću strašno ponosna na sebe ako u narednih godinu i po dana završim fakultet, a onda i upišem master. Ako mi tada prosek bude veći od devet možda i postanem asistent. Nadam se da će mi ljudi sa Univerziteta ukazati takvo poverenje.

Po čemu ćeš pamtiti 2011. godinu?

2011. godina za mene je bila jako teška, puna uspona i padova, suza i smeha. Bila je jako turbulentna. Sledeće godine ću se truditi da imam što manje turbulencija i oscilacija u svakom pogledu.

Šta ćeš poželeti sebi u 2012. godini?

Još od pre četiri i po godine, od trenutka Haninog rođenja, imam samo jednu želju – da mi je ona  dobro i zdravo, kao i do sada. Onog trenutka kada se ostvarite kao majka sve ostalo je  stvarno manje važno. To je bio trenutak kada kao žena odrastete. Moje samopouzdanje je poraslo na najbrži i najlepši mogući način. To je za mene dovoljan razlog za sreću.

Šta bi poručila čitaocima Tračare u 2012. godini?

Poželela bih svim vašim čitaocima da u predstojećoj godini zaborave na predrasude i ne donose sud i osuđuju nekog samo na osnovu onog što pročitaju. Srećna i berićetna 2012. godina! Živeli!

Foto: A. Crnogorac/Svet

Iako je grupa čiji je bio član bila jedna od najpopularnijih u Srbiji, Marko više nije u muzičkoj industriji, već se bavi dizajnom i marketingom. U intervjuu za naš sajt govori o svom poslu, projektima koje je radio, metodama koje mu pomažu u radu, ženskom telu kao prototipu savršenstva, ali i o odnosu sa Anabelom Bukvom o kom su tabloidi toliko pisali…

Uz intervju pogledajte i fotografije projekata na kojima je Marko radio.

Pre desetak godina grupa 187 bila je veoma u popularna u Srbiji. Već duže vreme nema ni traga ni glasa od vas, jer ste svi otišli nekim svojim putem. Kako sad gledaš na taj period?

Postoje stvari iz tog perioda na koje sam ponosan i one druge na koje sam manje ponosan, ali, taj period je odigrao važnu ulogu u mom sazrevanju i formiranju mog karaktera, bez njega ne bih bio ono što sam danas. Svaka cigla je važna za izgradnju i stabilnost kuće, pa i ona najslabija.

Da li ima šanse da se i vi ponovo okupite, u ovom sveopštem trendu ponovog okupljanja bendova , s obzirom na to da je vaša muzika i dalje popularna u klubovima?

To je jedno od pitanja koje ljudi i dalje nisu prestali da mi postavljaju. Znam da postoji stvarno veliki broj ljudi koji bi više nego išta želeli da čuju da se 187 ponovo okupio, ali istina je da je svako od nas evoluirao u nešto drugo i da svako sada ima neke druge ideje, planove i ambicije. Ne mogu da govorim u ime ostale dvojice, ali ja sebe stvarno ne vidim više u toj priči.

Nedavno, tabloidi su bili prepuni priča o emotivnoj vezi između tebe i Anabele Bukve. Da li je između vas stvarno nečeg bilo?

Da, bilo je, jedno divno prijateljstvo i ništa više od toga. Istina je da smo za jako kratko vreme postali jako dobri prijatelji, istina je da smo se svideli jedno drugom malo više nego što je trebalo i to je to. Nismo išli dalje jer smo tako odabrali.

Neki natpisi su čak išli tako daleko da su tebe, tačnije tvoje SMS poruke optužili za razvod Anabele i Gagija. Kako si reagovao na to?

Svako ima pravo da misli ono što on želi. Nisam se preterano bavio time šta tabloidi pišu, jer to je samo njihovo mišljenje i ništa više.

Onima koji ne znaju čime se trenutno baviš, kako bi opisao svoj posao?

Otkada sam prestao da se bavim muzikom 2004. posvetio sam se svojoj struci – dizajnu, kasnije i marketingu, završio sam fakultet za dizajn, specijalizaciju za 3D & CGI I do dana današnjeg nisam prestao da se usavršavam. Dosta toga sam naučio radeći po marketinškim agencijama, a već dve godine vodim studio koji se bavi izgradnjom brend identiteta i brend konsaltingom. Do sada sam izgradio neki svoj prepoznatljivi stil i uglavnom me unajmljuju klijenti koji žele da se njihov brend prezentuje kroz visoku estetiku. Svi zainteresovani mogu pogledati projekte na kojama sam radio na: www.markojankovic.com

Da li poznaješ psihologiju ljudi i koliko ti to pomaže pri stvaranju dizajna za brendove na kojima radiš?

U dizajnu i marketingu je izuzetno važna umetnost komunikacije, samim tim i psihologije ljudi i njihovih navika pri kupovini. Jedan od prvih filozofa na planeti – Heraklit, poreklom iz male Azije, prvi je objavio svoju teoriju da “sve teče” i da se sve menja, da nista nije isto što je bilo juče.  Istina i jeste u tome da se sve menja, ljudi se menjaju i njihove navike sa njima, tako da, onaj ko zeli da izgradi uspešno poslovanje u bilo kojoj grani industrije mora ići u korak sa vremenom, u korak sa ljudima i njihovim promenama. Svako istraživanje i shvatanje ljudskih navika i potreba svakako da pomaže, kao što i svaka vežba čini savršenstvo.

Naglašavaš da je žensko telo, po tebi, vrhunski dizajn i da ga zbog toga često koristiš u svom dizajnu. Telo koje poznate dame je ostavilo na tebe najveći utisak?

Da, izjavio sam da je žensko telo vrhunski dizajn, ali ne u seksualnom kontekstu vec u kontekstu nečeg lepog, inspirativnog, nečeg što budi emocije. Fascinacija ženskim telom postoji od davnina, još od doba Mesopotamije i Sumerskih spisa. Vekovima je služilo kao inspiracija za poeziju i velika umetnička dela, ali bilo je i uzrok najvećih ratova. Ono je savršenstvo forme i funkcije. Najveći utisak definitivno je ostavilo telo Grejs Džounz na naslovnoj fotografiji omota za njen kultni album Island life koju je fotografisao njen tadašnji partner Žan Pol Guda.

Da li muzika i dizajn idu zajedno? Koliko ti je iskustvo stečeno u muzici pomoglo u poslu dizajnera i obrnuto.

Muzika i dizajn su oduvek išli zajedno, jer zvuk kao forma talasa na koju čula reaguju ima veliki uticaj na ljude, jer upravo on upotpunjuje sam vizuelni doživljaj. Kako se svet razvijao ljudi su polako shvatali uticaj zvuka na čoveka, i razvijali čitave sisteme kako zvukom da izazovu poznate asocijacije i tako pomognu prodaju određenih brendova. Dan danas kada neko čuje da se otvara nesto gazirano, svakako neće pomisliti ni na Sprite, ni na Knjaz Miloš, već isključivo na Coca Colu.

Koji su tvoji dalji planovi? Koji bi bio tvoj savet mladim dizajnerima, koji su sada na početku karijere?

Moja misija je da pomognem ljudima i njihovim kompanijama kreirajući snažne brend identitete, koji će ih izdvojiti od konkurencije, pozicionirati na trzištu i privući stalne potrošače, bez obzira da li je u pitanju prodaja proizvoda ili usluga. Imao sam prilično dinamičan raspored u prvoj polovini godine, pogotovo u junu kada sam izlagao radove na dve naše najveće kreativne izložbe, Belgrade Design Weeku i Mikser festivalu. Trenutno privodim kraju određene projekte i spremam se za odmor. Što se tiče mladih dizajnera njima bih poručio samo jedno – da nikada ne prestanu sa usavršavanjem, jer to je jedini put ka tome da neko postane maestralan!

Poruči nešto čitaocima Tračare.

Brinite se mnogo više o tome kakav vam je karakter, nego kakva vam je reputacija, jer na kraju, reputacija je samo ono što drugi misle o vama, dok je karakter ono što vi zaista jeste.

Mi smo porazgovarali sa Andreanom Čekić, koja je takođe bila ugrožena ovom situacijom, ukoliko uzmemo u obzir da je bila drugoplasirana, odmah iza Bojane Šarović koja je sada ponovo vraćena u takmičenje.

Evo šta nam je Andreana rekla o ovoj, ali i nekim drugim temama…

Bila si na korak od vraćanja u takmičenje Zvezde Granda. Da li si razočarana?

Nema razloga da budem razočarana. Prezadovoljna sam zadnjim nastupom i reakcijom publike, na Youtube-u imam najviše pregleda i pozitivnih komentara. Ništa nisam izgubila, čak sam stekla jos veću popularnost i zahvaljujem se Grand produkciji sto mi je omogućila da se predstavim pred tolikom publikom.

Kuloarima kruže priče da su zakazali glasovi iz inostranstva i da ste Nikolina Kovač i ti time bile najviše oštećene.

Tačno je da su se mnogi glasači javili tvrdeći da im ne stižu povratne poruke, te da im se za SMS-poruke sa računa odbija kao za običnu poruku.

Saša Popović je u emisiji Narod pita objasnio da su glasovi primljeni, ali da povratne poruke kasne zbog Evrovizije, koja je emitovana iste večeri. Glasači bi se razuverili kada bi Grand produkcija objavila listing, ali ne znam kad i da li će se to desiti. Moram da kažem da se taj problem nije pojavio samo u ženskom baražu, nego i prethodnih par puta. Moram da naglasim da je broj telefona za glasanje u Bosni promenjen one večeri kada sam ispala, i to bez ikakvog obaveštenja. Verujem da sam samim tim tada izgubila veliki broj glasova.

Neke takmičarke su se javno odrekle Grand produkcije, izjavivši da više neće kročiti na Grandovu scenu, dok su druge najavile da će presaviti tabak i pravdu zatražiti na sudu. Da li ćeš i ti postupiti kao one?

Ne planiram da tužim bilo koga. Kao što sam već rekla, meni je drago što sam dobila šansu da učestvujem u tom takmičenju. Nema razloga da se kajem ili ljutim zbog bilo čega.

Pretpostavljam da si zadovoljna reakcijama publike na tvoju pesmu “Mrzela bih da te manje volim”, pošto se retko mogu pročitati negativni komentari.

Dobro je što ste me to pitali. Ta pesma je nastala sasvim spontano pre dve godine i verujte mi da tada nisam mogla ni da naslutim koliku ce popularnost steći. Međutim, moram da naglasim da se kompozitor i ja nismo uspeli dogovoriti o daljoj saradnji. Snimila sam u isto vreme duet Zaplakaće jutra sa Bojanom Vasićem, koju su presnimili Šerif Konjević i Indy i mislim da bi se ista stvar mogla dogoditi sa pesmom Mrzela bih da te manje volim ukoliko se ja ne budem tačno informisala koja prava imam. Moja je krivica što nisam brinula o tome, mada mi nije žao, jer ta pesma je prihvaćena kao moja i što je najbitnije – divna je.

Mnogi i dalje ne veruju da pesma nije Cecina. Da li ti je to bio cilj?

Nije mi to bio cilj niti sam mogla da pretpostavim da će neko pomisliti to. Ceca mi je jednom prilikom rekla da često sluša tu pesmu i da joj se jako dopada. Jedva čekam da kupim njen novi album, verujem da su pesme fantastične.

Kakvi su ti dalji planovi? Nastupaš svakog vikenda u dijaspori, da li su ti u planu nastupi i u Srbiji?

Naravno! Tek sada startujem, i to punim gasom! Bićete obavešteni o mojim gostovanjima i daljim planovima.

Pozdravljam vas i sve čitaoce, pozdrav mojoj dragoj publici! :)

Pročitajte u nastavku teksta o čemu smo sve pričali…

Relativno ste mlad bend, a već imate prvi album, koji se trenutno može besplatno skinuti sa interneta. Zašto ste se odlučili da baš na taj način predstavite svoje pesme publici?

Marko: Mislim da je budućnost muzike free download. Dugo smo razmišljali o tome kako da naš album najbolje dođe do slušalaca. Ako bi izdali CD za prodaju sigurno bi istog dana kada bi izašao album, neko isti postavio online da se skine besplatno. I onda smo odlučili da mi budemo ti koji će postaviti album za download odnosno to je učinio naš medijski pokrovitelj MTV.

U pitanju su vaše autorske pesme, ko je najviše odgovoran za taj karakteristični zvuk na vašem albumu?

Marko: Ja sam bio zadužen za celu produkciju albuma. Od snimanja, miksa do masteringa i uživao sam u tome. Jeste da to može biti mučno, ali su to one slatke muke. Andrey i ja smo komponovali veći deo pesama, ali nikada pesme ne bi ispale takve kakve su, bez uticaja svih članova benda Maraqya. Svako je dao svoj začin, osećaj i talenat u album.

Zašto baš Maraqya?

Marko: Maraqya odnosno marakuja je tropsko voće. Pre skoro dve godine posle naše prve probe, otišli smo na piće. Svi su naručili rakiju, kiselu vodu, kafu itd. A ja sam naručio sok od marakuje. To je inače moj omiljeni sok. Kako niko nije znao šta je to, ispala je smešna situacija. Posle nekog vremena kada smo napravili našu prvu pesmu, rešili smo da se tako zovemo. Počeli smo da pravimo muziku koja ovde ne postoji, kao sto i voćka marakuja ovde ne postoji. He he…

Maraqya je veliki bend, a predstavi nam članove i u par reči ih opiši.

Marko: Osnovna postava su sedmoro ljudi. Maya (vokal), Yovana (vokal), Boqy (bubanj), Pyndo (gitara), Moqa (bass), Andrey (klavijatura) i ja Marqo (vokal). Sada od kada je izašao album proširili smo bend i ubacili smo jako talentovane ljude kao sto su Miloš Nikolić (truba), Mladen Lukić (trombon), Mario Sevarac (saksofon) i naša najmlađa Katarina Bejbe (vokal). Gostovali su na albumu naši dobri prijatelji Toni Zen, Struka i Lou Benny koji će nadam se i često biti sa nama na našim nastupima. Ja nikada ne bih verovao, da nisam doživeo, da se može napraviti ovakva ekipa koja tako dobro funkcioniše i uživa u istoj muzici. Tako mi je drago da sarađujem sa tako talentovanim muzičarima, a i dobrim ljudima.

Vaš zvuk je pravo osveženje na pop sceni Srbije. To je pravi soul i r’n’b, koji na našim prostorima ne možemo često da čujemo. Ko su vam muzički uzori?

Marko: Naša muzika se zasniva na soul muzici iz 70-tih godina i hiphopu 90-tih. To je tako zvani NeoSoul. Soul muzika sa hiphop bitom sa uticajima džeza, regea i gospela. Svi smo odrasli uz muziku Stivi Vondera, Rej Čarlsa pa do novijih izvođača kao sto su Erika Badu, Danđelo, Džon Ledžend, Ališa Kiz i cele hiphop scene. Ta muzika je najviše uticala na naš zvuk.

Ne možemo da zanemarimo činjenicu da je tvoj i Majin tata naš čuveni muzičar Luis. Iako se bavio uvek narodnom muzikom, on je više puta izjavio da je veliki zaljubljenik u džez i soul. Da li to znači da vam je bio velika podrška za ovo što radite?

Marko: Našem ocu se uvek svidelo da mi radimo ono što mi volimo. Ali naravno je on puno uticao na našu muziku. Ceo život pored njega slušamo upravo tu muziku- soul, džez. Ko je išao na njegove svirke pre 20 godina, zna da je on pevao pesme od Stivi Vondera, Bitlsa, Džordž Bensona i puno drugih izvođača.

Da li je imao neki savet za vas na koji način da gradite karijeru?

Marko: Da. “Nemojte da jedete pred nastup, imaćete gorušicu.” :)

Nakon što publika u Srbiji i regionu posluša vaš album koji mogu besplatno da daunolouduju, koji su vaši dalji planovi? Kada i gde možemo da očekujemo nastup Maraqye?

Marko: Naš album je izašao, ali mi nismo još otišli na odmor. Već smo pokrenuli naš sledeći projekat. Snimili smo DVD koji ce se zvati Uživo na bulevaru umetnosti. To će biti audio-video snimak kako mi naše pesme izvodimo uživo u velikom studiju Fakulteta dramskih umetnosti, gde ja inače studiram Snimanje i dizajn zvuka. To će izaći uskoro. Takođe smo već uveliko u snimanju našeg trećeg spota za pesmu Govor tela. Pored toga planiramo i zajedničke projekte sa drugim izvođačima. Što se tiče nastupa, mi često pravimo male nastupe i druženja u klubovima kao što su Ptica, Resava, Gusar. A sada spremamo naš program i uskoro ćemo napraviti i veće nastupe. Informacije oko nastupa i uopšteno o bendu može da se pročita na nasem sajtu www.maraqya.com i naravno na našoj Facebook grupi.

Poruči nešto čitaocima Tracara.com.

Marko: Slušajte MaraQYu, jedite MaraQYu, pijite MaraQYu i uživajte uz MaraQYu.

U intervjuu za Tracara.com šarmantna pevačica govori o svom novom albumu, otkriva detalje o koncertu u Skoplju, kaže da je koncert u Beogradu još uvek u fazi realizacije, priča o svom modnom identitetu, zašto nikada ne bi ušla ni u jedan rijaliti, kao i to koliko se njena lista prioriteta promenila proteklih godina.

Na tvom novom albumu nalazi se pesma Više se ne vraćaš koja je duet sa Vlatkom Stefanovskim. Kako je došlo do vaše saradnje?

Vrlo spontano – pustili smo mu da čuje pesmu, svidela mu se i to je bilo to.

Pesmu Put za nigde uradila ti je Marija Šerifović. Kako si se odlučila da i nju angažuješ na svom novom albumu?

Marija je moja drugarica još iz vremena kad smo obe predstavljale svoje zemlje na Eurosongu u Helsinkiju. Zvala me je jednog jutra i rekla da ima super pesmu koju bi volela da baš ja otpevam. Pesma mi se dopala i odmah smo se dogovorile da je uvrstim na svoj novi album.

13.maja održaćeš koncert u Skoplju. Da li si počela sa pripremama? Šta publika može da očekuje?

Pripreme su već počele, ceo program je već osmišljen, znam kako tačno želim da izgleda i zvuči svaka pesma. Trenutno smo u fazi realizacije mojih ideja. Publika može da očekuje odlične muzičare na bini, dobru muziku, ali i nekoliko iznenađenja, koja ne bih želela da otkrijem. (smeh)

Najavila si i koncert u Beogradu, krajem godine…

Zapravo, na pitanje novinara da li planiram koncert u Beogradu, odgovorila sam da je u planu, a prenešeno je da sam najavila koncert. Ukoliko sve bude teklo po planu, beogradskog koncerta će biti, ali je još rano za određivanje tačnog datuma, o tome ću razmišljati nakon koncerta u Skoplju.

Već godinama uspešno gradiš karijeru i u Srbiji i u Makedoniji. Šta je tajna tvog uspeha?

Ne postoji nikakva tajna, samo sam takva kakva jesam i pevam ono što volim. Ne eksperimentišem i ne pravim kompromise kad je muzika u pitanju.

Da li je istina da snimaš duet sa Tonijem Zenom, koga publika u Srbiji najviše zna po učešću u Survivoru?

Toni je super dečko i odlično radi svoj posao, pa se nadam da će srpska publika vrlo brzo biti upoznata sa njegovom muzikom. Međutim, ne sećam se da sam ovo izjavila i ne postoji ništa konkretno po tom pitanju, mada ne mogu da kažem da nije moguće da do toga dođe u budućnosti.

Jedna si od pevačica koja se trudi, ali i uspeva da bude u toku sa aktuelnim svetskim modnim trendovima. Voliš modu ili je pratiš kao nužno zlo?

Nisam od onih koji slepo prate modu, već imam svoj stil i prihvatam samo one trendove koji meni odgovaraju. Ne volim uniformiranost i jako se obradujem kad vidim devojku koja ima izgrađen stil, nebitno kolko je para potrošila. Znači, ima života i bez Luj Vitona. (smeh) Svakako da imam i stilistkinju koja me sprema za svako medijsko pojavljivanje, ali privatno se sama sređujem i mogu da se pohvalim da sam vremenom naučila da se pristojno našminkam.

Kako je format rijaliti programa vrlo popularan u regionu, da li možeš da vidiš sebe kao učesnicu nekog od njih?

Iskreno, imala sam već nekoliko ponuda, ali stvarno ne znam kako bih se tamo snašla, uzimajući u obzir kolko mi teško pada to što se tu i tamo pojavi neki članak o mom privatnom životu… Verovatno ne bih izdržala okolnosti, pošto se sve snima i emituje na televiziji. Takođe, verujem da bi tako nešto ozbiljno uznemirilo i moje roditelje, pa nisam ni razmišljala o tim ponudama.

Koliko ti se život promenio ulaskom u četvrtu deceniju života? Da li su ti životni prioriteti ostali isti kao i pre deset godina?

Naravno da prioriteti nisu isti. Pre deset godina nisam nešto ozbiljno razmišljala o budućnosti što je sasvim normalno, bila sam neozbiljnija, neiskusnija, pridavala sam značaj nebitnim stvarima, a i zapostavljala neke mnogo bitnije. Dosta sam drugačija sada, prihvatam sebe takvu kakva jesam, znam svoje mane i svoje vrline, imam divne prijatelje za koje sam uvek tu, a najdragoceniji su mi trenuci provedeni u krugu porodice.

Kakvi su tvoji dalji poslovni i privatni planovi? Čuli smo da si ponovo zaljubljena?

Poslovni planovi su vezani za novi album, za predstojeći koncert u Skoplju i još neke već ugovorene angažmane. Što se privatnih planova tiče, ne znam šta ste vi čuli, ali koliko ja znam – još uvek sam sa istim dečkom. (smeh)

Tracara.com

Pročitajte detaljnije u nastavku teksta.

Koncerti Željka Samardžića za 8. mart postali su prava tradicija. Šta očekujete od ovogodišnjeg koncerta i po čemu će on biti drugačiji od prethodnih?

Moram priznati da mi to u početku nije bila namera. Taj datum mi se jednostavno učinio prikladnim kada sam se odlučivao za termine prvih nastupa u Sava centru jer mi se svidela ideja prazničnih koncerata. Tako je krenulo i postalo, sada već izvesno, tradicija. Ovo će biti 40. beogradski i četvrti po redu u Areni. Moje iskustvo je sada veliko. Mislim da će plodove tog iskustva publika da oseti. Potrudio sam se da scena izgleda jako lepo, “sanremovski”. Ovaj put sam bogatiji za neke nove pesme zbog kojih po mom mišljenju ljudi uglavnom i dolaze i uživaju na takvim koncertima. Iza mene će biti moj stari i dokazani bend sa nekim dodacima. Imaću lepe i interesantne goste i naravno daću sve od sebe, kao i do sada, da ljudima napravim vrhunski koncertni ugođaj i zabavu.

Ljudi vas poistovećuju sa ovim praznikom žena, pa se ovih dana mogla čuti šala “Željko Samardžić- pola čovek, pola osmi mart”. Kako Vi reagujete na to?

Nasmejem se! Mnogi pevači prave koncert na ovaj praznik, doduše u nekim dosta manjim prostorima od Arene.

Da li Vi privatno obeležavate ovakve praznike? Da li dame u vašem okruženju obasipate poklonima ili…

Oko mene su uvek žene i ja sam kao što rekoše neke vaše kolege novinari “blažen među ženama” pa taj dan za mene ima dodatnu težinu. Možda je u mom slučaju pomalo reč i o nekoj nostalgiji za vremenima kada je taj praznik svima značio mnogo više nego danas, ali ja se zaista osećam lepo i ispunjeno kada se probudim, damama oko sebe čestitam, poklonim neki cvet…

Jedan ste od muzičara da domaćoj estradi koji ima jako raznovrsnu publiku u pogledu godina. Na koncertima se može videti publika od onih najmlađih pa do najstarijih. Kako ste u tome uspeli?

To je zaista tako. U prvim redovima na mojim koncertima su tinejdžeri, generacije mlađe i od moje najmlađe ćerke. Vrlo sam ponosan na to i verujem da su oni garancija mog trajanja. To se dešava kako u Srbiji tako i u Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji. Ti mladi ljudi vole moje pesme i ništa ih ne može sprečiti da dođu do njih… ni granice, ni medijske barijere. Dakle, tekstovi mojih pesama su životni, vrlo bliski svim tim generacijama. Melodije i aranžmani moderni i u pop maniru, a iza mene je bend koji zvuči besprekorno, čvrsto, svetski i ta energija vas ne može ostaviti ravnodušnim.

Čuli smo da ste kolekcionar umetničkih dela, ali i da volite skupocenu obuću. Koji su Vaši hobiji? U čemu uživate kad ne radite?

Ja sam esteta i volim lepe stvari, izazovne za oko. Imam dosta umetničkih slika, ali to nisu radovi nekih renomiranih slikara velike vrednosti. Radi se o relativno neafirmisanim umetnicima koji će po mom mišljenju tek da dobiju na vrednosti. Isto tako biram i garderobu .Ne po svaku cenu brendiranu mada najčešće poznato dizajnersko ime ide sa kvalitetom i tome ne mogu da odolim.

Najavili ste duet sa pomalo zaboravljenom pevačicom Jasnom Gospić. Kako je došlo do saradnje i ko su autori pesme?

Jasna Gospić je bila frontmen poznate sarajevske grupe Ambasadori. Na mom prvom albumu snimljenom u Sarajevu nekih davnih godina prošlog veka ona je pevala prateće vokale i od tada datira naše poznanstvo. Ona trenutno živi u Pragu i radi na povratničkom albumu. Nakon mnogo godina smo se sreli u jednoj televizijskoj emisiji u Beogradu. Ona je poželela, a ja sam prihvatio saradnju i snimili smo divnu pesmu koju su napisali Marina Tucaković i Aleksandar Perisić. Za pesmu će uskoro biti urađen i spot i naći će se na njenom albumu koji uskoro izlazi. Evo prilike da kažem i da će se Jasna pojaviti kao gost u Areni i verujem da će se nekim starijim generacijama koje pamte onu pesmu Dođi u pet do pet to jako dopasti. Moj drugi gost ali ne manje drag će te večeri da bude i Jelena Rozga. Ona će mojoj publici da donese malo sunca sa juga i zajedno sa mnom otpeva duet Ima nade.

Pošto ste dugi niz godina na estradi, kakve savete dajete ćerki Minji, koja je na početku karijere?

Ovih dana ona je najviše izložena savetima i sugestijama producenta pošto intezivno radi u studiju. Prilično je samostalna i sigurna u ono što radi i želi i tu nema mnogo prostora za neke moje savete. Naravno da uvek ima moju podršku i ona to zna. Jako mi se sviđa ono što je do sada urađeno na albumu, pa se nadam i priželjkujem da se isto tako svidi i njenoj publici.

Koji su Vaši planovi? Šta publika može da očekuje u narednom periodu?

Nakon velikog i meni vrlo važnog koncerta u Beogradu planirao sam dvonedeljnu turneju po Americi i Kanadi za april mesec. U međuvremenu ću da završim i izdam novi CD sa kog se ovih dana zavrteo pilot singl U ime ljubavi. Naredna velika stvar koju trenutno osmišljam je moj prvi nastup na stadionu i to ce se desiti 29. jula ove godine na Koševu u Sarajevu. Nadam se da će mi ostati malo slobodnog vremena i za moj omiljeni hobi koji me najlepše odmori, a to je pecanje u Bokokotorskom zalivu.

____________________________

Zbog vašeg velikog interesovanja danas delimo još 10×2 karte za koncert ovog popularnog pevača, koji će se održati 8. marta u Areni. Prvih deset čitalaca koji se jave na naš mail (mail@tracara.com) i ostave svoje ime prezime i broj telefona, dobiće karte. Zato požurite! :)

Dobitnici karata su: Goca, Marija, Jovana, Vanja, Nemanja, Jovana M., Jasmina, Helana, Jelena K., Mirjana.

Poznato je da ovog pevača, muzičara i plesača odlikuje visoki profesionalizam i skoro fanatična marljivost. Aleksina energija i posvećenost cilju može biti uzor mnogim “zvezdama” iz raznih domena u Srbiji. Aleksa nas je primio u Narodnom pozoruštu gde je stalno zaposlen, u pauzi između snimanja spota i baletske predstave. Veseo i pričljiv kao i uvek, otkrio nam je poruku koju nosi novi album Javna tajna.

Novi album, spotovi, koncerti i na kraju dana nastupate u Narodnom pozorištu. Odakle vam tolika energija?

Energija je neiscrpna, osećam da pokreće svaki deo mog bića, svaki mišić, ćeliju… Um samo prati… otvoren sam i ka Zemlji… i ka Nebu… Primam i prenosim… baš kao što energije i rade… Da ne bi napravila ršum od mog života, energiju usmeravam u kreaciju, u ono što volim… Pevam, igram, komponujem, istražujem… Budim se i ležem okupan idejama, pokušavam da ova umetnička svestranost ne postane svaštarija, već da zadrži nivo kome i pripada… Umetnosti.

U produkciju i promociju novog albuma ste ušli sa izuzetnom entuzijazmom?

Jesam, kad se usmerim ka nečemu, svim snagama težim ka tome, nisam podeljen, već nekako ceo, kompletan i samim tim i jak u namerama… Treba da uskladim želje sa realnošću, uvek sam dobronameran, trudim se da budem širokog pogleda, jer kad se ima velika slika, detalji ne beže… a moja veeelika slika je moja ljubav prema svemu, a najviše prema prvobitnom zvuku koji u meni izaziva i prvobitan pokret…

Na albunu peva dečiji hor Kolibri, u prvom spotu učestvuje Dragan Nikolić, u drugom Slobodan Beštić, a veliku podršku vam daje i Oliver Mandić. Koliko Vam znači njihova podrška?

Jako mnogo. Njihovo prisustvo smatram velikom podrškom, povezivanjem, a i popunjavanjem mozaika… Ako je Gaga Nikolić “vezan” za film Floyd, a ja sam želeo da baš tu naslovnu pesmu obradim kako bi njen zvuk i dalje živeo, ja pozovem njega… Ako napravim pesmu pa shvatim da u nekom delu podseti na Olivera, ja i njega pozovem, jer to znači da ih prepoznajem kao aktere svog trenutka, koji se preko mene produžavaju u minute… a ovi u sate… I za dečiji hor Kolibri je slično… Odnosno ljubav počinje od rođenja, otvara se u detinjstvu, rasplamsava se u mladosti, zri i zrelom dobu… Dakle treba ukljuciti i taj deo naseg vremena – detinjstvo…

Celokupan prihod od prodaje albuma ide u dorotvorne svrhe, deci sa posebnim potrebama. Zašto ste se odlučili na takav potez?

Sada dolazimo do naslova i jednog, doduše malog dela odgovora zašto se album zove Javna tajna. Znamo da je život dece sa posebnim potrebama težak, ali od takvih znanja se beži, kao da je potreba društva da problemi ostanu tajna. Kao da je bolje da se život prikaže lakim i punim glamura, bogatstva, bezbrižnosti. A svi znamo da nije tako… Dakle, obraćam se svima koji mogu i imaju, i pozivam ih da se ne ponašaju kao da ta deca ne postoje, već da doprinesu da se mnoge stvari u kojima leži nagomilana patnja, kao i kod dece sa posebnim potrebama, rešavaju…

Znači, novi disk je vaš doprinos skretanju pažnje na prava dece sa posebnim potrebama?

Ne samo na njih, to je jedan korak na kilometarskom putu. Ima mnogo tajni o kojima se ćuti, ili šapuće… Nalazimo se u vremenu u kome tajne treba da postanu javne teme, sa kojima ćemo se suočavati kako bi kao društvo mogli da idemo dalje. I na prošlom albumu, u spotu U tami disko kluba sam skretao paznju na još jednu javnu tajnu, na problem narkomanije. Činjenica da se o tome ne priča ne znači da problem ne postoji… Tajne treba da postanu javne iz svih oblasti… Ekonomije, politike, međuljudskiu odnosa, seksualnih opredeljenja, posebnih potreba, lažnog morala… Dakle SVE na videlo, pa olaksani SVI da krenemo dalje.

Da li javno iznošenje problema nekome može stvoriti nelagodnost?

Tome se i nadam. Želja mi je da “gurnem prst u oko” svima koji gledaju život kroz ružičaste naočare… Svima koji su puni stavova i predrasuda… Svima koji su puni strahova za svoje malo JA… Svima koji nisu svesni sebe, a daju sebi za pravo da kritikuju druge umesto da se priključe i pomognu… U sledećem spotu ukazujem na Javnu tajnu od koje se bar polovini ljudi na Balkanu diže kosa na glavi!

Na šta tačno mislite?

Baš na to na šta je ta polovina ljudi sada mogla da pomisli. Vidite šta je javna tajna- ne izgovori se a svi mogu da pretpostave. Jedna strašna tajna će izaći na videlo… a ako izađe, pazite se… možda može nekoga, kao Bauk, da proguta! Ali bolje da sačekamo spot…

Da li želite da date i neku političku poruku svojim albumom?

Nema političkih poruka. Politika me ne zanima. Ali ima ljubavnih poruka. U svim mojim pesmama pevam o ljubavi. Jer ljubav je ta koja me pokreće, osnažuje, motiviše, inspiriše na kreaciju… Zamislite koliku je ljubav kreator imao kad je kreirao svetove… Čudno da jedna jedina energija, energija koju ne mozemo da prisvojimo, LJUBAV, napravi tolika čuda, oživi tolike svetove, kreira ceo Svemir, da snagu svemu od beskrajno malog do beskrajno velikog… Baš je ljubav čudna stvar, zar ne… evo i par stihova iz moje pesme:

Baš je ljubav čudna stvar,

Svima oči otvori.

Nekom svane sunčan dan,

Nekome sivi oblaci.

Svima nam je potrebna,

Kada u glavi nastupi kvar,

a srce pukne kao zreo nar.

Baš je ljubav čudna stvar.

Javne tajne i ljubav. Kako to ide jedno sa drugim?

Javne tajne i ljubav se prepliću, odbijaju, sukobljavaju i prožimaju…. Kad rešimo da tajne postanu javne, počinjemo da se borimo za mnogo viši cilj – za ljubav…

O svim tim događajima, ali i o načinu na koji slavi novogodišnje praznike pročitajte u nastavku teksta.

Prošla godina je za tebe bila prepuna što poslovnih, što privatnih uspeha. Šta bi ti izdvojila da su događaji koji su tebi obeležili 2010. godinu na poslovnom odnosno privatnom planu?

To je lako pitanje. :) Poslovno mi je godinu obeležio koncert u Sava centru, a na privatnom planu moje venčanje i putovanje u Jordan kao gost kraljičine fondacije.

Dosta se pričalo o tvom uspešnom koncertu u Sava centru kojim si proslavila 15 godina karijere. Nakon neke vremenske distance, kako ti se danas čini koncert u SC?

Neverovatno mi je kad pomislim koliki smo posao obavili moji saradnici i ja za relativno kratko vreme i sa ograničenim tehničkim mogućnostima, s obzirom na to da smo imali neke tehničke zamisli koje se u salama poput Sava centra retko izvode. Ipak, naišla sam na entuzijazam ljudi na svakom koraku i želju da se potrude i pomognu. S druge strane, sam koncert je imao četiri različita segmenta i gomilu ljudi na bini, pa je sve to trebalo osmisliti i uvežbati. Ali ja sam osećala da svojoj publici dugujem jedan takav performans i da ne smem odustati od toga zato što je kod nas teško raditi stvari do maksimuma. Na kraju je sav moj trud bio nagrađen od publike onog trenutka kada sam izašla na binu, pa sve do kraja koncerta. I zbog takvih trenutaka se osećam povlašćeno što se bavim muzikom na ovaj način.

Trač koji je tada kružio je da će te tvoj tadašnji dečko, danas suprug Momčilo Lavrinić zaprositi na bini. Pošto ne voliš da pričaš i potenciraš dešavanja u svom privatnom životu, pretpostavljamo da nikada nije bilo govora da će se to zaista desiti?

Naravno. ;) Ja sam se samo time našalila u jednom intervjuu jer sam želela da vratim fokus na koncert, a svi su me nekako u to vreme pitali o svadbi. Na kraju se to pretvorilo u ozbiljan trač… Čak mi je jedan od mojih najvatrenijih fanova posle koncerta rekao da je odahnuo kada je video da se to nije obistinilo.

Sada kada si u braku da li još više uživaš u novogodišnjim i božičnim praznicima ili su oni za tebe samo još jedan dan, kao i svaki drugi?

Ja oduvek uživam u novogodišnjim praznicima. Tad okitim svoj stan sa puno svetlećih objekata, okitim jelku, sve nekako ušuškam, napunim frižider najukusnijim zimskim đakonijama sa nezaobilaznom ruskom salatom i u nedogled gledam filmove i serije ispod omiljenog ćebeta. Od kada to radim sa svojim dragim, sve je još mnogo lepše.

Pošto mi i dalje verujemo u Deda Mraza, a nadamo se i ti, kakve poklone očekuješ od čike u crvenom odelu? :)

Samo da ja i moji najdraži budemo zdravi i radosni.

Kada radno provodiš doček Nove godine, da li ti teško pada da budeš razdvojena od porodice?

Moj muž onda ide sa mnom, pa se i ne osećam kao da radim nego skroz praznično. Roditelje i brata vidim odmah sutradan.

Kada smo već kod pevačkog posla, poslednji album objavila si 2008. godine. „Sudar“ je doživo veliki uspeh. Kada možemo da očekujemo nesto novo od tebe u muzičkom smislu?

Ja sam poslednjih dana u studiju i iako sam najavljivala album pred zimu, on će ipak izaći početkom godine.

Ono što je meni jako zanimljivo je da si se u protekloj godini oprobala i kao dizajner venčanica. Na nedavno održanom Wedding vikendu prikazala si svoje kreacije koje predstavljaju jedan drugačiji pogled, manje konvencionalni pogled na venčanje i to kako mlada treba da izgleda? Da li ćeš nastaviti da se baviš dizajnerskim poslom?

Mnogima se dopalo kakvu sam venčanicu sebi dizajnirala, pa sam na kraju došla i do toga da napravim čitavu kolekciju koju sam nazvala Modesti Blejz. Pokazala sam svoju viziju venčanica kakvih kod nas nema i drago mi je što su se mnoge moderne i originalne devojke pronašle u njima. Kroz svoje modele poslala sam poruku da devojka koja ulazi u brak ne mora izgledati kao svaka druga mlada, već može zadržati svoju posebnost i slobodu i, na kraju krajeva, sačuvati sebe.

Ti si dizajnirala i venčanicu na sopstvenom venčanju, koja je zaista bila sjajna, neobična i drugačija. Da li su i tvoje intimno venčanje i proslava bili u istom tom ako smem da kažem nekonvencionalnom fazonu? :)

Od prostora, preko muzike i atmosfere, sve je bilo moderno i elegantno, ali bez mašnica i ikebana po stolovima. Bila je to više žurka nego svadba i svi smo se fenomenalno proveli.

Pred nama je 2011. godina i šta očekuješ od nje? Da li si donela neku novogodišnju rezoluciju?

Nikad ništa posebno ne isplaniram za Novu godinu. Samo poželim da se ne ponove eventualne loše stvari koje su mi se desile u prethodnoj.

Šta bi poželela čitaocima našeg sajta u 2011. godini?

Kao i sebi, želim ima da oni i svi oko njih budu živi i zdravi.

U novogodišnjem intervjuu za naš sajt Ceca kaže da je i ona, baš kao i publika, željna novih pesma, te da veruje da će Raka Marić organizovati sjajan koncert na Marakani kada za to dođe vreme.

Po čemu ćete pamtiti 2010. godinu?

Godinu za nama sigurno ću pamtiti po događajima iz moje karijere. Pre svega mislim na dobre stvari, a to su odlični nastupi poput koncerata u Skoplju, turneje po Australiji, koja me je oduševila kako po pitanju koncerata, tako i kao zemlja u kojoj sam uživala svakom minutu boravka. Ono što ću se potruditi da što pre zaboravim je medijska hajka kojoj sam bila izložena krajem godine.

Da li planirate da ove godine napokon obradujete publiku novim albumom?

Svakako da je u 2011. u planu novi album. Od prethodnog je prošlo pet godina i osim publike i ja sam željna novih pesama. Svi planovi podređeni su tome, a po izdavanju albuma – biće i drugih obaveza, planova i želja! Verujem da bi Raka Marić organizovao sjajan koncert na Marakani, ali primaran je album, pa tek nakon toga je realno pričati o koncertu.

Šta ste sebi poželeli 31. decembra?

Nažalost, došlo je do toga da mi je najveća želja da osetim mir! I da uživam u istom!

Šta biste poželeli čitaocima sajta Tracara.com?

Čitaocima vašeg sajta želim da ih bude u što većem broju, da imate lepe i zanimljive vesti, a svi oni koji posećuju www.tracara.com da budu zdravi, zadovoljni, srećni i voljeni.

Foto: Miloš Nadaždin

U intervjuu za sajt Tracara.com Dunja govori o novom albumu, otkriva koliko će biti pesama na njemu, kao i to gde pronalazi inspiraciju, kako ona potpisuje sve svoje tekstove. Mlada pevačica otkrila nam je da redovno čita naš sajt i ostavilja poruku svima vama koji komentarišete svaku vest o njoj.

Da li si zadovoljna reakcijama publike na tvoj novi spot Nisam laka maco?

Prezadovoljna sam reakcijama, već imam dosta pregleda na You Tubeu, vidim da ljudi komentarišu da se moje pevanje znatno poboljšalo, na čemu sam dosta radila. Pevanje će biti moj glavni adut na novom albumu u borbi protiv svih ružnih komentara i predrasuda koje su zavladale o meni. Mislim da je fer prema svima onima koji su me u toku 2010. godine, godine kada sam stupila na estradnu scenu, pružili ogromnu podršku i uticali na to da budem sigurna da svoj život želim da posvetim muzici, sceni i publici, da ovu godinu zaokružimo jednim ovakvim fenomenalnim video ostvarenjem, kakav je spot Nisam laka maco.

Kada će izaći tvoj novi album?

CD izlazi početkom marta, eventualno se malo oduži do sredine marta. Izaćiće pod okriljem City Recordsa, biće stvarno fenomenalan – uradila sam čak šest od dvanaest kompozicija koje će se na njemu naći. Ostala sam dosledna sebi, pa tako ponovo potpisujem sve tekstove. Biće to jedna ozbiljnija priča, biće više balada, ali i nekoliko brzih pesama, nastalih u saradnji sa najboljim aranžerima u zemlji.

Hoće li se nove pesme razlikovati od onih sa tvog prvog albuma?

Pesme će biti apsolutno drugačije nego na albumu Misterija. Što se tiče brzih pesama biće u maniru Šefice podzemlja i Nisam laka maco, dakle brze pesme koje će ljudi razveseljavati ljude. Što se balada tiče, one su sve autobiografske, kantautorske i nadam se da će se dugo zadržati u narodu.

Pošto sama pišeš tekstove, da li si ih sve preživela?

Drugačije je kada se piše brza pesma, drugačije je kada se piše balada. Domino dama, Šefica podzemlja i Nisam laka maco napravljene su upotpunosti za publiku, tako da ih nisam proživela. Balade su apsolutno autobiografske i mislim da ne možeš ni da napišeš baladu, ukoliko nije autobiografska i ukoliko nije proživljena. Brze pesme pišem po melodiji, a balade … Iskreno, popijem malo, zatvorim se između četiri zida, osamim i pišem.

Kakva je za tebe bila 2010. godina?

Vrlo turbulentna – puna uspona i padova i na privatnom i na poslovnom planu. Presrećna sam što sam za godinu dana uspela da izgradim svoj prepoznatljiv stil i što sam publiku, na samom početku svoje karijere, navikla na najbolje.

Kažeš turbulentna i na privatnom planu. Kako ti je dečko?

Imam dečka, ali on se ne bavi javnim poslom i nije iz ove priče u kojoj sam ja. Nije pevač, kako se nagađa, ali zaista ne želim da govorim u njegovo ime, pošto on ne želi da se javno eksponira.

Jedna si od nekoliko javnih ličnosti koje dosta brinu o komunikaciji sa fanovima.

Ponosna sam za vrlo kratko vreme uspela da samo na Facebooku imam više od 20.000 fanova, što nemaju mnoge zvezde koje su znatno duže od mene na estradi. Trudim se da komuniciram sa svakim od njih i zaista bih volela kada bih mogla da sa svakim odem na piće, iako znam da je to neizvodljivo. Ono što me je posebno iznenadilo je podatak da imam dosta fanova van granica naše zemlje, koji mi redovno pišu i pružaju mi veliku podršku. Jedan od njih je i amerikanac Lee O, koji je na You Tube postavio svoju verzuju pesme Šefica podzemlja.

Zanimljivo je da si održala svoj prvi nastup i to u gej klubu.

Imala sam prvi nastup u Lotos baru i to na gej večeri. Jednostavno, nisam mogla da odbijem poziv LGBT populacije. Nastup je bio malo nakon gej parade i bilo mi je jako bitno da i na taj način njima iskažem svoju podršku. Trenutno ne nastupam, zato što svojoj publici želim da pružim samo najbolje, te zato već duže vreme radim na svom pevanju.

Čini se da je postao trend da se pevačice bore za prava LGBT populacije.

Lično znam da mnoge koleginice ne misle ništa dobro o gej populaciji i da sve to rade samo zbog medijske pažnje, a ne zato što iskreno žele da poboljšaju položaj LGBT populacije u zemlji. Privatno mislim sve najbolje o ljudima drugačije seksualne orijentacije, dok u medijima ne volim da puno govorim o tome. Ne mislim da sam trenutno dovoljno poznata i toliko velika zvezda da kao individua mogu da promenim nešto po tom pitanju. Možda se jednog dana uključim u neku organizaciju, a do tada lajanje u prazno putem medija ne pomaže nikako, već samo iritira!

Trend selebriti kolumni krenuo je od tebe. Ti si bila prva pevačica koja je krenula sa pisanjem kolumne za portal Opera 17. Da li si sa pisanjem krenula zarad popularnosti?

Moje kolumne su neka soft varijanta, gledam da u njima nikoga ne uvredim, niti ih pišem namenski da bi bile čitane i izazvale neku senzaciju. Iznosim svoje stavove u njima, ne pišem ih da bih bila popularna i dobila koju stranicu više u novinama.

Koliko ti je moda bitna?

Vodim računa baš dosta o modi, ali se u suštini oblačim onako kako mi dođe. Još uvek nemam neki svoj izgrađen stil zato što sam mlada, pa sam sklona modnom eksperimentisanju. Vodim računa o modi, koja je zaista skup hobi i smatram da ukoliko zaista želiš da pomno ispratiš sve modne trendove treba da imaš dosta para.

Nosiš li i ti, kao neke pevačice, fejk stvari?

Jednom u život sam kupila fejk stvar – u pitanju su cipele koje su kopija Ferreovih. Toliko sam se oduševila modelom , toliko su mi dobro izgledale da sam ih kupila. Kasnije su mi prijatelji rekli da su cipele kopija, ali zaista mi nije bilo važno jer su mi se jako svidele. Inače nemam praksu da kupujem kopije brendova, ali eto priznajem da imam fejk Ferreove cipele!

Iako su te ljudi u početku doživljavali kao tatinu ćerku i slatku malu bogatašicu, ti si na svom Facebook profilu pre par meseci postavila fotku kako izlaziš iz gradskog prevoza.

Vraćali smo se sa nekog splava, drugarica, drug i ja i odlučili smo onako pijani da se vozimo tramvajem. Nije mi bio prvi put da se vozim gradskim prevozom, kao što su neki pomislili, pošto sam se stalno vozila gradskim prevozom kada sam išla u osnovnu školu.

Koliko često posećuješ naš sajt?

Redovno vas čitam i redovno čitam komentare. Primetila sam da je dosta negativnih komentara na mnoge moje koleginice pa i mene samu. Međutim, mene oni ne dotiču, može samo da me dotakne kada neko dira po mojoj porodici i mojim prijateljima, a po meni ne, pošto znam ko sam i šta sam, tako da mi je apsolutno sve jedno.

Šta bi poručila onima koji te vole, kao i onima koji te manje vole?

Za sve one koji me vole poručila bih da nastave da me vole, jer valjam i zato treba da me vole. Poručila bih im da ih i ja puno volim i da mi se život promenio od trenutka kada sam počela da se bavim ovim poslom pošto znam da ima dvadesetak hiljada ljudi koji prate moj rad i koji su uz mene. Onima koji me manje vole, nemam šta da poručim, sem da svako ima pravo na svoje mišljenje, pa tako i oni. Možda nisu kompetentni za neke izjave koje daju, ali ako misle da jesu neka nastave – tako će se na kraju pokazati ko je šta u životu i ko će šta uraditi, a ko neće ništa.

Faris Yuma