Rijaliti zvezda, pevačica i TV voditeljka Ena Popov nema baš reči hvale za u poslednje vreme jako trendi vid rekreacije među poznatima – jogu. U kolumni za novi broj mesečnika Joy ona je i otkrila zbog čega: kada je otišla na prvi čas joge, gospođa do nje mnogo je glasno disala, što je dekoncentrisalo, a instruktor je izgovarao mantru, koju su izgleda svi sem nje razumeli.
„Razmišljam opet: „Ena smiri se, aman, biće ti lepo kad dođeš do vodopada i čuješ žuborenje, cvrkut ptica i osetiš dodir blagog povetarca. Hajde sad, koncentracija!“ Ne vredi, pada mi na pamet hiljadu i jedna misao koja nema veze ni s jogom ni s vodopadom. Ili je meni teško da čujem svoje misli ili mi je teško s mislima prisutnih koje kruže prostorijom, jer su napustile tela svojih joga vlasnika. U svakom slučaju, bi tu mnooogo misli, pa u jednom momentu i zaboravih gde sam“, kaže Ena i dodaje da su svi sem nje imali osmeh zadovoljstva.
„Dok mi drhte ruke i noge i dok mi se grče facijalni mišići od bola, gledam oko sebe. Svi imaju blaženi osmeh, zatvorene okice i lice koje govori: „Ja sam na nekom srećnom mestu!“ E, tu sam stvarno bila izrevoltirana! Kako samo ja, pobogu, ne mogu doći do svog srećnog mesta, zašto sam ja jedini baksuz kog sve boli, kome se umesto dubokog disanja otme cviljenje. I tako, dok su mi kolena bila nasuprot očiju (da se ne lažemo, ovo mi nije bio prvi put u tom položaju, znate, drage moje, o čemu vam pričam !), shvatih da joga nije moj sport“, zaključuje Ena i dodaje da se ipak najlepše oseća na traci za trčanje.
„Imam dosta drugarica koje obožvaju jogu, ali i nekoliko mojih istomišljenica koje se najlepše osećaju na traci za trčanje, ili pak svoj zen nalaze u sali za aerobik. Bitno je samo ono što vas čini srećnim i što vas zadovoljava. A ja i moja joga? Šta da vam kažem, od svih istočnjačkih veština neke druge mi više prijaju. Ali ako me sutra drugarica opet bude pozvala na jogu, možda ću joj dati još jednu šansu.“
