Linkin Park je, bez premca, jedan od najeksperimentalnijih rok bendova našeg doba, pa su se tako, u protekle dve decenije, u njihovoj muzici mogli čuti uticaji metala, hip-hopa i elektronskog zvuka. Sedmi studijski projekat One More Light (koji se od danas nalazi u prodaji), nakon nešto mračnijeg i tvrđeg zvuka svog prethodnika The Hunting Party iz 2014. godine, skreće u elektro-pop vode, što je izazvalo revolt brojnih vernih fanova ovog sastava.
Ono što je potpuna novina u stvaralačkom procesu Linkin Parka je to što su ovoga puta prvo snimali vokale, a tek potom radili na muzici, kako bi težište ostalo na poruci albuma i samim tekstovima, što objašnjava odsustvo ekstatičnog vikanja Chestera Benningtona, koje je uvek bilo nadahnuto adrenalinom nabijenom muzikom koja je karakteristična za ovaj bend.
„Na ovom albumu ima svega; od borbe sa zavisnostima, vezama, smrtima članova porodice, pa do promišljanja o samoubistvu ili nošenja sa činjenicom da deca odrastaju. Čini mi se kao da mi život svakog dana donosi novu količinu sr*nja sa kojom moram da se nosim“, opisao je u jednom intervjuu Chester tematiku novog projekta.
Na sve to dolaze i potpuno nepotrebne stvari oko kojih se bezrazložno previše mučimo, objasnili su članovi Linkin Parka značenje prvog singla, na kom gostuje i američka pop pevačica Kiiara, a koji je još početkom februara najavio ovaj album.
Pre samog izlaska albuma usledio je i drugi singl Good Goodbye, koji je oda Mike Shinodinoj ljubavi prema košarci, koju je upotrebio kao metaforu za kraj jedne veze (otuda i karakterističan navijački zvuk pesme). Shinoda je objasnio da upravo to, kao i sarkazam kojim je prožet ceo tekst, čini ovu pesmu prilično nereprezentativnom za ostatak albuma.
Još jedna novina u kreativnom procesu benda bilo je i angažovanje drugih autora da rade sa njima na tekstovima. To im se, sve do sada, činilo suludim, ali su, prema sopstvenom priznanju, uzeli tu ideju u razmatranje jer su želeli novu perspektivu na albumu. Kao plod toga nastala je saradnja sa Justinom Tranterom i Julijom Michael, koji inače pišu tekstove za izvođače kao što su Britney Spears ili Justin Bieber, ali se naposletku ispostavilo da sasvim dobro vladaju i drugim žanrovima i tematikama.
Ipak, sve te sesije su prošle tako što su svi zajedno razgovarali o svojim problemima, a potom ih pretakali u pesme. Jedna od njih je, na primer, i Invisible koja se bavi temom razgovora sa decom u pokušaju da im se objasni da sve što se radi za njih čini se iz najbolje zaštitničke namere, a ne kako bi se povredila njihova osećanja.
Veliki trag na ovom albumu ostavio je i Benningtonov turbulentni odnos sa suprugom, te je tako jednu od najemotivnijih pesama Taliking to Myself napisao iz njene persepktive, odnosno kako je ona mogla gledati na njihov zajednički život i sve njegove lične borbe koje su uticale na njihov odnos.
Jedno od najvećih iznenađenja na albumu je poslednja pesma Sharp Edges koja kombinuje elemente kantrija i folka, što nikada nismo mislili da ćemo čuti u bilo kojoj pesmi Linkin Parka. U skladu sa tim je napisan i tekst koji se bavi roditeljskim savetima koje shvatamo i usvajamo tek kasnije u životu, a ne onda kada su nam rečeni, kao deci.
Kako vam se dopada ovaj album?
