Ceo život vam govore kako je organizacija sve. Ne možete funkcionisati ukoliko vam vreme nije organizovano. To sa jedne strane nameće sistem zemlje u kojoj živite, bilo da su u pitanju škole, banke, posao, a sa druge strane sama kultura i određena pravila ponašanja koja ona nalaže. Neko uživa u tome, a neko bolje funkcioniše okružen neredom.
Psiholog Kathleen Vohs, sa Univerziteta Minesota, zapravo tvrdi da nered podstiče kreativno razmišljanje. Postavlja se pitanje šta je to u stvari kreativno razmišljanje i na koji način nered utiče na ovu vrstu razmišljanja?
Kreativno razmišljanje podrazumeva ideje i razmišljanja koja nisu “konvencionalna”, koja izlaze iz okvira norme i standardnog rezonovanja. Da li razbacana odeća po podu znači da možete razmišljati izvan pravila?
Razišljajte kao Albert Einstein: “Ako pretrpan sto znači pretrpan um, o čemu mi razmišljamo kada je sto prazan?”
Činjenica je da je bio kreativan i inovativan, ali nije jedini koji je savršeno razmišljao u sobi punoj haosa, Mark Twain i Steve Jobs su takođe posedovali neke od najmaštovitijih umova.
Sa druge strane, to ne znači da ćete sutra postati genije, ako danas ne izbacite đubre i razbacate sve po sobi. Kreativnost nije uvek posledica nereda. Ukoliko vam je sređivanje slabija strana i jednostavno ste po prirodi neuredni i ne mora sve biti pod konac, onda je bitno odrediti koliko ćete sređivati, a koliko ne, kako da bi vaša kreativnost došla do izražaja.
Ukoliko želite da izmerite efektivnost rada u neredu, moraćete da eksperimentišete i tako zaključite kako najbolje funkcionišete. Razbacajte stvari po sobi i kasnije saberite i oduzmite kako je to uticalo na vaše razmišljanje. Sve je indivualno i zavisi od pojedinca.
