I konačno smo dobili prvu osobu za dugo najavljivani Tračarin „Intervju sa tobom„.
Mišo Krstič je rođen u Beogradu, ali je odrastao u Sloveniji. Radio je razne zanimljive poslove i na kraju se, sasvim slučajno, uvukao u svet poznatih. Možda zato što je u Sloveniju uspeo da dovede jednu od najvećih dečijih radosti pored Deda Mraza – prave irvase! :)
T: Čula sam da si ti u Sloveniji več prilično poznat?
M: Da, tamo važim za half celebrity-ja iz jednog odličnog razloga – uspeli smo da dovedemo irvasa u Sloveniju. A to nije bilo lako. Ideja da dovedemo irvasa zvučala je kao „piece of cake“, ali realizacija je bila malo teža. Otišli smo u Skandinaviju tražeći irvase. Mislili smo da ćemo jednostavno doći tamo i dogovoriti da nam daju jednog irvasa jer ih tamo ima na sve strane. :) Ali, bilo je tu dosta poteškoća, najviše oko papira i dokumentacije, ali na kraju smo ipak uspeli.
T: Šta ste radili sa irvasima u Sloveniji?
M: Pošto sam živeo u Krajnskoj Gori, koja je turistička destinacija, želeli smo ljudima da predstavimo nešto dotad neviđeno, bar u ovom delu Evrope. Ako želite da vidite irvasa možete da odete na Severni pol, ili da dođete kod nas. Postali smo atrakcija preko noći, posle toga nabavili smo i neke druge neobične životinje, a one se i danas nalaze u našem parku u Kranjskoj Gori. Kad je doček Nove godine, stavimo irvase u zapregu, dovedemo Deda Mraza i to je onda ludilo…
T: Trebalo je da ti irvasi dođu i u Beograd. Šta se desilo?
M: Sa srpske strane sam sve sredio, čak i našao potencijalne sponzore. Ali uvek postoji ali, kad sam bio ubeđen da nema nijedna stvar koja bi mogla da me spreči da ih napokon dovedem i u Srbiju, da se i ovdašnja deca obraduju kada vide žive irvase po prvi put u životu. Problem je nastao kod eventualnog povratka u Sloveniju. Suština, ako bi ih doveo u Srbiju, ne bih mogao da ih vratim nazad u Sloveniju, gde imam sve uslove da ih čuvam, a ovde ne. Tako da se nadam da ću uspeti sledećeg decembra da realizujem taj projekat bez teškoća.
T: Tvoja ljubav prema životinjama se nastavila tako što si bio deo velikog i skupocenog projekta BBC-a? Ispričaj mi nešto o tome?
M: Jedan od najvećih projekata koje sam radio je snimanje BBC serijala Roman Mysteries koji je zvanično najskuplji BBC dečiji serijal do sada. Možete ga videti i ovih dana ponekad na HISTORY programu. Za potrebe snimanja morao sam da radim razne stvari, između ostalog često sam dobijao zadatak da pronađem razne životinje koje su trebale da se pojave u seriji. Dovodio sam ovce, velike pse, zmije…
T: Koji je bio najteži zadatak?
M: Trebalo je da nađem zmiju koja nije otrovna, što je u tom delu sveta praktično nemoguće! Tako sam slučajno video jednog dekicu koji u jednom hotelu izvodi tačku sa opasnom kobrom. Pitao sam ga da dođe na snimanje i on je pristao. U produkciji su mi rekli “Ti si lud!” jer sam tek naknadno saznao da dete treba da drži tu zmiju, i to dečak koji predaje tu zmiju nešto starijoj devojčici. Bio sam na iglama (nekoliko neprospavanih noći )jer ako bi tu nešto pošlo naopako celokupno snimanje bi došlo u pitanje. Na svu sreću, ta scena je snimljena bez posledica. Kasnije sam se slikao sa tom zmijom oko vrata. :)
T: Da li bi opet radio neki sličan posao da te pozovu?
M: Apsolutno, to je nešto što ostaje za ceo život, što se ne zaboravlja! To je bilo nezaboravnih 6 meseci zivota u Tunisu i na Malti gde se snimala serija.
T: Pored snimanja, čula sam da si se odlično provodio u Tunisu? Bar dok te šefovi nisu provalili? :)
M: Za vreme snimanja sam otkrio jednu plažu, na koju niko nije hteo da ide jer je bila skroz pusta. Međutim, organizovao sam se sa grupom Italijana gde sam stekao mnoge prijatelje. Pravili smo sjajne žurke na toj plaži!
T: Rekao si mi da su ti roditelji najveći uzori u životu?
M: Da, oni su me naučili mnogim stvarima. Od njih sam pokupio da budem toliko komunikativan, da stalno zujim i da me ne drži mesto. Posebno bih želeo da posvetim ovu priču svom ocu… Svojim savetima je pomagao slovenačkoj snowboard reprezentaciji kao lekar. Svi su ga poznavali, kao i moju mamu, a naša kuća je bila kao železnička stanica. Uvek neki gosti, neka dešavanja… To sam nasledio od njih….
U Beogradu sam upoznao austrijanca Alexandra Samoniga www.samonig.com, kome bi se takođe ovim putem zahvalio za pruženu mogućnost da sa njegovom grupacijom krenem u ozbiljniju poslovnu priču.
T: Koji je tvoj odnos sa Beogradom, zašto si izabrao ovde da živiš iako si ceo svoj život proveo u Sloveniji?
M: Kao što sam već rekao, mene nikad ne drži mesto, stalno putujem, a Slovenija često može biti bez mnogo dešavanja. Beograd sam izabrao zato što je brži, a i zato što sam tu rođen. Moji roditelji su se preselili u Sloveniju jer su svom sinu želeli da obezbede samo najbolje. O Beogradu sam počeo da razmišljam tokom bombardovanja koje mi je jako teško palo, i svaku bačenu bombu sam osetio. Posle toga odlučio sam da dođem da studiram ovde, i tako sam postao i fizioterapeut, još jedno od mojih mnogobrojnih zanimanja (6 godina radio kao fizioterapeut u slovenackoj snowboard reprezentaciji).
T: Kako ti se svideo studentski život u Beogradu?
M: Obožavao sam studentski život, zezanje, bleja, izlasci… fenomenalno!
Kad bi samo mogli da budemo ceo život studenti ;)
T: Reci nam čime se sad baviš i koji su ti planovi?
M: Sve što radim, radim 100%. Što se posla tiče, trenutno sam suvlasnik u 3 firme, baš smo nedavno otvorili poslednju Turbo Kamini. Između ostalog, radim na sajtu nemadanema.rs, a vlasnik sam i Mobil magazina. Trenutno previše vremena posvećujem karijeri i poslu, zato verovatno i nemam devojku jer nijedna ne može da istrpi moj tempo.
T: Šta misliš, zašto je Tračara baš tebe izabrala za ovaj intervju?
M: Valjda niste našli ništa interesantnije u tom trenutku haha. A i kad malo prošvrljate po mojim slikama na Facebooku onda Vam se verovatno čini da bi iza tih slika mogla da postoji i neka zanimljiva priča za vas.
T: Šta imaš da poručiš mojim čitateljkama?
M: Respect svim čitaocima ;) i budite i dalje uz sve posećeniji sajt Tračara.com ;)
Keep it real!
T: Trebalo je da ti irvasi dođu i u Beograd. Šta se desilo?
T: Tvoja ljubav prema životinjama se nastavila tako što si bio deo velikog i skupocenog projekta BBC-a? Ispričaj mi nešto o tome?
M: Jedan od najvećih projekata koje sam radio je snimanje BBC serijala Roman Mysteries koji je zvanično najskuplji BBC dečiji serijal do sada. Možete ga videti i ovih dana ponekad na HISTORY programu. Za potrebe snimanja morao sam da radim razne stvari, između ostalog često sam dobijao zadatak da pronađem razne životinje koje su trebale da se pojave u seriji. Dovodio sam ovce, velike pse, zmije…
T: Koji je bio najteži zadatak?
M: Trebalo je da nađem zmiju koja nije otrovna, što je u tom delu sveta praktično nemoguće! Tako sam slučajno video jednog dekicu koji u jednom hotelu izvodi tačku sa opasnom kobrom. Pitao sam ga da dođe na snimanje i on je pristao. U produkciji su mi rekli “Ti si lud!” jer sam tek naknadno saznao da dete treba da drži tu zmiju, i to dečak koji predaje tu zmiju nešto starijoj devojčici. Bio sam na iglama (nekoliko neprospavanih noći )jer ako bi tu nešto pošlo naopako celokupno snimanje bi došlo u pitanje. Na svu sreću, ta scena je snimljena bez posledica. Kasnije sam se slikao sa tom zmijom oko vrata. :)
T: Da li bi opet radio neki sličan posao da te pozovu?
M: Apsolutno, to je nešto što ostaje za ceo život, što se ne zaboravlja! To je bilo nezaboravnih 6 meseci zivota u Tunisu i na Malti gde se snimala serija.
T: Pored snimanja, čula sam da si se odlično provodio u Tunisu? Bar dok te šefovi nisu provalili? :)
M: Za vreme snimanja sam otkrio jednu plažu, na koju niko nije hteo da ide jer je bila skroz pusta. Međutim, organizovao sam se sa grupom Italijana gde sam stekao mnoge prijatelje. Pravili smo sjajne žurke na toj plaži!
T: Rekao si mi da su ti roditelji najveći uzori u životu?
M: Da, oni su me naučili mnogim stvarima. Od njih sam pokupio da budem toliko komunikativan, da stalno zujim i da me ne drži mesto. Posebno bih želeo da posvetim ovu priču svom ocu… Svojim savetima je pomagao slovenačkoj snowboard reprezentaciji kao lekar. Svi su ga poznavali, kao i moju mamu, a naša kuća je bila kao železnička stanica. Uvek neki gosti, neka dešavanja… To sam nasledio od njih….
U Beogradu sam upoznao austrijanca Alexandra Samoniga www.samonig.com, kome bi se takođe ovim putem zahvalio za pruženu mogućnost da sa njegovom grupacijom krenem u ozbiljniju poslovnu priču.
T: Koji je tvoj odnos sa Beogradom, zašto si izabrao ovde da živiš iako si ceo svoj život proveo u Sloveniji?
M: Kao što sam već rekao, mene nikad ne drži mesto, stalno putujem, a Slovenija često može biti bez mnogo dešavanja. Beograd sam izabrao zato što je brži, a i zato što sam tu rođen. Moji roditelji su se preselili u Sloveniju jer su svom sinu želeli da obezbede samo najbolje. O Beogradu sam počeo da razmišljam tokom bombardovanja koje mi je jako teško palo, i svaku bačenu bombu sam osetio. Posle toga odlučio sam da dođem da studiram ovde, i tako sam postao i fizioterapeut, još jedno od mojih mnogobrojnih zanimanja (6 godina radio kao fizioterapeut u slovenackoj snowboard reprezentaciji).
T: Kako ti se svideo studentski život u Beogradu?
M: Obožavao sam studentski život, zezanje, bleja, izlasci… fenomenalno!
Kad bi samo mogli da budemo ceo život studenti ;)
T: Reci nam čime se sad baviš i koji su ti planovi?
M: Sve što radim, radim 100%. Što se posla tiče, trenutno sam suvlasnik u 3 firme, baš smo nedavno otvorili poslednju Turbo Kamini. Između ostalog, radim na sajtu nemadanema.rs, a vlasnik sam i Mobil magazina. Trenutno previše vremena posvećujem karijeri i poslu, zato verovatno i nemam devojku jer nijedna ne može da istrpi moj tempo.
T: Šta misliš, zašto je Tračara baš tebe izabrala za ovaj intervju?
M: Valjda niste našli ništa interesantnije u tom trenutku haha. A i kad malo prošvrljate po mojim slikama na Facebooku onda Vam se verovatno čini da bi iza tih slika mogla da postoji i neka zanimljiva priča za vas.
T: Šta imaš da poručiš mojim čitateljkama?
M: Respect svim čitaocima ;) i budite i dalje uz sve posećeniji sajt Tračara.com ;)
Keep it real!
