U intervjuu za Tracara.com Marina Tadić govori o svom hit singlu „Bilo nam je mega,mega“, o svom prvom albumu, otkriva zašto je odlučila da karijeru ne gradi skandalima, ali se osvrće i na svoje početke i otkriva zadivljujuću priču, punu odricanja, koja je dovela ovde gde je sada.
Marina je na razgovor došla sportski obučena i bez trunke šminke, što je nije učinilo ni trunku manje lepom, već je samo dodatno potvrdilo da iskrenost i prirodnost uvek pali.
Pesma „Bilo nam je mega, mega“ vrlo brzo je postala hit. Da li si se nadala?
Nadala sam se da će drugi ljudi zavoleti pesmu onoliko koliko je ja volim, zato što je to neka moja priča, nešto moje lično. Jelena Trifunović, tekstopisac, potrudila se da to baš bude mega-mega. Vidim da su reakcije odlične i zbog toga mi je drago. Kada smo radii taj tekst, znali smo da je svako u životu imao neku mega ljubav, koja te primora da patiš. Znala sam da će je devojke lepo prihvatiti i zbog toga sam jako srećna.
Da li ste se lomili oko naziva pesme, pošto publika ume da bude skeptična?
Jesam, iz više razloga. Moja prva pesma zove se „Još sam ona stara“, niko je ne zove tako, nego „Maki, Maki“. Druga pesma koja se izdvojila sa albuma je „Ljubi, ljubi“. Zbog toga sam za novu pesmu tražila drugi naziv, ali prosto ta reč mega je lako pamtljiva. Da ne bi bilo samo „Mega, mega“, odlučili smo se da bude „Bilo nam je mega,mega“. Sledeća pesma mora da mi ima neki duži naslov. Jesmo se lomili, ali smo se na kraju složili da će upravo te dve reči koje se ponavljaju ljudima brzo biti urezane u pamćenje.
Pre dve godine si objavila prvi album. Koliko si dugo radila na njegovoj realizaciji?
Album sam radila temeljno, htela sam da bude malo drugačiji, da ostavim pečat i da pokažem ljudima da nisam jedna u moru novih pevačica. Želela sam da ljudi prvenstveno zavole moju muziku, pa tek onda mene. Što se pesama tiče, nisam ih dugo birala, na prvo slušanje sam se odlučivala za melodije. Kada sam ih birala, imala sam u glavi da želim da sutra neko kaže „E ja bih voleo da imam pesmu kao Marina Tadić“. Zato je i album rađen malo duže.
Pesma „Još sam ona stara“ postala ti je lična karta. Kakve ti pesme voliš, brze ili balade?
Lično više volim balade i na nastupu imam desetak pesama, koje na kraju volim da pevam i često se bukvalno rasplačem. Brze i vrcave pesme jesu bolje za posao pevača, pošto ljudi po klubovima žele da se zabavljaju,a ne da tuguju. Ljudi me uglavnom znaju po brzim pesmama, ali druga strana mene, koju ne znaju sve, je upravo ta emotivna, koja voli balade.
Dosta ulažeš u svoju karijeru. Odlučila si da do publike dođeš dobrim spotovima i pesmama, a ne skandalima.
Svako odluči na početku kako će da gradi svoju karijeru. Danas je vreme kad se muzika i gleda i sluša. Svi su na internetu. You Tube je postao neizbežan. Zato sam se i odlučila da karijeru gradim dobrim pesmama i spotovima, što jeste i duži i skuplji put, ali ja ulažem u sebe i u svoju karijeru. Mislim da kada neko ne ulaže u sebe nema šta da mu se vrati. Spotovi su neophodni jer danas svi gledaju muziku. Ili odabereš da karijeru gradiš na skandalima, ili na kvalitetnim spotovima. Kako želim da duže trajem, odabrala sam drugu opciju.
Pošto završavaš DIF, reci mi otkud jedna buduća profesorka fizičkog u celoj ovoj priči?
Dok sam studirala imala sam svoju emisiju na radiju i u jednoj foto radnji sam prodavala slike vikendom. Pevanjem sam počela da se bavim iz zabave, pošto poznajem dosta muzičara u Valjevu, koji su me nagovarali da počnem da pevam sa njima. Tako sam navežbala desetak pesama i krenula da pevam. Nastao je pravi haos: studirala sam u Novom Sadu, to se sve dešavalo u Valjevu vikendom, a pevala sam i u Beogradu. U jednom trenutku sam radila od jedan popodne do sedam uveče na svadbama gde sam prodavala slike, od osam idem na radio gde do deset snimam emisiju, a od jedanaest idem da pevam do ujutru, onda idem na autobus za Novi Sad i idem na predavanja.
Kako je tvoja porodica reagovala na tvoju odluku da se baviš pevanjem?
Veliki sam inadžija. Moji roditelji nisu bili za to da pevam, pošto se taj preokret desio na trećoj godini fakulteta. Bavila sam se sportom, radila sam u školi plivanja, držala sam deci školice sporta… Moja majka je bila toliko razočarana kada sam počela da se bavim pevanjem, zato što je mislila da ću odustati od fakulteta. Iako sam bila istovremeno na šest strana, želela sam da svima pokažem da ja to mogu. Mislim da nisam spavala danima, samo da im dokažem da ja sve to mogu da postignem.
Tvoja priča je dokaz da se rad uvek isplati?
U mom slučaju je bilo mnogo rada. Rekla bih 97 posto rada, 3 posto talenta. Samo rad, rad i rad. Moraš da budeš jako uporan jer je ovo jako spor proces. Možeš da budeš deset godina na sceni, da ulažeš u sebe i samo u jednom trenutku zasijaš. Onda treba da iskoristiš pametno taj trenutak i da mu ne dozvoliš da nestane.
Rekao bih da je uz toliki rad neminovno odricanje.
Mnogih stvari sam se odrekla. Nemam ljubav, opredelila sam se da samo gledam karijeru. To je teško, pošto dođeš u neke godine, kada se osvrneš iza sebe, shvatiš da si uspešan, ali nemaš nikog da te zagrli, da ti kaže neku lepu reč… Ne umem da spojim posao i ljubav. Kad se zaljubim, odlepim i onda ne razmišljam ni o čemu osim o ljubavi. Zato sam odlučila da dok ne ostvarim sve ono što sam naumila, zašta sam se toliko trudila, ostavim ljubav po strani.
Kako je Tračara internet sajt, reci mi koliko pažnje poklanjaš internetu?
Vodim računa o svojoj karijeri u svim segmentima, pa je neminovno da brinem i o mojoj prezentaciji na internetu. Imam grafičkog dizajnera, koji se brine o mom sajtu, o postavkama spotova na You Tube-u i taj deo je prepušten njemu. Imala sam profil na Facebook-u, ali su mi par puta krali profil, promenili mejl i šifru, tako da nisam mogla da mu pristupim. Zato sam i odlučila da više ne otvaram nalog, dok god postoji mogućnost krađe. Nisam imala sreće ni sa sajtom, pošto su mi jednom oborili sajt arapski hakeri. Valjda zbog mog prezimena. :)
Faris Yuma
