U našoj seriji Nostalgija 2000-ih dosad smo se podsetili zaboravljenih hitova mnogih i danas popularnih pevača (sve tekstove možete pročitati OVDE), a sada je došao red na Anu Stanić, koju smo upoznali sredinom 90-ih, kada je bila vokal tada popularne grupe Mobi Dik, da bi se potom krajem iste decenije posvetila solo karijeri i izdala albume koje su obeležile pesme kao što su Grad, Sama, Molila sam anđele, Točkovi… U nastavku ovog teksta podsetićemo se nekih od najlepših pesama koje su obeležile deceniju koja je za nama…
Treba mi neko sa tvojim licem.
Treba mi neko ko zna da oseća.
Za 20, 30 nekih godina, ako te zavara hodnik vremena,
pronađi me kad bude nevažno sve
i uveri me da sve to što bolelo je ustvari vredelo je
jer sam ti jedino ja, između stvarnog i sna, preostala.
Autoput… U kolima sam sama ja
i na radiju opet ista stvar;
kao da je stvorena da seća me na sve što boli me.
Neka puste nešto vedrije.
Znam da bi hteo da znaš ko je sad on i da l’ se dobro ljubi,
da l’ sa mnom provodi dane i pored mene budi.
Kasno je da se kaješ. Sad me zoveš kada prošlo me je.
Sad je tu neko drugi, meni dobar. Njemu dugujem sve.
Kasno je da se kaješ. Sad me zoveš kada dobro mi je.
Da l’ se to zove ljubav ili možda samo trag ljubomore?
https://www.youtube.com/watch?v=xAGx2JXWlfU
Do tvoga srca samo korak, dva.
Na mome dlanu ispisana poruka.
Dok čitaš ti, ja čitam pogled tvoj.
Veliko A, tačka i moj broj.
https://www.youtube.com/watch?v=7p0CGBr7ixE
