Nakon što smo se nostalgično podsetili zaboravljenih hitova Romane Panić (koje možete poslušati OVDE), danas ćemo se podsetiti nekoliko pesama snimljenih skoro pre dve decenije zbog kojih smo zavoleli Leontinu Vukomanović, koja se povukla pod najezdom turbo-folka, ali je iza sebe ostavila neke od najlepših balada snimljenih na našim prostorima.
Odreži krila jer to mašeš nije let.
Ja dobro znam te. Ti uvek kažeš: ‘Ovaj put je zauvek’.
Sebe lažeš svaki put kad propadaš. Uzalud bežiš. Samo meni pripadaš.
Odreži krila. I pad se broji kao let.
Zamisli prvi put gledamo se, od toplih pogleda srca šire se.
Zamisli da nikog nismo povredili, čisti i nevini, kao da se nismo promenili.
Ja ovde silazim. Ja ovde izlazim. Da plačem podseti me.
Jedan je tužan broj, nek bude samo moj, jer dvoje tužnih mnogo je.
Ja ovde silazim jer kako da letim kad hodam po dnu?
Ja se budim iz sna. Ljubav nek umre u snu.
On je isti kao ti, tako isti, veruj mi.
Noću za mnom umreće, danju leđa okreće.
On je tako okrutan. On je tako sujetan.
On je isti kao ti jer i on me više ne voli.
Ti drugu ljubiš, u život kladim se.
Nju zdravu lečiš dok ja iz mrtvih vadim se.
Daj mi telefon da budem luda najveća,
da joj kažem da je sledeća.
I to sam zapravo ja – ona što ispraća.
Za sve sam loša, al, znaj, bar sam dobra za kraj.
Samo jedno te molim, kad znaš da te volim,
pusti da prva odem ja.
