Samo dve limenke gaziranih pića nedeljno dovoljne su da vas smeste u grupu osoba koje imaju povišen rizik od dijabetesa, visokog krvnog pritiska, kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara, pokazalo je nedavno sprovedeno istraživanje.
Studija sugeriše da samo jedna limenka gaziranog pića podiže pritisak, jer sadrži 14 grama šećera više od preporučenog dnevnog unosa, prenosi „Dejli mejl“.
Ogromna količina šećera koja se nalazi u gaziranim pićima odavno je prepoznata kao jedan od vodećih uzroka gojaznosti, koja vodi u brojne hronične bolesti, ali potrošnja ovih napitaka se uprkos tome ne smanjuje.
Globalna statistika kaže da su bolesti koje se javljaju kao posledica metaboličkog sindroma i dijabetes godišnje izazovu 19 miliona smrtnih slučajeva širom sveta, što znači da od tih bolesti godišnje umre više ljudi nego od infektivnih bolesti.
Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da čak i relativno male količine gaziranih pića na nedeljnoj bazi podižu rizik od razvoja metaboličkog sindroma, skupa stanja koje vode povišenom riziku od bolesti srca, moždanog udara i dijabetesa.
U studiji objavljenoj u stručnom časopisu Žurnal udruženja endokrinologa navodi se da konzumiranje gaziranih pića dovodi do gomilanja kilograma, podiže nivo triglicerida (masnoća) u krvi, podiže krvni pritisak, nivo šećera u krvi, a spušta nivo „dobrog“ holesterola.
Tokom ove studije, naučnici su analizirali rezultate 36 nezavisnih ranije sprovedenih istraživanja, u kojima je analizirano zdravstveno stanje osoba koje na nedeljnoj bazi redovno konzumiraju gazirana pića, i utvrdili su da postoji nepobitna veza između konzumiranja gaziranih pića, gojaznosti i povišenog rizika od razvoja metaboličkog sindroma.
Redovna konzumacija gaziranih napitaka utiče na nivo insulina u krvi i time doprinosi povišenom riziku od razvoja dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma. Istraživanje pokazuje da kod osoba koje tokom 10 nedelja redovno konzumiraju gazirana pića osetljivost ćelija na insulin opada za čitavih 17 odsto.
„Povećana učestalost kardiometaboličkih poremećaja je snažno povezana sa savremenim načinom života koji podrazumeva sve veću urbanizaciju i usvajanje štetnih životnih navika u koje spadaju pretežno ‘sedeći’ životni stil, pušenje, loše navike u ishrani“, kaže dr Fadil Esop sa Stelenboš univerziteta u Južnoj Africi.
„Konzumacija prevelikih količina šećera jedna je od najznačajnijih promena u ishrani koje se primećuju na globalnom nivou u poslednjih nekoliko decenija, a ona se smatra primarnim uzrokom razvoja kardiometaboličkih bolesti“, objašnjava dr Esop.
Ako mislite da je dovoljno da pređete na „dijatalne“ napitke, grdno se varate, pošto i oni sadrže veštačke zaslađivače koji će takođe dovesti do gomilanja viška kilograma.
Nema druge – manite se gaziranih napitaka. I kupovnih sokova uopšte, kad smo već kod toga.
