Lady Gaga je tek pre 3 godine javno priznala da je bila žrtva silovanja kao 19-godišnjakinja, otkrivši da je tu činjenicu godinama krila, ne samo od najbližih, nego i od same sebe, potisnuvši taj monstruozni čin, pronalazivši opravdanje za sve ono što se dogodilo. Ipak, ta trauma je ostavila posledice u vidu posttraumatskog stresnog sindroma, što je, takođe, jedna od činjenica koju je 30-godišnja pevačica tek sada smogla snage da prizna javno, jer, kako sama kaže, društvo stigmatizuje ljude sa mentalnim oboljenjima, što ceo problem čini dodatno teškim.
„Potrebno je mnogo truda na dnevnom nivou da regulišem nervni sistem, kako ne bih doživela panični napad zbog okolnosti koje su drugim ljudima posve normalne. Primera radi, nekada je to izlazak iz kuće i sama pomisao da će me dodirnuti neko ko jednostavno želi da podeli svoj entuzijazam zbog muzike koju stvaram“, piše Gaga u otvorenom pismu, navodeći da je, ipak, u svemu tome kontradiktorno što je upravo sva ta ljubav koju dobija od obožavalaca, porodice i prijatelja ono u čemu nalazi snagu da ovlada poremećajem od kog boluje.
(foto: Vanity Fair Italy)„Takođe patim od okidača u vidu sećanja na to kako sam se nosila sa samom sobom u onim godinama kada su moje potrebe i zahtevi za balansom bili ignorisani. Radila sam previše i niko oko mene nije uzimao za ozbiljno to kada sam govorila koliko patim i da sam zabrinuta jer nešto nije u redu sa mnom. Sve se to završilo lomljenjem kuka pred kraj Born This Way turneje. Taj momenat i samo sećanje na njega su mi promenili život zauvek. Iskustvo nastupanja iz noći u noć, pod jedva podnošljivim mentalnim i fizičkim bolom, prouzrokovalo je traumu koju iznova proživljavam svaki put kada vidim ili čujem nešto što me podseća na te dane“, piše pevačica.
U nastavku ona piše o disocijaciji, odnosno emocionalnom otuđenju od stvarnosti, citirajući stihove iz novog singla Million Reasons, za koji spot treba da bude objavljen u toku ove nedelje. „Jedno te isto mi se vrti u mislima/, a onda sklonim pogled u stranu i samo gledam u prazno./To je kao da sam prestala da dišem/, ali sam i dalje svesna svega“, glasi deo stihova druge strofe ove moćne balade.
Dalje, u otvorenom pismu, Gaga piše o tome da nekada ne može da izrazi emocije jer rad prefrontalnog korteksa (deo mozga koji kontroliše logiku i reguliše zapovesti mozga) ometa amigdala (koja skladišti emocionalnu memoriju). „Tada je moj mozak i telo reaguju suprotno, zbog čega me ponekad strah parališe. Kada se to desi nisam sposobna da govorim. Ukoliko se takvo nešto ponovi više puta, postajem depresivna i nesposobna da funkcionišem na normalan način. Tada mi je teško da se istuširam, a kamoli da radim svoj posao.“
U završnici teksta, ona ističe da u sebi zna da je jača od poremećaja koji ima, kao i da će ga ona, ali i bilo ko drugi, uspeti da ga se reši uz pomoć najbližih, kao i time što će podeliti svoju priču, umesto da se stidi stanja u kom se našao. „Podvrgnuta sam različitim vidovima psihoterapije i redovno pijem propisane lekove. Kako god, verujem da su reči najjeftniji, a ipak najbolji lek. Reči ljubaznosti, saosećanja, pozitivnosti. One su potrebne da se ljudi, koji su posramljeni zbog ove nevidljive bolesti, oslobode i prevaziđu neosnovi stid koji osećaju. Na taj način ćemo se izlečiti. Ja počinjem danas jer čuvanjem tajni samo produbljujemo stanje u kom smo. A ja više ne želim da čuvam ovu tajnu.“
https://www.youtube.com/watch?v=eeafBPG6naM&t=0s
