Ukrali ste mi snove i moje detinjstvo ispraznim rečima: Ko je Greta Thunberg, mlada aktivistkinja za klimatske promene

U ponedeljak je počeo Samit Ujedinjenih nacija o klimi, koji je otvorila tinejdžerska klimatska aktivistkinja Greta Thunberg. U emotivnom govoru svetskim liderima koji nisu preduzeli mere u borbi protiv klimatskih promena, ona je besno poručila: Kako se usuđujete!?

“Sve je pogrešno. Ne bih ni trebalo da sam ovde, već u školi na drugoj strani okeana, ali svi vi dolazite nama mladima i u nama tražite nadu. Kako se usuđujete? Ukrali ste mi snove i moje detinjstvo ispraznim rečima”, kazala je Greta.

Ko je Greta Thunberg?

Mala, stidljiva 16-godišnjakinja iz Švedske koja se izborila sa depresijom i koja beži iz škole da bi svetu pokazala da treba da se bori protiv klimatskih promena, prošle godine je na stokholmskom trgu okupila paradu pristalica.

Šestoro studenata iz Švajcarske putovalo je vozom čitavih 26 sati da dobije njenu podršku za peticiju u izmeni švajcarskog zakona o emisiji ugljen-dioksida. Italijanski naučnik rekao joj je da ga podseća na njega dok je bio mladi aktivista. Televizijske ekipe su se tiskale oko nje. Žena iz grupe za zabranu pušenja prišla joj je da joj pokloni majicu. Greta je klimnula glavom i prošaputala “Hvala”, dok je pozirala fotografima. Sva ova pažnja je, kako je rekla, sjajna. To znači “da ljudi slušaju”.

Njen čin građanske neposlušnosti – bežanje iz škole kako bi protestovala pred parlamentom – pretvorio ju je u svojevrsnu globalnu ikonu. Inspirisao je veliki broj druge dece da izađu na demonstracije, pokrenuo raspravu o tome treba li deca da beže iz škole da bi učestvovala u borbi protiv klimatskih promena, ali i okupio trolove, hejtere i skeptike koji se pitaju ko profitira od Grete.

Poslednji meseci bili su kako je rekla, “čudno drugačiji”. Pozivali su je da priča, da drži govore, na šta nije navikla.

“Čitavog života bila sam nevidljiva, nevidljiva devojčica u pozadini koja ništa ne govori”, kaže ona. “Iz dana u dan, ljudi me slušaju. To je čudno. Teško je.”

Kao starije dete, Greta je odrasla u Stokholmu, a poput toliko druge dece gledala je filmove o topljenju Arktika i sudbini polarnih medveda i kitova koji umiru od nataložene plastike u stomaku. Međutim, za razliku od svojih vršnjaka, nije mogla da se pomiri s tim.

“Počela sam da neprekidno razmišljam o tome i veoma sam se rastužila”, kaže ona. “Te slike su mi se urezale u glavu.”

Sa adolescencijom je došao i pritisak društva. Nisu je zanimale stvari koje zanimaju drugu decu: mobilni telefoni, odeća. Ništa od toga je nije interesovalo, priseća se njen otac. “Mislim da je bila izolovana i veoma usamljena”, kaže Svante Tanberg.

Do 11. godine Greta je zapala u duboku depresiju. Prestala je da odlazi u školu. Prestala je da jede. Prestala je da raste. Govorila je samo u kući i pred jednom učiteljicom u školi.

“Moj lični svet ranije je bio prilično veliki”, kaže ona. “Bila sam potpuno sama.”

Da li je taj usamljenički svet još uvek tu? “Da”, brzo odgovara. “Ali je sve manji, a stvarni svet je sve veći.”

Dodaje da je sada srećnija. “Imam svrhu. Postoji nešto što moram da uradim.”

Tekst o Greti originalno je objavljen u štampanom izdanju časopisa The New York Times.

Povezane vesti

Back to Top
close

Prijavi se

Ne sećaš se lozinke?

Ne sećaš se lozinke?

Unesi informacije o nalogu i poslaćemo ti link za resetovanje lozinke na email.

Link za promenu lozinke je istekao

Prijava

Polisa privatnosti

Add to Collection

No Collections

Here you'll find all collections you've created before.