Dok se ceo svet bori za slobodu štampe i javnog izražavanja i mišljenja, ili pak za jednaka prava svih rasa i osoba različitih seksualnih orijentacija, mi u Srbiji se vraćamo vekovima unazad i treba da razgovaramo o pravima žena.
Pre više hiljada godina su antički filozofi smatrali ženu jednakom robu ili oruđu koje govori, ali od tada su prošle stotine i stotine godina i prosto je neverovatno da se i dalje pronađe neko ko smatra da je ženi samo mesto u kuhinji ili, pak, da je samo mašina za rađanje dece. I to za rađanje velikana koji će spasiti svet i podariti mu sve što valja, dok će žene biti tu da se smeškaju i da ih podržavaju. Još čudnije je što jedno takvo mišljenje dolazi od jednog od naših najperspektivnijih mladih glumaca čiji se uspeh sve više širi i van granica naše zemlje.
Pitamo se, na šta bi ličila naša književnost da nema svih onih predivnih stranica koje je ispisala Isidora Sekulić i svih onih tananih stihova Desanke Maksimović.
Kakav bi gubitak pretrpela naša (ionako nedovoljno vrednovana) tradicija da jedna žena, Jefimija, nije izvezla Pohvalu knezu Lazaru?
A šta da je jedna od naših najznačajnijih slikarki Nadežda Petrović ostala da slika u Parizu umesto što se dobrovoljno vratila u svoju zemlju zahvaćenu Balkanskim i Prvim svetskim ratom kako bi bila bolničarka i na kraju stradala od tifusa za svoj narod.
A šta da su se samo smeškale svojoj braći i budućim muževima ispod vela žene kakve su Jovanka Orelanka, Majka Tereza, pa i herojine našeg doba kakve su Oprah Winfrey ili Malala Yousafzai?
A šta da je samo čistila prašinu po kući i menjala pelene Marija Kiri umesto što je radila na teoriji radioaktivnosti, tehnikama razdvajanja radioaktivnih izotopa, pa čak i na otkriću dva nova hemijska elementa. Ali, ne, žene nisu stvorene za nauku. Tako bar kažu… A preko 40 ih je dobilo Nobelovu nagradu za književnost, hemiju, fiziku, fiziologiju, medicinu ili mir. A to su, valjda, potpuno nebitne stvari u današnjem svetu?
I šta bismo sa samim Albertom Ajnštajnom, koji, po sopstvenom priznanju, ne bi postigao ni pola od onoga što jeste da nije bilo jedne žene, Mileve Marić.
A šta bi Niče, Frojd i Rilke bez Lu Andreas-Salome ili Žan Pol Sart bez Simon de Bovoar?
