Nataša Bekvalac: Ostavite me da sama budem na stubu srama

Kako su se ovih dana mediji raspisali o tome kako je Nataša Bekvalac čestitala teniseru Novaku Đokoviću na sportskim uspesima putem SMS-a, pevačici se ova pisanja očigledno nisu dopala, pa je rešila da reaguje. Nataša je medijima poslala saopštenje u kom moli novinare da prestanu da guraju Novaka Đokovića u blato u koje su pevačicu i njenu porodicu, po njenom mišljenju odavno smestili. Ona još jednom demantuje sve laži napisane o njoj i kako kaže želi da je ostave da sama bude na stubu srama na koji su je postavili svojim pričama. Pročitajte izvode iz saopštenja novosadske pevačice… „Poštovani, već nekoliko godina me redom i nemilice tranžirate u vašim cenjenim novinama. Prešla sam preko najgnusnijih uvreda, intriga i podmetanja, iako mi je život već poprilično uništen, a kako nema nikoga da me zaštiti, prinuđena sam da nešto učinim sama. Drago bi mi bilo da Srbija zaista nema većih problema, prvo od moje porodične tragedije, a potom i od bračnog brodoloma. Godinama unazad, sve što se meni događalo, moji privatni neuspesi i padovi, pobuđivali su daleko veću pažnju od uspeha mnogo većih i važnijih ljudi od mene. Volela bih da mogu da budem kriva za sve šta se ovde događa. Ali, priznaćete da je čak i za mene to suviše zahtevan scenario… Mnogo nam je bilo da nekoliko dana hvalimo svetskog šampiona Novaka Đokovića zbog pobede u Vimbldonu, pa nam se učinilo kako bi i njega bilo zgodno gurnuti u blato, gde smo vec odavno smešteni moje dete, moj bivši suprug i ja. Malo je reći da nije istina sve ovo što je napisano o meni, ali ja nemam snage da vam to u nedogled dokazujem. Želela bih da moja privatna Golgota nikada ne postane vaša profesionalna sramota. Ako je potrebno izdaću potvrdu da su sve laži o meni suva istina. Ali, pre toga moram da se izvinim i mom bivšem suprugu i mojim prijateljima Novaku Đokovicu i njegovoj porodici, koji zbog mene, unapred osuđene, ni krivi ni dužni, trpe torturu. Ako ikada vi poželite meni da se izvinite, volela bih da za to ne bude kasno. Umorna od svega što ne mogu da promenim i pomirena sa tim što ste me stavili na stub srama … molim vas da mi dozvolite da bar na njemu budem sama. Sasvim sama…“