Osim po sjajnim tekstovima koje piše za svoje pesme, Dino Merlin je jedan od retkih autora koji ume da izazove isti osećaj kod slušalaca i onda kada opušteno priča u nekoj emisiji.
Tako je bilo i u Al Jezeera Balkans dokumentarcu Sredinom, gde je posebno oduševio kada je objasnio pozadinu priče koja stoji iza pesme sa poslednjeg albuma Hotel National – Ruža. „Našao sam jednu fotografiju na groblju, na Alifakovcu, u pozadini je Jajce kasarna, a ja sam dečak negde u dobi od 9 meseci. Nisam imao još ni godinu, nisam još ni prohodao, nego stojim tek tako, čekajući da me neko uhvati, a to je bila moja mama. Tako je nastala strofa: ‘Dečak na travi bi da skoči u zoru vremena, u te tvoje blage oči boje kestena i to čudo svih čuda u svemiru. Neke slike nikada ne umiru.’ Kažu da srećan čovek nema prošlost, a nesretan nema ništa drugo osim prošlosti. Moja mama je, po tome, bila nesretna, jer je samo pričala o čoveku koji ju je napustio i koji je nije voleo, a to je bio moj otac…“
U završnici dokumentarca, prisetio se momenta u kom su mu u Makedoniji, 2015. godine, dodelili predsednički apartman da u njemu provede noć pre dodele nagrada, gde su mu uručivali značajno priznanje. Tada mu se u glavi javila pomisao da je 1985. godine, na samom početku karijere, u toj istoj Makedoniji, nakon jednog koncerta, proveo noć spavajući u kombiju, jer nije imao dovoljno novčanih sredstava za bilo kakvu sobu u hotelu. „Pitanje sreće i pitanje života uopšte mi se vraća. Iz pozicije te noći provedene u Zastavinom kombiju i noći u predsedničkom apartmanu je prošlo tačno 30 godina. Sad sam, eto kažu, uspešan, a ja u sebi kontam: ‘Između te 1985. i ove 2015. godine, te 1985. su me čekale sve ove godine, sve ove dvorane, sve ove velike priče, sav ovaj sjaj, a 30 godina odsad me čeka bolest, starost i smrt. I kada sam bio srećniji, te noći u Zastavinom kombiju ili te noći u predsedničkom apartmanu kada sve što je sada ispred mene i nije tako obećavajuće?“
