Porodica Anđelić – Jakovljević ponovo, nakon dve decenije, otvara vrata svoga doma. Katarina, Svestislav, Milica, Ana, Dragoslav, Vojkan i Ugrinović zasmejavaće nas novim i sasvim drugačijim porodičnim zavrzlamama. Otvorena vrata vraćaju se na male ekrane u novim avanturama, na TV Prva od 22. aprila u 21:15.
Šta se dogodilo sa likovima?
KATARINA ANĐELIĆ (Vesna Trivalić), za zaljubljene Cakana, je nakon što se dokazala na poljima umetnosti, intelekta, jednako kao i materinstva i braka, u zimu 1999. godine odlučila – da će sad jednostavno da poludi. Tom prilikom je zgrabila svoju maloletnu ćerku Milicu i čim je počelo NATO bombardovanje poslala je van zemlje. Ne treba trošiti reči na opise Katarininog dobro poznatog neurotičnog karaktera. Jedna je Cakana. Reći ćemo samo da pamtimo i da je odglumila nervni slom kada je 2010. godine, zgrada u koju je bila bespravno useljena – legalno srušena, da bi se na njenom mestu izgradio šoping mol. U nastupu besa privremeno odlazi u nepoznatom pravcu.
DRAGOSLAV JAKOVLJEVIĆ (Milan Lane Gutović), poznatiji kao Drakče, Draganče, Đubre ili Stoka (u zavisnosti od prilike) – poverenje svoje bivše supruge gubio je više puta, a da ga nikada nije ni povraćao – što je poseban fenomen iz oblasti logike i psihologije. Uglavnom zato jer je švaler i to za Katarinu sa dosta ponižavajućih kriterijuma: kasirke, mesarke, bucike i brke u borosanama, sve to nije moglo proći neopaženo Dragančetovom lutajućem oku, što Cakana retroaktivno smatra gore nego da je varao sa rodjenom sestrom. Ili bratom. Dragoslav, sada već deset godina, živi u celibatu.
SVETISLAV ANĐELIĆ (Bogdan Diklić), Katarinin i opštenarodni Bata, to što je dobar anulira time što je dosadan. Bata pleni svojim nepostojećim šarmom i kompletnim odsustvom samokritike što mu je pomoglo da u Srbiji 21. veka ostvari vrhunske rezultate na profesionalnom i ličnom planu. Bata je, naime, bio savetnik u čak tri saziva demokratske vlade, neobičnim spletom izuzetnih okolnosti. Koga je tačno savetovao nikada nećemo saznati, ali je za to dobijao platu, stan i druge privilegije. Ali dođoše izbori i dokaz o smenjivosti vlasti i jadni Bata izgubi fotelju, a time i smisao svog života, te utonu u duboku i nepodnošljivu depresiju, praćenu talasima samosažaljenja, rezignacije i neartikulisanog besa.
VOJKAN JAKOVLJEVIĆ (Nikola Đuričko), ujkin Voja, umro je 1999. godine od posledica omanjeg strujnog udara koji je doživeo kad je iz samo njemu znanih razloga polizao bateriju od 6 volti. Zatim je negde u blizini Vračarskog platoa, na samo 500 metara vazdušne linije tresnula neprijateljska NATO bomba, što je Voju dovelo u stanje takvog straha, da je nakon toga nastupila momentalna smrt (uzrok smrti: strah od iste). Dakle, Voja, nekadašnji hipohondar koji je hipohondriju preležao, umro, pa se ponovo rodio rekosmo – živi sa ocem i pomaže mu u poslu. Ali naš Vojkan, asocijalni hipohondar, u međuvremenu je postao ekspert za sve bolesti i vidove lečenja, ali i istinski zavisnik od interneta i svih oblika komunikacije i umrežavanja. On je bloger, uticajni tviteraš, i živi jedan ispunjeni virtuelni život.
ANA ANĐELIĆ (Bojana Maljević), završila je srednju medicinsku školu: kostolomac. Anina veština i umeće izdržavaju zapravo celu tu bandu nesposobnjakovića godinama. Ana je gradila i uspešnu karijeru u advertajzingu i medijima. Sve se dakle lepo i idilično odmotalo u Aninom životu, skoro sve, osim jednog detalja: ljubavni život. Muškarci svih profila i zanata su se momentalno zaljubljivali u nju. Udavala se 12 puta. A onda, pravo niotkuda, Ana u svojoj tridesetpetoj godini otkriva seks i počinje da drži obuke iz različitih oblasti, ali koje ne podrazumevaju nikakav kontakt između predavača i klijenata.
MILORAD UGRINOVIĆ (Zoran Cvijanović), za Milicu zauvek Kekec, se nakon rušenja zgrade u kojoj su živeli, vratio u Sloveniju. Tamo je ganjao karijeru u administraciji. Uzalud je pokušavao da namami Katarinu u Evropsku uniju. Koristio je politički uticaj da Katarina bude pozivana na izložbe. Najzad, Ugrinović isposluje da ga pošalju u Srbiju u okviru delegacije EU. Tako se pojavljuje u Dragoslavljevom stanu, na proslavi Angelininog rođendana.
MILICU JAKOVLJEVIĆ (Sofija Jović), zastupnicu ali i protivnicu svih srpskih ideologija i politika, poslednji put smo videli kada je imala trinaest godina. Majka Katarina ju je drugog dana bombardovanja, poslala u Kanadu. Uprkos Katarininim očajničkim, ucenjivačkim, patetičnim, i komičnim vapajima, Milica ostaje u Kanadi, i postaje odlučni i beskompromisni borac protiv korporacijske tiranije, potrošačkog društva i globalizma, aktivista koji drži predavanja, ali i profesor koji učestvuje u protestima. Doktorirala je tezom „Porodični poremećaji i disfunkcionalna uloga žene u društvu kojim caruju ubice“. Za razliku od profesionalnog, njen ljubavni život je prava katastrofa. Iz prolazne veze ima osmogodišnju kćerku, Keti.
KETI (Teodora Jelisavčić), Miličina ćerka, na majku je nasledila pamet ali ne i ista interesovanja koja je mama u njenim godinama imala. Keti ne zna šta je Skupština, niti da u njoj postoje poslanici. Kad sazna, pred svima će izgovoriti: „Wow, kakva dosadna tema za moj uzrast!“ Keti je maza, Keti je mezimica, Keti je vesela i nasmejana, duhovita i zabavna. Keti je pravo dete. Ipak, dokaz da je „naša“ znamo po tome što na glupo pitanje daje sekantan odgovor.
LETA (Anica Dobra) živi u delu napuštene fabrike koju je Dragoslav uzurpirao. Leta je jedina preostala zaposlena osoba u fabrici. Fabrika ne radi, ali Leta radi. Prezire tajkune, a kad kaže tajkun, misli na Dragoslava koji joj je „oteo“ fabriku iako ju je legalno kupio. Dobro, polulegalno. Leta u inat svima radi svakog dana. Čuva, čisti, posprema, tera beskućnike, pokušava nešto i da proizvede. Da ima da pokaže, kad joj dođe neko i kaže da u ovoj Srbiji niko ne radi ništa. To što naši junaci nemaju prebijene pare, Leta nikada neće poverovati.
Hoćete li gledati premijeru nove sezone?
