Ove godine napustile su nas velike legende srpskog glumišta. Imena poput Dragana Nikolića, Bate Živojinovića ili Milorada Mandića Mande nikada neće biti zaboravljena. Miloš Biković im je odao počast emotivnom pesmom koju je napisao.
Pored glume, Biković se bavi i pisanjem poezije. Često je na društvenim mrežama objavljivao stihove koje je sam napisao. Ovog puta je objavio pesmu koju je posvetio Draganu Nikoliću, ali je napravio osvrt i na ostale velike glumce. Preminulog glumca nigde nije direktno spomenuo, ali ostavlja tragove u vidu filmova u kojima je glumio.
Svi glumci idu u raj
Kad glumac ode
(Sva ona prasina zvezdana)
Ugase se svetla rode
Sami ste usred bezdana
Ostavi nas tuzni klovn do kraja veran roli
Da, onaj Na nemilost ostavljen žutilu i traču
Jer ako niste znali i klovnove ponekad boli,
Ako niste znali i klovnovi ponekad placu
I ta igra bi bila obicna laz
Da to klovn stvarno na daskama ne pati
Nije to samo strasti draz
Vec zelja da vas u mracnom tunelu isprati
Dok su oni svakodnevnicu tračom ,,sivili“
Tražili nekog da bi ga ruzili i mesto sebe krivili
On je na mrak ustao, naoružan nosem crvenim
Na vaše prave aždaje jurišao sa mačem drvenim
Otislo je vreme koje si obelezio ti
I sada znamo sad smo sigurni
Da vise nikad neće to vreme tvoje grive da se vrati
A ti nam tako ponekad u secanje i snove svrati
I to glupiranje je za istinom lutanje
Da nije tako ne bi to toliko bolelo
Kad ode glumac a ostane cutanje
Ne bi mu svetlo sumraku odolelo
I znaj da živiš jer si u sred ovog gustog mraka memle ove
Zapalio svecu na vetru i podsecao na stare vitezove
i gle ona na promaji vrednosti gori
I ta sveca mesto tebe sali se i zbori
A kad klovn Skine masku ispostavi se da je lav.
I ne znaju koga su ruzili i na koga se plaze
I da je ispod neozbiljnog lica bio ideal i stav
Samo ne znaju oni da lavovi ne umiru oni odlaze
I ma koliko da sam te malo znao opet si bio rodjeni moj
I mislim da celo ovo naše pleme tako oseća
I vidimo se negde gde kostimi imaju malo bolji kroj
Do nove komedije do nekog novog proleca
Znaš odakle si otišao ovde su odavno pobrkani lonci
Mi smo ti odavno otpisani to smo sami uradili
Nadam se da su tamo gore neki dobar bife sagradili
Da zavrtis jednu turu kao poslednji krug u Monci
Znas da ovo nije kraj, Seti se Bate, Čkalje, seti se Bore,
Ne brini, ako nema ko, baklja ce sama da se nosi, ovo nije kraj,
Po pravilu se staro darovito društvo preselilo gore,
Pa kako bi i drugcije, kad skinu crveni nos, svi glumci idu u raj.