Jedan od najboljih tenisera sveta Novak Đoković tokom boravka u Srbiji proveo je vreme na Kopaoniku, što ga je podsetilo na odrastanje, a setio se i kad ga je Jelena Genčić primetila da gleda trening na teniskom terenu i pozvala da prisustvuje.
Osim toga, sretao je ljude koji su ga podržavali, a video je i fotografiju braće Đoković koja i dan danas stoji u jednoj prodavnici. Sve to ga je podsetilo na srećno detinjstvo sa braćom sa kojim se izuzetno dobro slagao, ali postojalo je i uobičajeno koškanje. Sa Markom i Đorđem je odigrao košarkašku utakmicu u kojoj je pokazao takmičarski duh ali i simpatičnu imitaciju košarkaša Teodosića dok je šutirao trojku.
Kraj odmora je iskoristio da poseti Beograd, gde je prisustvovao koncertu Nemanje Radulovića, gde su se dva svojevrsna ambasadora Srbije dogovorila za sledeći susret na Roland Garrosu.
„Trudim se da održim odnose s ljudima iz svog okruženja i s onima koji su učestovali u mom odrastanju. Na primer, dok sam se skijao sa bratom Markom na Karamanu, sreli smo njegovog prvog učitelja skijanja, gospodina Dragana. Družili smo se sa njegovim sinom Lukom. Lepo je i potrebno čuvati veze iz detinjstva. Kako prema prijateljima, još više prema porodici. Roditelji su mi davali bezuslovnu podršku kada sam počinjao da igram tenis, i na tome sam im jako zahvalan. Trudim se da taj odnos bude skladan, da izvučem najbolje stvari iz svog vaspitanja koje sam dobio i da te vrednosti prenesem na svog sina i porodicu“, izjavio je Novak u emisiji Kao sav normalan svet, prenosi Blic.
Novak uživa sa sinom Stefanom (fotoinstagram.com/djokernole/)Zbog brojnih obaveza, Novak je često van kuće, ne viđa porodicu onoliko koliko bi želeo. „To je briga koju ima svako ko neguje takav životni stil, ko putuje, i ima takvu profesiju. Nema pravila u našem slučaju, u smislu koliko puta zovem kući, kako se osećam.. Taj nedostatak zajedničkog vremena je možda najteža stvar koju imamo kao porodica. Ali, trudimo se da se prilagodimo koliko možemo.“
Međutim, teniser otkriva i šta je to o čemu trenuto stremi. „Dok se Stefan nije rodio, meni je tenis bio broj 1. Svi su radili oko mene, žrtvovali se za mene i moje uspehe, i odjednom se to promenilo. Nije da to nisam želeo, baš suprotno. Jer, nije suština da se sve vrti oko vas celog života. Trudio sam se da uzvratim tu pažnju i ljubav, i žrtvu ljudi koji me okružuju. Nisam više sam, imam sina, suprugu, porodicu, i izuzetno sam zahvalan na blagoslovu da budem otac. Sada sam u fazi u kojoj se trudim da budem najbolji mogući muž, otac i teniser. To jeste zahtevno, ali ne i nemoguće. Svako se trudi da bude najbolja verzija sebe. Tako je slučaj i sa mnom. U isto vreme, ne mogu svakog dana da budem 100 odsto svojih sposobnosti i u svakoj ulozi da dam svoj maksimum, iako se trudim. Ne mogu onoliko da dam koliko neko drugi očekuje od mene. Ali, uvek mogu da dam onoliko koliko sam od sebe očekujem.“
Najnoviju štampu u digitalizovanom obliku čitajte na Novinarnica.net
