Za Leontinu Pat se može reći da je jedna od uspešnijih domaćih muzičkih stvaralaca u sferi pop muzike. Svoju autorsku karijeru započela je pre nešto manje od 20 godina, pojavivši se kao autor na domaćem izboru za Pesmu Evrovizije. 1992. godine započela je solističku karijeru.
Može se pohvaliti mnogobrojnim nagradama, kako svojim solističkim, tako i autorskim. Svojim kolegama Željku Joksimoviću, Mariji Šerifović, Romani, Maji Nikolić i Bojanu Maroviću napisala je neke od njihovih najvećih hitova. Poslednjih godina posvetila se više stvaralačkom radu i dečijem horu Čarolija.
U intervjuu za Tračara.com Leontina nam otkriva kako se snašla u ulozi mame, zbog čega se zasitila učešća na festivalima, da joj je solo karijera postala samo usputna i da misli da pop muzika više nikada neće preuzeti primat u Srbiji.
Kako si se snašla u ulozi mame?
Svaka mama mora da se snađe u ulozi mame, tu masu stvari određuje priroda, što sve žene koje su postale majke i znaju. Da je napo**o, napo**o je, jer ne bih mogla da postignem sve da mi nema pomoći supruga i moje majke. Maksimalno se oslanjam na njihovu pomoć i ravnomerno delimo obaveze.
Zbog majčinstva nisi zapostavila posao.
Da, ali taj rad koji radim je onaj koji ne isključuje upravo poslove kod kuće i boravak sa bebom. Pošto autorski i kompozitorski rad ne zahteva izlaske iz kuće, dok se pravi pesma ja sam kod kuće, a kad dođe do studija i snimanja pesama, ako sam u prilici mogu da izađem u susret kolegama za koje pišem. Sticajem okolnosti, za poslednje dve pesme koje sam radila, Jovani Nikolić, mladoj pevačici koja je izdala album prvenac i Sanji Đorđević, koja je izbacila singl, nisam mogla da prisustvujem snimanju u studiju, zbog svežeg majčinstva.
Sezona letnjih festivala je gotova. Da li si učestvovala na nekom od njih kao autor?
Ne, nekako nema tih pevača koji su veliki, u smislu popularni, da hoće baš da idu na festivale. Naši festivali malo tonu, pogotovo ti crnogorski. Tonu sa kvalitetom i sa ponudom za autora. Šta ja kao autor dobijam kao satisfakciju pojavljivanjem na nekom festivalu? Ukoliko ne radiš za pevača kalibra velike zvezde, kao što je to bio Toše Proeski, nemaš šta da tražiš na festivalu. Festivali mi više nisu interesantni, pogotovo što je muzika malo zapostavljena u smislu kvaliteta, ne dašava se ništa kvalitetno, pogotovo ne na festivalima, tako da ću sačekati bolja vremena.
Vrlo si angažovana oko dečijeg hora.
Album najvećih hitovi hora Čarolija se prodaje fenomenalno, što znam po izveštajima City Records-a. To je naš drugi album, jer je prvi album u okviru projekta Čarolija bio album „Ivana i Leontina za decu„, kada smo Ivana iz Negativa i ja snimile dečije pesme. Pred nama su još dva velika projekta, jer ću članovi hora snimiti album sa pesmama osamdesetih i album sa svetosavskim pesmama. Stvarno mnogo radim sa horom, drago mi je da su ta talentovana deca dosta zastupljena i u medijima i na raznim manifestacijama u gradu, jer pratimo skoro sve humanitarne akcije. Nosioci smo kampanje Pampersa i UNICEF-a, Jedno pakovanje, jedna vakcina, za decu zemalja trećeg sveta, pošto smo sa Anom Sofrenović i mi ambasadori UNICEF-a.
Da li pored svih obaveza uspeš da izvojiš vreme za svoju pevačku karijeru?
Ne, niti me zanima. Pevačka karijera mi je samo usput, kada se pojavi neka interesantna prilika, kao što je to bio festival u Vrnjačkoj Banji, kada sam se pojavila pre svega zbog fenomenalnih ponuđenih uslova za nastup, jer su organizatori nadoknadili aranžman, studio, produkciju i to je jedini festival koji je plaćao svoje producente, aranžere i kompozitore.
Da li misiš da će pop muzika ponovo preuzeti primat u našoj zemlji?
Nikada neće preuzeti primat, ali smatram da to nije nikakav minus. Ako je zemlja takva, ako je publika takva i traži malo drugačiji pop, da ne kažem pop-folk, treba stvarno poslušati ukus publike, ali treba i raditi za publiku koja zaista voli pop muziku. Uvek će biti prevaga narodne muzike u Srbiji, u šta ja to čvrsto verujem, ali će i uvek biti kvalitetne pop muzike.
Autor: Faris Yuma
