Kako je dodala, nisu nigde putovali, nisu se ponašali neodgovorno, radili su zajedno, nosila je rukavice i masku, držala se samoizolacije čim je on osetio prve simptome, zatvorila od svih, sve dezinfikovala i čekala šta će biti.
„I bilo je to što je sad. Izolacija pomaže, jer mi je muž negativan, nisam obesno blejala napolju, išla po radnjama, pritiskala dugmiče lifta, sedela sam zatvorena u JEDNOJ sobi i čekala kraj inkubacije s nadom. Nije upalilo.“
„Srećom, postoji jasan i efikasan protokol, od mog testiranja juče, do danas popodne sam ubeležena, več obavestila sve koji su iole mogli sa mnom biti u kontaktu u poslednjih dve nedelje (srećom, minimum je u pitanju, jer samoizolacija spašava živote), pripremam se odlazak u bolnicu i čekam odgovarajuću terapiju,“ napisala je Srbljanović.
Dodaje da nema rasula, nema haosa, nema nervoze, nema „ne znam“, protokol je postavljen, funkcioniše, brz je, isti je za sve, bolnice su spremne, sve joj uliva poverenje i spokoj.
„Bojim se, naravno, ali nisam ljuta. Rastužuju me ljudi koji stigmatizuju obolele, kao da smo se namerno zarazili i kao da nismo štitili sebe i druge. Ali, to je ljudska priroda. Više od toga, razočaravaju me sebični bezidejni ljudi što se kače na ovakvu krizu svojim besciljnim metodama „šerpovanja“, pobune bez cilja, smisla, argumenta i razloga,“ napisala je ona.
Zato danas, kaže, ne da neće udarati u „jebenu šerpu, u organizaciji ljutitih obesnih starkelja“ što se bune protiv onih koji pokušavaju da spasu nekome život, nego moli sve da to ne urade.
Ako ništa drugo, ono zato što nas bolesne ubi glava, samo nam još fali besprizorna buka bez cilja i smisla, samoživih ljudi bez obraza i empatije. A malo i zato što je haš tag „šerpovanje“ težak, netalentovan blam. Pustite nas na miru da nas leče i da se lečimo. Ne morate da pomognete, samo začepite na par dana, dok ne smislite nešto čega vas neće biti sramota, kad sve ovo prodje. To je minimum pristojnosti koji svako očekuje od vas. Hvala,“ ocenila je Srbljanović, prenosi Danas.
