Ako je suditi po lajnapu druge večeri Primavera Sound festivala u Barseloni, čini se da je ovo bila najjača noć. Lana del Rey, Troye Sivan, SZA a pre toga neka manje poznata, ali jednako dobra imena poput Dogstara i sastava The Last Dinner Party… Ni kiša, koja je padala, nije mogla da uništi ugođaj.
Veče smo počeli na Cupra stejdžu, slušajući Abigail Morris i njen sastav The Last Dinner Party, sa kojom smo, na njen nagovor, pevali iz petnih žila. Abigail je teatar, ona je pozorište, savršeno odigrana predstava, protkana savršenim harmonijama i zvucima gitare. Njihovi tekstovi i rifovi su zanimljivi, čak i ako vam melodije ne ulaze odmah u glavu.
Omar Apollo čeka nas na glavnoj bini nešto pre pola osam. Većina publike, priznajemo, tu je zbog Lane del Rey, koja neće skoro — i oni svi znaju da ona neće skoro, ali strpljivo čekaju. Uprkos izazovima koje nosi glavna bina i njeno bine, Omar je uspeo da prikaže impresivan vokal, neprimetno prelazeći sa dirljivih, tužnih pesama na optimistične plesne numere, terajući nas na ples i demonstrirajući svoju svestranost. Ipak, odmah nakon Omara smo pohitali na, možda, nama omiljenog izvođača večeri – Troye Sivana.
Australijski plavušan dao nam je sve što smo hteli i više od toga. Njegov nastup privukao je posebnu grupu muškaraca obučenih u nešto što je izgledalo kao uniforma. Sa punim pratećim bendom pevača i plesača, Sivanov nastup bio je energičan i zanimljiv. Iako njegov vokal nije bio izvanredan, sve vreme nas je animirao, uz numere „1999“ i verovatno najveći hit do sada, „Rush“.
A onda, zvezda noći: Lana del Rey.
Lana Del Rey imala je velika očekivanja da ispuni, s obzirom na ogromnu halabuku oko njenog nastupa i čini se, najbrojniju publiku u petak. Navodno su neki fanovi čekali u redu ispred Parc Del Foruma, festivalskog prostora, od 5 ujutro, samo da bi obezbedili mesto blizu bine. Ipak… nije sve bilo tako dobro. Prvo, Lana je kasnila 20 minuta pre nego što je izašla na scenu. Kada se konačno pojavila, neposredna reakcija publike oko mene bila je da je zvuk previše tih; nekoliko ljudi je komentarisalo: „Ovo je tiho“ ili „Jedva da je čujem“. U početku je izgledalo kao da je problem u tehničarima zvuka, ali kako je nastup odmicao, postalo je jasno da je problem više u Laninom nedostatku energije.
Ceo set je bio spor i bez energije, a Lanin glas se jedva čuo. Mnogi u publici su delili ovo osećanje i počeli su da odlaze pre kraja nastupa. Iako je izvedba bila slaba, Lanina set lista je bila gotovo savršena, uključujući poznate pesme poput „Summertime Sadness“, „Video Games“ i „Young and Beautiful“. Ipak, izdvojila je vreme da potpisuje autograme i sretne obožavaoce kod barijere. Međutim, njena minimalna interakcija sa publikom i izostanak pravog oproštaja ostavili su nastup nepotpunim i neuobičajenim za Lanu.
