Džej Ramadanovski, pevač narodne muzike, na estradnoj sceni je još od pocetka 90-ih godina a duže od 20 godina je važio za mangupa sa beogradskog asfalta, a obrijana glava mu je bila zaštitni znak.
„Baš sam nedavno pričao sa jednim mojim drugarom da se znamo još kad smo imali kose. Ali ovako mi je mnogo praktičnije. Ne moram da pratim modu, negujem frizuru, perem kosu. Ovako samo čvaknem moju čelepenku, ne treba mi ni gel. Čak i kad sam bio mali u domu, šišao sam se na ćelavo zbog vaški, a tada sam imao gustu kosu. Zašto bih se sad nervirao?“, započeo je pevač priču.
„Ruku na srce, na pocetku karijere imao sam i ja komplekse. Nosio sam paučinu napred, a sa strane sam bio ko profesor Baltazar. Sećam se da je tada Džordan, kao najveća faca među ćelavcima, rekao da mu je mnogo lakše bez kose pošto ima trening tri puta dnevno i posle svakog tuširanja. Za sve koji imaju komplekse imam isti savet: i ovca ima vunu, pa je i dalje ovca. Svako je lep na svoj način, da smo mi samo živi i zdravi. Takođe, ćelavci imaju veću prođu kod riba, ali za devojke nije bitna frizura koliko da si slobodan da joj priđeš, nabaciš neku priču, snađes se, pa čak i slažeš malo ako treba“, ispričao je pevač za Blic.
Najnoviju štampu u digitalizovanom obliku čitajte na Novinarnica.net
