Nora Dominko, važi za jednu od najmirnijih takimarčki Survivora, a javnost je još pre nekoliko nedelja bila potresena njenom pričom da je rodila živu bebu, ali da je ona umrla odmah nakon porođaja.
Takmičarka novog Survivora sada je ogolila dušu do kraja, te je ispričala i da je u periodu adolescencije prošla kroz pravi pakao.
Majka joj je umrla od predoziranja, a ona je živela u sekti. Zbog svega, želela je sebi da oduzme život.
„Odrasla sam u sekti, tačnije verskoj zajednici koja se bazira hinduizmu. Živela sam u malom selu i išla u školu u malom gradu, svi su znali odakle dolazim i to je dovelo do maltretiranja. Često su me nazivali ‘sektašicom’ i gledali me čudno. Videlo se da ni deci ni roditeljima ne prija što sam u njihovom okruženju. To je komplikovana priča koja kreće od mog rođenja. Moja mama je bila zavisnica još od svoje 13., 14. godine i kada je upoznala mog tatu prestala je sa drogom i zatrudnela je. Kada sam imala 3 godine moji su razveli jer je ona opet ušla u te vode. Otišla u je Švajcarsku i tamo se izlečila, upoznala novog muža, dobila dete, recimo da se sredila. U tom periodu se nismo viđale, jer tata nije dao.“
„Nakon srednje škole, otišla sam kod nje u Švajcarsku i tu smo se opet povezale. Pokušala sam nadoknaditi tih 18 godina života i to je bilo nemoguće. Bilo je sve okej, dok nisam shvatila da ona opet nešto uzima i umrla je na kraju od predoziranja. Poslednji trenutak je bio za večerom, otišla je do kupatila i nije je bilo dugo, moj očuh je otišao da proveri je li sve u redu i shvatili smo da je uzela nešto. Zvali smo hitnu i vatrogasce i kada su obili vrata videla sam je polumrtvu da leži, oživljavali su je. Vratila sam se po brata, a nju su odvezli u bolnicu. Sve mi je u magli, sećam se da me je očuh oko pet ujutru probudio i rekao mi da moramo otići u bolnicu da se pozdravimo sa mamom jer će je isključiti sa aparata jer su joj svi organi otkazali“, rekla je ona u Survivoru.
„Godinu dana nakon njene smrti, otišla sam na njen grob i kazala sam da ću se ubiti. Želela sam da oduzmem sebi život i otrčala sam na mamin grob sa nožem u ruci. Očuh je pozvao moju prijateljicu i ona je došla na groblje i zaustavila me je. Odvezli su me na psihijatriju i tamo su počeli tretmani razgovora i lečenja. Moj brat je bio moje sidro jer sam bila svesna koliko ga je pogodila mamina smrt, nisam želela da uz mamu izgubi i mene“, rekla je Nora.
Pored svih tragedija, Nora je izgubila i bebu.
„Sve je bilo u redu, ali se u sedmom mesecu trudnoće ispostavilo da nešto nije kako treba. Beba je rođena živa i nisam imala prilike videti je ili držati u rukama, samo sam čula njen plač. Sledeći dan su mi rekli da je beba umrla zbog srčane mane“, kazala je Nora.
