Iako je nastupao za jednu drugu zemlju, za Vukašina su svi zdušno navijali u Srbiji, kad je na kraju takmičenja u Operaciji Trijumf ostao sam sa Adnanom u finalu. Istina je da je popularni Vuki rođen u Sanskom Mostu, nesrećnih devedesetih preselio se u Čačak gde je završio srednju školu, Učiteljski fakultet upisao u Negotinu, a trenutno živi u Beogradu. Zanimljiv put i zaista zanimljiv dečko! Evo šta kaže posle svega u intervjuu za Blic:
– Dalje od ovoga se nije moglo. Mislim da sam postigao veliki uspeh. Ne osećam se kao gubitnik, naprotiv – čestitao bih Adnanu na pobedi, činjenica je da je imao više glasova. Nas dvojica smo dva potpuno različita profila pevača i nemamo istu publiku. Mislim da sam učinio najviše što sam mogao i veoma sam zadovoljan.
Da li ste ipak priželjkivali da Ana Mihajlovski pročita vaše ime kao pobedničko?
– Kada sam pobedio Đoleta, što realno nisam očekivao, shvatio sam da je sve moguće. Nakon toga i izbacivanja Sajka, pomalo sam počeo da razmišljam kako bi valjalo da idem do kraja kada sam već toliko toga pregurao. Međutim, nisam bio opterećen. Sećam se jedino da kada je pročitano Adnanovo ime, osim što mi je bilo drago zbog njega, osetio sam veliko olakšanje u smislu gotovo je, videću porodicu, prijatelje, ljude…
Šta vam je najteže palo tokom serijala?
– Prva nominacija. Sve je bilo prebrzo, nisam shvatio zašto, nisam dobio objašnjenje… Kasnije mi je puno toga bilo jasnije, kuća nas je dosta stvari naučila. Kažem, nakon te prve blokade posle je sve bilo lakše, opustio sam se pa šta bude… I na kraju je ispalo dobro!
Prepoznaju li vas na ulici?
– To je normalno, kada traže autogram, dam im, trudim se da nikoga ne odbijem. Mada sam ovih dana ostajao u krugu porodice i prijatelja. Potrebno mi je da se odmorim, da vidim drage ljude. U principu, ja sam potpuno različit na sceni i u privatnom životu. Dok na sceni želim da budem Vukašin Brajić u punom smislu popularnosti, u privatnom životu ja sam samo Vuki. I voleo bih da tako ostane.
Da li vam nedostaju drugi studenti?
– Adnana sam video juče i dan pre toga. Sa Nikolom Paunovićem, sa kojim imam najbolji odnos, čujem se svakodnevno. Igor Cukrov mi je čestitao Božić. Čujem se sa Milicom, Ivanom, Anom… Na sve njih gledam kao na prijatelje, jer puno smo vremena proveli zajedno i oni imaju svoje kvalitete.
Kako ste se pripremali?
– Za šou me je prijavio kum. U stvari, Bojan, cimer iz Negotina, obavestio me je da je počelo prijavljivanje. Kako u tom trenutku nisam u stanu imao televizor, ni vremena da saznam pojedinosti, pozvao sam kuma i zamolio ga da me prijavi. Tako je krenulo. Međutim, pošto sam poznat kao neko ko kada zacrta cilj ide do kraja, odmah sam prešao u Beograd, ono što sam zaradio na svirkama i uštedeo dao sam za časove pevanja. U Negotinu sam pauzirao tri meseca, posvetio sam se fakultetu i nisam svirao. Pozvao sam profesorku i ona mi je za tri meseca iz glasa izvukla nešto neverovatno dobro. Inače, u mojoj muzičkoj karijeri puno su mi pomogli Bojan, cimer iz Negotina, i Marko Marić sa kojim sam osnovao bend i svirao po kafićima – priča Vukašin i dodaje:
„Voleo bih da napravim neku dugoročniju ozbiljnu priču, jer treba vremena da se izdigne rokenrol, a mislim da prostora ima, jer je ova scena toliko željna nečega što nisu narodnjaci”.
izvor: Blic
