Nesrećna sudbina gubitka bebe Nikolije Jovanović, pre skoro trideset godina zadesila je i njenu majku Vesnu Zmijanac. Naime, legendarna pevačica napisala je pre 15 godina, napisala knjigu Kad zamirišu jorgovani, u kojoj je opisala čitav svoj dotadašnji život, pa je tako i otkrila da se suočila sa teškim iskustvom gubitka bebe.
„Naše prvo dete, sina, Vlada Jovanović i ja izgubili smo 1986. godine, kada sam bila u sedmom mesecu trudnoće. Spontani pobačaj dogodio se u pauzi koncerta u Mladenovcu. I ne zamerite mi što tu scenu (porođaja koji je iznenada i prevremeno otpočeo i faktički se događao u garderobi iza bine hale u Mladenovcu, a trajao je i u toku puta do Beograda, pa i nekoliko minuta u bolnici) ne mogu da opišem čak ni danas, kada je prilično vremena proteklo. Jer, to je jedan od onih bolova koji još uvek boli, praznina koja još uvek zjapi istom tamom, i kad god se toga setim (a sećam se vrlo često), uvek mi se utroba zgrči, uvek mi se zguti u grlu i uvek sebe kaznim pitanjem (na koje još od onda slutim odgovor) – da li sam i koliko sam ja (načinom svog života, pre svaga) kriva za to što se dogodilo?“, otkrila je tada pevačica, ali bolan gubitak se dogodio još jednom,
„Nisam ni slutila da me, na nesreću, isto to – i još teže i gore jer je ponovljeno i u vrlo kratkom vremenskom razmaku – čeka već nepunu godinu kasnije. Vladino i moje drugo nesuđeno dete, takođe sin, i takođe u sedmom mesecu trudnoće, izgubila sam pod približno istim okolnostima 1987. godine. Pitala sam se i onda, i još uvek se ponekad zapitam – čime sam zaslužila da mi se dogodi to što mi se dogodilo?“, napisala je Vesna, koja je uspela da skupi snage, i nastavi sa svojim životom.
Pevačica je dve godine posle drugog pobačaja dobila ćerku Nikoliju, koja je, nažalost, u svojoj 25-oj godini doživela sudbinu svoje majke, ali je takođe od nje nasledila i hrabrost, pa se posle pobačaja vratila svom poslu.
