Vesna Jugović poslala je Udruženju Novinara Srbije pismo u kom navodi da je od strane medija izložena najsramnijem i najprizemnijem napadu na svoj integritet i karijeru. Pismo prenosimo u celosti.
„Da je srpsko novinarstvo kojem sam posvetila najkreativnije godine svog života ušlo u svoju, možda, najmračniju fazu može se utvrditi samo letimičnim pogledom na kioske i naslovne strane preostalih listova kojima dominira tabloidno tumačenje istine i redovan medijski linč i satanizacija pojedinih ličnosti, čime se ili diže tiraž ili završavaju određene strategije.
Dogodilo se da sam danas izložena najsramnijem i najprizemnijem napadu na moj integritet i karijeru upravo po uigranom modelu.
Užasnuta sam odvratnom plaćenom medijskom kampanjom koja se vodi protiv mene i moje kompanije. Ali, skoro da su tragikomični ti zaista uvredljivi naslovi tipa Majke, ne dajte decu Vesni de Vinča!, De Vinča nam je pretila pištoljem i slično, naslovi u kojima se ja, pretvaram u: kriminlca, prostitutku, monstruma, podvodača, silovatelja, glupaču… pa onda slede namešteni komentari – botovi u kojima sam ratni zločinac, profiter, baba idiot koji šteta što nije izgoreo sa svojim brodom.
Jedno je sigurno: ti zaista odvratni i uvredljivi naslovi nemaju nikakve veze ni sa istinom, ali ni sa informacijama u tekstovima koji potom slede.
Da li ima većeg negativca i većeg problema u Srbiji danas od mene? Nema. Trenutno sam najprogonjenija i naoklevetanija ličnost u zemlji. Haški osuđenici su bolje prošli! I Hitler je bolje prošao od mene, u srpskim žutim medijima!
Ipak ne mogu da verujem da su urednici ili vlasnici tih žutih novina, na strani mafije, koja mi je upravo ovakvim tekstovima pretila, već više od godinu dana, u želji da me smire!
Pre nego što sve argumentujem, ipak se pitam zašto moje demantije ne objavljuju, ili ih seku, vade iz konteksta, izvrću kao froncle, tako da je besmisleno dalje odgovarati.
Pravdu moram tražiti na sudu. Svi oni koji su izgovorili te bljuvotine o meni, moraće to i da dokazuju upravo na sudu.
Ali o dramatično lošem stanju srpskog novinarstva trebalo bi ozbiljno razgovarati. To je pre svega zadatak dva novinarska profesionalna udruženja, ali i šire javnosti. Kao mali prilog toj analizi prilažem nekoliko činjenica iz slučaja Vesna Jugović ili umetnički De Vinča:
U rano jutro 1. maja 2015. godine na brod mog Ekološkog centra bačena su tri molotovljeva koktela. U trenutku ovog napada na brodu su boravila četiri muzičara koji su se pripremali za humanitarni koncert čiji je prihod namenjen žrtvama prošlogodišnjih poplava. Prilikom tog bombaškog napada brod je vidno oštećen, ali ljudi su preživeli. Policija je stigla, fotografije su napravljene, izjave uzete. Moglo se desiti najgore, ali srećom požar su ugasili muzičari, sve je ipak prošlo najbolje moguće.
U vezi sa tim slučajem odmah sam iskazala osnovanu sumnju da iza toga stoje vlasnici broda i ugostiteljskog objekta Shake & Shake, koji je zauzeo prostor tik uz Ekološki centar Da Vinča. Uprkos odluci gradskih vlasti da se izmesti sa nelegalne lokacije jer, opasnom blizinom ugrožavaju i moj brod i obližnji Leonardo, oni i dalje stoje na istom mestu, bave se svojom delatnošću uz povremeno bacanje bombi.
Naime, Komunalna inspekcija Beograda, izdala je još u oktobru 2014. rešenje koje je podržalo i nadležno Ministarstvo. Zašto gradska vlast nije još postupila po svom rešenju, i kada će, ostaje pitanje?
Umesto da se pozabave slučajem da je na jedan brod u Beogradu bačena bomba, da je u to vreme na njemu bilo ljudi čiji su životi bili ugroženi, neki mediji su vrlo orkestrirano počeli sa moralno i profesionalno sramotnom manipulacijom. Ovu manipulaciju su inicirali zločinci, očigledno u cilju da se sakriju od lica javnosti, tako što će pažnju prebaciti na drugu stranu.
Trudili su se da žrtvu iskompromituju do te mere, da je žrtva, u njihovoj medijskoj interpretaciji, postala glavni kriminalac u ovom kriminalnom zamešateljstvu.
Tako da se ceo slučaj odvija između realnosti koju proživljavam i koja se odvija na relaciji istražnih i zakonskih radnji organa ove države i privida koji stvaraju nedostojni novinari upregnuti u jaram svojih naručilaca mog medijskog linča.
Pa je umesto da tema bude kriminalni bombaški napad na brod, njegova predistorija i posledice, tema postala – Vesna Jugović. Novinari u službi kafedžija izbrisali su molotovljeve koktele iz ruku počinilaca, ali su u moje ruke docrtali pištolj iz njihovih usta .„De Vinča nam je pretila pištoljem“ senzacionalno prenose izjavu vlasnika noćnog kluba sa koga su došli zločinci.
Naravno, ovi hrabri i istinoljubivi novinari u duhu istraživačkog novinarstva odvažili su se da preispitaju moju biografiju. Začudo nisu uspeli da saznaju da kompanija MISS YU koju vodim skoro 20 godina, obezbeđuje stipendije za četvorogodišnje studiranje finalistkinjama poslednjih 12 generacija. Do sada smo dali 303 stipendije. Tako će nova generacija finalistkinja Mis Srbije 2015. dobiti stipendije za četvorogodišnje studije R&B koledža, koji ima evropske licence. Da podsetim da ne postoji kompanija lepote u bilo kojoj zemlji sveta koja je dala ovoliko stipendija, ali ne znamo ni fondaciju u Srbiji koja je dodelila ovoliko stipendija. Biranjem zvanične mis Srbije, mi ustvari biramo ambasadora lepote koji predstavlja našu naciju i državu u svetu, što sve druge države razumeju, poštuju i uzdižu. Naš tim, to su profesionalci najvišeg nivoa: fotografi, stilisti, dizajneri, lekari, profesori, nutricionisi, koreografi,muzički urednici… Naše teme i događaji tiču se zaboravljenih znamenitih ženskih ličnosti srpske kulture.
Međutim umesto tog saznanja, gorostasi tabloidnog novinarstva uspeli su da otkriju “strašne” detalje o meni, obajvljujući laž do laži, te upozorili svoje čitaoce pomenutom porukom Majke, ne dajte decu Vesni de Vinča!.
Nekako su u tom svom nastojanju da saznaju što vise monstruznih podataka iz moje zločinačke biografije prevideli da sam ja doktor nauka koji je odbranio rad posvećen našoj profesiji, da sam autor knjige o Nelsonu Mandeli, autor dokumentaraca o Arturu C. Klarku, Gadafiju, Vizentalu, Arafatu. Da sam autor projekta Srbija zemlja jorgovana i da sam zajedno sa Knezom Aleksandrom Karađorđevićem, Princezom Barbarom od Lihtenštajna, naslednikom francuske krune Sikst Anrijem de Burbon Parme, te Vitezovima Svetog Lazara od Jerusalima proteklih deset godina posadila nekoliko hiljada stabala jorgovana u Srbiji, ali i Francuskoj, Mađarskoj… Da sam priznati dokumentaista i član internacionalnog žiria Evropskog festivala nezavisnih produkcijau sa sedištem u Parizu… itd. Umesto toga uputili su svoje prestrašene čitaoce da se klone monstruma, jer ja sam zaista tako prestavljena u nizu plaćenih tekstova i naslova.
Na sreću, istraga povodom bombaškog napada na brod Da Vinča odvija po redovnoj proceduri i uskoro će imati svoju zakonsku završnicu. Počinioci će biti kažnjeni zbog svojih kriminalnih aktivnosti i tako će biti stvaljena tačka na jedno bezakonje. U to verujem i tome se nadam.
Ako ne bude tako, teško meni, ali teško i svima nama.
Međutim, ostaje pitanje šta sa njihovim saučesnicima iz srpskih tabloidnih medija, šta sa takozvanim novinarima koji su jednu časnu profesiju sveli na logističku podršku kriminalu. Ima li za njih kazne i zakona?
KO STOJI IZA TOG ORKESTRIRANOG PARAVANA UVREDA I NAPADA NA MENE?
Najpre su mi pretili sms prukama, ne bi li ćutala kada nelegalno pristanu na korak od mog broda. Onda su – zakoračili i bacilli molotovljeve koktele, a sada vode kampanju blaćenjem moje ličnosti i kompanije.
Upozoravala sam pismeno od početka o tome – institucije, šta se sve radi i šta mi se sve može desiti.
Da li državni organi čekaju da ponovo nešto izgori ili ne daj bože neko strada, pa da reaguju?
Da li odustati od borbe da se otkriju zločinci koji su bacili molotovljeve koktele na moj dom i Ekološki i kulturni centar Beograda, u patološkoj nameri da hladnokrvno zapale naš brod i četiri čoveka koja su tu tada spavala, pa da nas tako jednostavno mafijaški, eliminišu sa Ušća, i preuzmu naše mesto?
Ucene i pretnje koje mi je već godinu dana slao PR susednog noćnog kluba Shake & Shake, Dalibor Katić (dokumentovano policiji) uz imenovanje svojih medija i novinara, da će u medijima oblatiti kompaniju, kampanju Mis Srbije i mene, ukoliko ne pristanem da se ovaj noćni klub parkira na taj opasni korak od mog broda, jer više prostora nema – očigledno se obistinjuju!
Jer ja i dalje ne prestajem da se borim!
Njihova dobro podgrejana krimogena mreža uticaja u šou biz medijima i žutoj štampi, stvarana je već dugo, u afirmaciji njihovog noćnog života, potplaćivanjem za 50-100 evra njihovih medijskih ispostava, ojađenih, slabo plaćenih nazovi novinara. Za portale je dovoljno i 30 evra, pa da izbaciš šta želiš. Tragično je za našu profesiju da je moguće, za tako sitne novce, potkupiti i vladati našim tržištem informacija.
Ali, pokazalo se, što je takođe tragično, da su ti dečaci, mlađani menadžeri, koji su zakoračili u kriminal, prilično infiltrirani u medijske strukture.
DA LI ĆE I KADA ĆE PRAVNA DRŽAVA POSTUPITI PO SVOM REŠENjU?
Pokazuju da su jaki i na delu! Mreža korupcije na rekama je očigledno jaka.
Pravna država je ipak odradila svoj posao, na čemu sam zahvalna.
U oktobru su komšije, dobile rešenje od Gradske komunalne inspekcije, da se sele i izmeste sa tog opasnog položaja. To je verifikovalo i resorno Ministarstvo.
Međutim, to se za 9 meseci, od tada do danas – nije desilo! Upravo obrnuto, glamurozno su počeli sa radom.
Zašto je to tako? Zašto država ne realizuje svoje odluke? Ko to sprečava?
Ko ustvari stoji iza ovog noćnog kluba?
Ipak, ne mogu da verujem da bi neko stavio na kocku visoku političku karijeru zbog jednog noćnog kluba, iako se oni pozivaju na vrh.
Nastavljam da verujem i u pravnu državu i u ispravnost policije, očekujući paralelno da se ovaj pomahnitali linč – nekako okonča!
KRIMOGENIZACIJA MEDIJA
Međutim, pitanje je šta se dešava sa nezavisnim novinarstvom?
Zašto niko ovaj slučaj ili evidentnu korupciju na rekama, ne istražuje?
Zašto niko od novinara nije otišao u institucije grada i pitao za odluke u vezi ove situacije ili u policiju?
Zašto niko, ponavljam bukvalno niko iz medija nije snimio moj izgoreli brod, za vreme ili nakon policijsog uviđaja, brod koji je zapalila obližnja mafija, a snima se i najmanji obijeni kiosk u gradu, za bezbrojne novine, portale i TV emisije o kriminalu?
Nedavno je jedan splav, bez dozvola, skoro potonuo i sve su novine i TV stanice o tome snimale i informisale. O tome se naveliko pričalo. O mom slučaju – bez fotografija i snimaka uz lažne, podmetnute informacije!
Istina, fotografije gareži i opasne blizine komšija odakle su došli zločinci, koje su se pojavile bukvalno u samo jednom slučaju u medijima, naslikao je moj prijatelj, jer sam ga zamolila da obiđe odmah brod pošto sam tada bila na putu. To više niko nije hteo da objavi.
Upravo obrnuto. Pojavili su se tekstovi u medijima i na mnogim portalima sa divnim slikama prethodnog idiličnog stanja broda kao da je sve u najboljem redu, sa informacijom da su „navodno“ bačeni molotovljevi kokteli, kao da nije bilo ni policije ni svedoka i kao da Vesna Jugović sve izmišlja.
Dalje se kaže i širi laž kroz mreže i tekstove. Na primer, Vesnu su demantovali vatrogasci koji su istina, bili na licu mesta, ali razloga za intervenciju nisu imali. Naravno da nisu, jer su vatru već ugasili, srećom preživeli muzičari, svedoci koji su na brodu spavali. Dakle hoće da još jednom dokažu tj. podmetnu da je zločin Vesna izmislila.
Kome ide u prilog da se dokazuje da se paljevina i pokušaj ubistva nije desio?
Naravno, onima koji su to uradili!
Ko stoji iza ovog teksta u kome se ovo što govorim potvrđuje, u kome je svaka rečenica laž ili poricanje zločina? Komentari – botovi su jasno je – njihovi. Ili, šokantan naslov i naravno natacna informacija De Vinča nam je pretila pištoljem je ustvari izjava vlasnika Shake & Shakea Bogdana Dončića, odakle je startovao zločin.
Prema naslovu, ispadoh ja kriminalac.
Zašto mediji lagano, bez ikakve istrage ili druge strane, automatski staju iza takvih tvrdnji?
Za novinare, hajde već pretpostavismo, ali šta je sa urednicima, vlasnicima?
Na jednoj televiziji su mi orkestrirali sačekušu, TV duel, tako što mene, kao evidentnu žrtvu nisu informisali o tome da će biti taj duel, a sa zločincem su se dogovorili, pa je on stigao pripremljen sa lažnim izjavama i papirima i pretvoren u suprotno gledište. Zločin je postao gledište, stav! Ali, ipak se tu jasno videlo ko je uzbuđena žrtva, a ko hladnokrvan.
Pozivam kolege i novinarska udruženja da se pozabave radikalnom krimogenizacijom naših medija. Na žalost , moja sudbina je odličan primer za to.
ŠTA MI JE SADA ČINITI!?
Osnovno pitanje je: ako ja odustanem, znači li to da će i ONI odustati od mafijaškog ponašanja ne samo prema meni nego i prema svima nama?
Visoke etičke vrednosti koje nosim i utemeljujem od detinjstva – neću napustiti.
Iako pod užasnim pretnjama, i sporom policijskom istragom – ja nastavljam da radim mnoge projekte.
I nastaviću da se smejem i radujem životu, nemogućim misijama, putovanjima, susretima.
Što se tiče mene i moje kompanije, nastavićemo da radimo, odgovorno i vredno, transparentno, kao i do sada. Naravno da i sada imamo podršku mnogih prijatelja , kompanija, medija i sponzora koji sa nama rade i dobro nas poznaju, veruju u nas vec skoro 20 godina.
Takođe, nastavićemo da dajemo stipendije za četvorogodišnje studiranje finalistkinjama. Dakle i ova nova generacija finalistkinja Mis Srbije 2015, će dobiti stipendije za četvorogodišnje studije R&B koledža, kao i ranijih 12 generacija. Da podsetim da ne postoji kompanija lepote u bilo kojoj zemlji sveta koja je dala ovoliko stipendija.
Zahvaljujem se na tome vlasnicima ove evropski verifikovane škole, porodici Slović, koja razume našu misiju.
Naše uspešne lepotice, svetski poznati modeli, dizajnerke, voditeljke, menadzerke pa i doktori nauka, najbolje govore o našem radu.
Ako lepota može da spasi svet, što tvrdi Dostojevski, onda verovatno može da spasi i nas, mučenike u Srbiji, pa i mene, čiju egzekuciju priželjkuju i najavljuju.
Ustvari, u to sam sigurna, jer kada sam kao prvi ratni ženski izveštač, posle užasa koje sam snimala, rešila da preživim i pobedim bolest, rešenje sam našla u bavljenju lepotom. I to me je spasilo. Tako je i nastala moja kompanija. Tada sam i postala vlasnik svetskih licenci, koje održavamo već dve decenije promovišući odgovorno našu zemlju i naš narod.
A što se tiče medija , tu važi i misao Šekspira koji kaže da je dobro i ako te vole i ako te mrze. Oni koji te vole drže te stalno u srcu, a oni koji te mrze drze te stalno u mislima.
Dobra je to pozicija! Popularna.
Dr Vesna Jugović“
