Danas se navršava 22 godine od tragične smrti britanske princeze Diane, jedne od omiljenih ličnosti modernog doba. Naslovne strane magazina širom sveta danas ponovo imaju njenu fotografiju, uz bombastične naslove, priče o teorijama zavere o nesreći koja se dogodila u Parizu, dok se snimaju televizijski dokumentarci uz ispovesti njenih sinova.
Njena smrt u pariškom tunelu 31. avgust 1997. izazvala je najveći javni izliv tuge u modernoj britanskoj istoriji.
„Želim da budem kraljica u ljudskim srcima, ali se ne vidim kao kraljica ove zemlje. Mislim da mnogi ljudi iz institucije u koju sam se udala to ne žele“, rekla je u iskrenom intervjuu BBC-ju 1995. godine.
Dani nakon njene smrti bili su najmračniji u dugoj vladavini kraljice Elizabete II: popularnost monarhije prvi put je bila ozbiljno uzdrmana, dok su mnogi Britanci bili ljuti zbog načina na koji se kraljevska obitelj ophodila prema Diani. Taj animozitet posebno bio usmeren na princa Charlesa i njegovu ljubavnicu, a kasnije suprugu Camillu Parker Bowles.
Charles i njegovi roditelji, kraljica i princ Filip, bili su izloženi kritikama i zato jer su mlade prinčeve sklonili od javnosti u dvorcu Balmoralu i zatim ih prisilili da hodaju u povorci iza njenog tela na sahrani.
Međutim, William i Harry u nekoliko intervjua povodom godišnjice majčine smrti branili su oca i baku. Izolacija im je dobro došla, a Harry tvrdi da im je otac saopštio da je mama poginula.
„Jedna od najtežih stvari koje roditelj mora uraditi jeste da kaže deci da je drugi roditelj umro“, kazao je Harry za BBC. „Kako se nosiš s time, ne znam, ali on nam je bio podrška“.
Mlađi princ se u razgovoru za Newsweek požalio na to što je morao hodati u pogrebnoj povorci i rekao da se ni od jednog deteta to ne bi trebalo zahtevati bez obzira na okolnosti, ali izgleda se mesec dana kasnije predomislio. „Iskreno, ne znam je li to dobra ili loša odluka, ali mi je drago što sam bio deo toga“, rekao je BBC-ju.
Stariji William, kome je tada bilo 15 godina, pogrebnu povorku je opisao kao „najtežu stvar“ i dodao da mu je bilo nejasno zbog čega je javnost bila toliko uznemirena. „Gledao sam ljude koji su stali uz povorku i mislio kako je nisu poznavali i da mi nije jasno zbog čega su uznemireni.“
Odgovor možda leži u rečima kraljice Elizabete II koja se o Dianinoj smrti oglasila tek nakon nekoliko dana, nakon velikog pritiska javnosti i tadašnjeg premijera Tonyja Blaira. „Bila je neverovatno i darovito ljudsko biće. U dobrim vremenima i lošim, nikada nije izgubila sposobnost da se smeje i šali, da nadahnjuje druge toplinom i dobrotom“, rekla je Elizabeta II.
Nesreća
U toku večeri, 30. avgusta, Diana i njen partner Dodi al-Fayed krenuli su na večeru nedaleko od njegovog stana na Jelisejskim poljima. Pošto ih je gomila paparazza sprečila u nameri da večeraju u bistrou Chez Benoit, to su učinili u hotelu Ritz. Dvadesetak minuta nakon ponoći krenuli su iz hotela prema stanu. Za volanom mercedesa S-280 bio je vozač Henri Paul, zamenik šefa obezbeđenja u Ritzu. Na suvozačkom mestu sedeo je britanski telohranitelj Trevor Rees-Jones. Diana i Dodi bili su na sedištima nazad.
U 12.25 mercedes se brzinom od 100 km/h zaletio u 13. stub tunela Alma u blizini Seine. Dodi i Paul poginuli su na mestu. Rees-Jones bio je teško ozleđen, ali je preživeo.
U 12.30 stižu prve ekipe hitne pomoći, vatrogasaca i policije. Diana je nakon pola sata oslobođena iz olupine, ali je tokom tog procesa došlo do zastoja rada srca. Lekari su odmah počeli sa oživljavanjem.
Oko dva sata ujutro Diana stiže u bolnicu Pitie-Salpetriere s teškim unutarnjim povredama, bez svesti i slabog pulsa. U četiri sata proglašena je mrtvom.
U prvim danima nakon nesreće gnev javnosti bio je usmeren na nekolicinu paparazza koji su Dianin automobil pratili na motociklima. U istrazi se pokazalo kao tačna pretpostavka da su sedmorica fotografa pratili mercedes, ali mu u trenutku nesreće nisu bili blizu, dok su u krvi Henrija Paula otkriveni alkohol i sedativi.
Britanski sud je pre desetak godina presudio da su za smrt princeze Diane i Dodija al-Fayeda krivi i njihov vozač i fotografi od kojih su bežali.
„Znala sam da će fokus medija biti usmeren na naš javni i privatni život. Ali nisam znala do kojih će razmera to ići, svakako ne do nivoa nepodnošljivog“, rekla je Diana u jednom intervjuu 1993.
Smrt princeze Diane, koju paparazzi nisu proganjali samo kobne noći, nego svakodnevno, veoma je promenila odnos medija prema britanskoj kraljevskoj porodici. Do tad se urednici raznih časopisa nisu mogli zasititi njihovih fotografija, a jedan od Dianinih najslavnijih progonitelja, Jason Fraser, zaradio je na njenim fotografijama više od milion funti.
Pogibija je bila poziv na buđenje. Britanska javnost okrenula se protiv paparazza i tabloida, pa je tako Sunu i Mirroru tiraž pao na najnižu nivo od 1961. godine. Samo osam dana nakon Dianine smrti Daily Mail je objavio da više neće objavljivati fotografije paparazza na svojim stranicama.
Danas je privatni život prinčeva i kraljevskih obitelji poštuje, a eventualna objava fotografija kažnjiva je zakonom.
Nakon nesreće u Parizu pojavilo se i mnogo teorija zavere o tome kako je Diana zapravo ubijena, koje je predvodio Dodijev otac, bogati egipatski useljenik Mohamed al-Fayed, vlasnik Harrodsa, ali su istrage u Francuskoj i Britaniji odbacile sve senzacionalističke tvrdnje.
