U intervjuu Večernjim novostima, roker Đule Van Gog izneo je svoje mišljenje o trenutnoj situaciji u Srbiji. Frontmen čuvene rok grupe, dobitnik prestižne MTV nagrade, kaže da nikakvu poruku nismo izvukli iz devedesetih, da nikako ne može da razume huligane koji su pre desetak dana rušili Beograd, te da smo u lavirintu.
„Uvek me poražavaju negativne vibracije, to poražava svakog normalnog čoveka. Pa, zar nije toga bilo previše tokom devedesetih, zašto mora i danas… Ponekad izgleda kao da ništa nismo naučili iz tog vremena. Ono je nudilo užas i haos, ali i priliku da se savladaju velike lekcije i da se stekne nekakva pamet koju nije moguće steći u regularnim okolnostima.“
Imate li bar trunku razumevanja za mlade ljude koji su se pre dve nedelje nadjačavali sa policijom u Beogradu?
Ne uspevam da razumem potrebu da se nešto reši nasiljem. Potičem iz sveta rokenrola, a taj svet je i deklarativno i u praksi uvek bio protiv nasilja. Lenonov stih “Dajte šansu miru” jeste naš moto, recept za život. Nasiljem se baš ništa ne rešava, pogotovo ako je upereno protiv sopstvenog grada. Ne shvatam to.
Početkom devedesetih, navodimo nazive vaših albuma, govorili ste “Svet je moj”, a prošle godine ste priznali da ste u “Lavirintu”. Zar ne bi trebalo da je obrnuto?
Pa, kad osvojite svet ušli ste u lavirint (smeh). Taj uzvik “Svet je moj” bio je, onako, mladalački povišen i svedočio je o našoj energiji i nepristajanju na izolaciju čija senka se upravo tada, početkom devedesetih, nadvijala nad našom zemljom. A da smo u lavirintu, jesmo. Možda to i nije loše. Pa, ceo život je lavirint. Ima lepo asfaltiranih, a ima i teških, skoro neprohodnih staza. I na svakoj se može naći neko zadovoljstvo. Dok koračamo asfaltom imamo priliku da uživamo u udobnosti, a dok krčimo puteve imamo šansu da nešto naučimo i da na probu stavimo svoju snagu, kreaciju i razne veštine.
Ne propuštate da kažete da verujete u boljitak? Opišite kakvu Srbiju vidite kad taj boljitak dođe, ako zanemarimo kada će to da se desi?
Srbiju u budućnosti vidim kao zemlju oko koje se okupljaju ostale zemlje u regionu, kao zemlju u kojoj nema baš ničega što bi bilo razlog za stid. Znam da to iz ove perspektive deluje nedohvatljivo, ali to je ideal koji neprestano moramo imati u glavi. Kao što je govorio jedan pametan čovek – sanjajmo zvezde. Možda ih nećemo dohvatiti, ali ako sanjamo zvezde, sigurno nećemo biti u blatu.
Izvor: Novosti.rs