Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, tada osamnaestogodišnja Dragana Šarić postala je Bebi Dol. Njena pesma „Mustafa“ bila je proglašena hitom 1981. godine tadašnje velike Jugoslavije. Na vrhuncu svoje popularnosti Srbiju je zamenila Egiptom.
Njen povratak u domovinu obeležila je pobeda na tadašnjoj Jugoviziji i učešće na Pesmi Evrovizije, 1991. godine. Da je loš plasman pesme „Brazil“ možda više bio politički rezultat, svedoči podatak da je Bebi Dol autorsko pravo prodala izvođačima iz Italije, Grčke i zemalja Beneluksa. Jedna je od retkih srpskih pevačica kojoj je lično bio uručen poziv za učešće na prestižnom italijanskom festivalu San Remu.
Nakon medijske pauze, vratila se na velika vrata učešćem u prvom serijalu „Farme“, predstavivši milionskom auditorijumu pravu sebe. Svojim ponašanjem zadobila je simpatije nacije. U iskrenom i otvorenom intervjuu za Tračaru, Bebi Dol govori o ulozi umetnika u Srbiji, otkriva da su joj pretili zbog podrške „Paradi ponosa“ i da zapravo nije ni znala šta je „Farma“, dok nije kročila na imanje u Lisoviću.
T:Koliko ozbiljno shvatate svoj posao?
Bebi: Moj posao podrazumeva to da nemam svoj mir i slobodu. Kada sam na pešačkom prelazu ne želim da pređem na crveno svetlo, zato što pored mene uvek stoji neko dete, ili tinejdžer, koje će, ako vidi mene da prelazim ulicu na crvno, takođe prećiće. Imam svest o tome da su javne ličnosti neretko uzori. Tu smo da pružimo jedan dobar primer.
T:Da li vam je važno kako vas drugi ljudi doživljavaju?
Bebi: Generalno se trudim da živim u skladu, kako mog spoljašnjeg, tako i mog unutrašnjeg bića – prvenstveno zbog sebe. Mislim da tu nema foliranja, jer kada je vreme u pitanju ono pokaže osobe koje su u stanju to da ostvare: da utiču dobro na društvo. Meni je to bitno.
T: Potvrda vašeg rada vam nije bitna?
Bebi: Umetnik sam, a umetnost je kao sport – podrazumeva i disciplinu i fer plej. Ukoliko ste godinama na jednoj strani, jasno je ko ste i šta ste. Meni ne treba nikakva nagrada da bih se osećala dobro, jer je moja savest čista.
T: Bili ste jedan od aktivista i zaštitnih lica gej parade. Da li ste oklevali kada ste dobili poziv?
Bebi: Odmah sam prihvatila. Misim da je apsolutno neophodno da se naše društvo u tranziciji, vraćeno sa ivice provalije, oblikuje u jedno organizovano društvo i državu. Smatram da svako ima pravo na različitost i da je svako društvo bogato onoliko koliko je različito. Znam na ličnom primeru koliko je teško biti različit, jer se dobro sećam koliko sam bola i nepravde pretrpela jer sam bila drugačija. Svakom treba dati da živi normalan život, da se ne presvlači, maskira i krije.
T: Javnost u Srbiji je prilično homofobična. Da li ste bili ugroženi zbog vašeg javnog podržavanja neodržane „Povorke ponosa“?
Bebi: Reći ću vam da navijam za Zvezdu. Jednog dana, zazvonio mi je telefon i komšija mi javlja da ne idem na gej paradu jer su mu navijači Zvezde rekli: „E, reci onoj tvojoj drugarici, žao nam je da popije baklju u glavu, bolje da ne dolazi!“. Rekla sam mu da je i meni žao, ali da to tako neće moći. Eto do čega je čak došlo. Nažalost, parade na kraju nije ni bilo.
T: Šta je, po vašem mišljenju, razlog neuspeha parade?
Bebi: Lično mislim da je bio pogrešan slogan. Neko nije dobro razmislio. Jednom društvu u tranziciji treba objasniti zašto neko želi da paradira. Kreatori su trebali da budu opreziniji prilikom kreiranja slogana.
T: Kakva je Bebi Dol privatno?
Bebi: Uvek sam tu da pomognem. Ako vidim nekog kako plače, prićiću i videću da li mogu da pomognem. Kao prijatelj sam vrlo odana i lojalna. Imam prijatelje u skoro svim gradovima sveta i mislim da je to velika stvar. Ljudi su bogatstvo.
T: Kako sa ove vremenske distance gledate na učešće na „Farmi“?
Bebi: Priznaću vam, nisam znala o čemu se tačno radi. Da sam znala, verovatno bih bila malograđanka, i ne bih otišla. Ovako, nisam znala i zahvaljujući tome našla sam se na Farmi. Međutim, ponosna sam jer to iskustvo nije samo farma dok traje „Farma“, već naročito „Farma“ kad izađeš sa farme i kada posle toliko noći i dana izloacije ponovo budeš u realnom svetu. Onda spoznaš jedan novi ugao, te drugačije gledaš na stvari i život, koji ti je tamo sve vreme falio.
T: Da li vas je ovaj rijaliti promenio?
Bebi: Uhvatila sam sebe kako sam se, po povratku kući, zapitala šta će mi tolike stvari koje posedujem. Bila sam u nekom rušilačkom fazonu, htela sam da porušim zidove, pobacam ormane, pitala sam se šta će mi sve to jer mi je bila potrebna širina na koju sam se tamo navikla.
T: Jeste li ostali u kontanku sa ostalim učesnicima?
Bebi: Sa svim farmerima sam ostala u kontaktu, sem sa Majom Nikolić i Marinom Perazić. Svi ostali mi se javljaju, pa čak i one žene koje su me pljuvale, valjda im je neprijatno. Sa Toplakom, Nigorom, gospodinom Đurom, Markom, Sandrom i Viki se najčešće čujem i gledam ih kao svoju porodicu.
T: Kada možemo očekivati vaš novi album?
Bebi: Trenutno sam u studiju i završavam snimanje pesama. Novi album bi trebalo da se pojavi do juna.
Autor: Faris Yuma
