Sviđa nam se njihov satirični humor, ali ne i nekim našim domaćim zvezdama i zvezdicama. Naime, nakon što su objavili priču o netalentovanim pevačicama, jedna od pomenutih u njihovom tekstu, Ivana Jordan oglasila se na ovu temu.
Ukoliko niste do sada čuli za njih, Njuz.net je sajt sa duhovitim i satiričnim tekstovima, čije su vesti samo fikcija maštovitih autora, a u poslednje vreme broje sve više i više poštovalaca.
U jednom skorašnjem tekstu autori sadržaja na ovom sajtu nisu bili blagi prema Ivani i njenim, kako oni kažu netalentovanim koleginicama širom sveta napisavši kako će „stotine hiljada osoba ženskog pola koje se profesionalno bave pevanjem i danas imati priliku da prave muziku koja nema apsolutno nikakvu umetničku vrednost“. Ceo tekst pročitajte na Njuzu.
Ivani se očigledno nije svidelo šta je napisano u ovom tekstu pa je odgovorila autorima da su glupaci i da su Mapetovci koji komentarišu dok je predstava još u toku.
Pročitajte izjavu koju smo dobili u celosti:
„Upravo sam iz ovog teksta saznala zabrinjavajuću vest da ljudi ipak slušaju moje pesme i znaju da postojim. Dakle, radila sam u ilegali, samo odabrani članovi viteškog reda Milosrdni Zmaj imali su pristup mojoj muzici i stihovima, jer se u njima kriju tajne poruke spasenja. Zapravo, stigla je tajna pošiljka u vrhovni sud Večnog plamena, u kojoj se otkriva drevna mudrost koja glasi “krasne li prednosti slave: imati ime koje se provlači po ustima glupana”.
I, od tada nastao je zavet da niko ne sme znati da ta mizika postoji osim onih koji su u stanju i sposobnosti da je čuju, osete i razumeju. Ali izgleda da je razbijen obruč i slušalaca je, sudeći po ovom tekstu, sve više.
Kako sačuvati tu tajnu muziku drevnih mudraca od slepih u razumevanju. Kako je sačuvati od Mapetovaca koji sa galerije dobacuju dok je predstava u toku, a sve to rade u nedostatku sopstvenih dela po kojima bi ih neko primetio, pa se dosetiše da kritikuju ono u šta nisu bas upoznati ali je zabavno ako ništa drugo.
I eto, pojavi se tekst o meni, inspirisan mojim pesmama koje, istina, nikad nije ni čuo taj koji je pisao, kako kaže. Šta bi tek bilo da je i upoznat sa onim što ja radim pa tako probao da piše nešto što zna čime bi sve to dobilo smisla. Ali čovek se više oslanja na svoje fantazije. Ma divno, kako smo mi bogata zemlja sa ovakvim fantazerima. Oni su blago, jer, ruku na srce, jedino su nam fantazije ostale u svetu gde su piromani vatrogasci, laž istina, istina laž…. Ali neee, ne bi autor ovog članka to tek tako pisao, čisto iz dokonosti i nedostatka sopstvenih dela, zar ne. To bi bilo tako neobično i nesvakidašnje.
Al na kraju balade, drago mi je sto je obruč razbijen i što je sada ta muzika dostupna svima. Daje mi dodatni inspiraciju za dalje stvaranje.
Uživajte, svako dobro!“
