Prvi komšija Džeja Ramadanovskog tvrdi da se duh pevača pojavio na Dorćolu.
Kako je objasnio, nije jedini kojem se redovno priviđaju zvuci i situacije koje jasno ukazuju da duša pevača i dalje skita ulicama kraja u kom je živeo.
„Verujte mi, nekih desetak dana nakon što je naš Džeki preminuo, Bog da mu dušu prosti, čuo sam u nekoliko navrata zvuk timpana kako dopire iz daljine. On je mnogo voleo da udara u taj instrument dok peva.“ započinje priču za STAR komšija iz pevačeve zgrade i dodaje:
„To se obično desi u gluvo doba noći, negde oko dva nakon ponoći. Još je sada mir u kraju jer i dalje vlada ova korona, pa se sve čuje jasnije jer nema gradske vreve. Tako da sam sto posto siguran da sam čuo zvuk timpana, a naš Džej je od kada ga znam udarao u sve što bi mu došlo pod ruke i tako je spontano stvarao muziku. Zato sam sada siguran da njegov duh još skita našom ulicom. I uverio sam se da to nisu priče nekih baba vračara pošto sam se detaljno raspitao. Kažu ljudi da se duh pokojnika javlja sve do 40 dana kada duša konačno odlazi sa ovog sveta,“ objašnjava nam komšija i dodaje:
https://www.instagram.com/p/CJ0exa-Jwcp/
„Prvo sam mislio da haluciniram, međutim, odem ja često u piceriju koja je bila Džekijevo omiljeno mesto za druženje sa ortacima i tamo mi nekoliko naših prijatelja, isto Dorćolaca, kažu da su takođe usred noći čuli zvuk timpana. Pričaju da su jasno čuli taktove kakve je i Džej umeo da proizvodi dok šetka po našem kraju. I oni su se pitali da li je moguće, kažu izađemo na prozor da proverimo da neko ne skita okolo, kad ono nigde žive duše, a timpani se i dalje čuju. Eto, ako ja lažem, lažu i oni… Mnogo mi je žao mog Džeja, bio je poseban, gospodin i dobra duša. Pa on svako jutro pre nego što dođe na kafu u piceriju, najpre ode u Crkvu Svete Petke da upali sveću, a posle svrati i u džamiju, uđe, pa se i tu prekrsti. Hodža mu kaže: ‘Džej, ovde se ne krsti, pa ovo nije pravoslavna crkva!’ A on njemu: Kakve veze ima, Bog je isti za sve!’ Eto kakav je bio Džej, jedna duša od čoveka,“ završava komšija.
