26. avgusta će se u prodaji naći deveti studijski album Britney Spears, a mi vam dajemo nešto detaljniji uvid u ono što vas čeka.
Iako je Glory s pravom najavljen kao sve ono što ne očekujemo od pop princeze, on je ujedno i sve ono što najviše volimo kada je 34-godišnja pevačica u pitanju. Prvi singl Make me… je bio odlična priprema za ono što sledi.
Svedoci smo toga koliko se pop muzika menja u odnosu na ono što je bilo mejnstrim do pre 3-4 godine, a Britney je ovim projektom sjajno ispratila novonastalu tranziciju. Sasvim je sigurno da ćemo za nekoliko dana čuti sud muzičkih kritičara sličan onome koji je izrečen i za Rihannin ANTI: album broj 1 bez broj 1 hita (doduše, potpuno neosnovano, budući da se Work zadržao čak 9 nedelja na samom vrhu liste najprodavanijih singlova).
Slično Rihanni, koja je odustala od klasičnih pop pesama, i Britney je skrenula u chill varijantu, tako da ceo album zvuči kao nešto što bismo očekivali da čujemo pred kraj večeri u klubu, kada su već svi umorni i samo žele da se blago njišu uz lagane ritmove. Iako je Glory blago melanholičan, on ni u jednom momentu ne postaje dosadan, zbog nenametljive erotike kojom je obojen. Erotski naboj nikada ne eskalira, te se tako čini kao da nas Britney drži na tihoj vatri, a svog ljubavnika (kome su upućene sve pesme na albumu) nikada ne dovodi do vrhunca, nego samo koketira sa njim, zavodi ga diskretno i poziva ga da učini prvi korak.
Iako je ceo album kao stvoren za onaj momenat kada sklopimo oči i uživamo u muzici, postoje 2-3 prekida u vidu pesama koje obiluju gitarama, usnim harmonikama i drugim instrumentima tako nekarakterističnim za Spearsovu. Naći će se tu i poneki sirtaki ritam, kao i deonice ispevane na zavodljivom španskom jeziku, onako kako to samo ona ume.
Ovom albumu možda nedostaje balada kao što je Everytime ili elektronikom nabijena pesma poput Work Bitch, ali u nešto svedenijem obliku ćemo te elemente pronaći u svim pesmama. Vernim fanovima plavokose pevačice će svakako kao najveće iznenađenje doći posebne deonice koje zvuče kao nešto što smo već čuli na albumima In the zone ili Blackout.
Glory se zatvara pesmom Coupure Électrique, ispevanom na prilično netačnom i loše akcentovanom francuskom, ali bez bojazni da će naići na prijem na kakav je naišao sličan pokušaj jedne domaće zvezde da se oproba na ovom jeziku.
Za kraj vam ostavljamo najupečatljivije stihove iz svih 17 pesama sa ovog albuma.
