Search
Close this search box.

Prva kolumna Seke Aleksić!

KO ISPADA IZ SURVIVORA?

Ostavi podatke i saznaj pre drugih sve informacije o Survivoru

Seka Aleksić od danas je kolumnistkinja dnevnog lista Alo. Onima koji su odmah pomislili da kopira najdražu koleginicu, Sekana, kako sebe naziva u kolumni, poručuje da je ona mnogo pre Karleuše započela karijeru spisateljice! Aleksićeva je progovorila i o svom poreklu, svom pravom imenu, predsedniku Tadiću, Jeleni Karleuši i Ani Nikolić.

„Jednog dana se tako probudim, otvorim vrata i – imam šta da vidim: govna došla do praga! Kažem sebi: Sekana, ovde fali jedna dobra BABA SERA! A pošto je Eva Ras na farmi, rešim da preuzmem džoger i metlicu! Čekaj, da vidimo, trebaće mi i neki domestos, more kakav domestos – sona kiselina, i to nerazblažena! I jedno džak mišomora, za ove pacove što su se namnožili, pa plivaju. I skiče li skiče, jer ne znaju da pevaju. Sve u svemu, čeka nas težak posao, dragi moji, i zato bolje da počnemo.

Evo, nismo se pošteno ni zalaufali, a već vidim iskrivljena, nakazna usta kako govore : „Vidi je ova, udara kontru, daje mu ga po kopiranju, JOŠ JEDNA PEVALJKA NA TASTATURI! UŽAS!!!“ E pa , za vašu informaciju, Sekana još od letos piše svoj blog na  fejsbuku, a to mu dođe isto što i kolumna.Počela iz čistog zezanja, da vidim kako to ide. Kad ono, ujutru to moje zezanje, od reči do reči, prenele novine. Tako je bilo i sa drugim, trećim, petim. Čula sam da su se posle neke koleginice inspirisale, ova mala Zemunka, valjda, pa probala i ona, sa sve timom ghostwritera. To su vam oni što pišu umesto vas dok vi lakirate nokte i idete po političkim tribinama. Videla žaba da konje potkivaju…

Nema veze, ne ljutim se ja, sve je to ljudski. Al‘ čisto da se zna ko je prvi počeo. Pravo da vam kažem, i nemam nekog posebnog razloga da pišem, osim što volim! Nit mi je karijera posrnula, nit me, fala bogu, glas izdaje. A nisam ni deo nekog političkog projekta, PU, PU, DALEKO BILO! Nisam ni Čedina, ni Tomina, ni leva, ni desna. Ono prva  i druga  Srbija ne priznajem. Jedna je Srbija! Političare, i kad volim, to je na kašičicu. Kad plate, pevam. Na veresiju jok! Čist račun, duga ljubav. Ne dajem se nikom, osim ovom mom navalentnom kik-bokseru. I onima što vole da me slušaju. A ima ih, mašala, ne žalim se!

I ime mi je Svetlana, ne Zuhrijana, mada i to dobro zvuči, onako filmski, ko iz Šeherzade. I ne delim ljude po veri i naciji, kao neke što ga okolo tupe o toleranciji i privijaju gejeve na silikone, a ovamo se podsmevaju svakome ko se drukčije zove. (Čedo, mislim stvarno, zar ćemo sa takvima u Evropu?!) Ponosim se što sam od oca pravoslavca i majke muslimanke, što sam Srbija u malom (dobro, ne baš u malom, reći će zlobnici). Napravio me Milorad, rodila me Ibrima, u meni teče krv i Borisa i Rasima, i Irineja i Muamera, mene bole i Jasenovac i Bratunac i Srebrenica. I da, nisam rođena u blokovima, već sa vukovima!

Kad već pomenuh Borisa, neki su vidim pogrešno skapirali moju prepisku sa predsednikom (sećate se, oko zemljotresa i pomoći), pa potrčali da ga brane.OK, da stavimo tačku i na to… Dragi predsedniče, ja ti, zapravo, ništa ne zameram. Sve razumem i sve ti praštam. I Severinu u krevetu, i Kosovo u autu, i to što se dvaput ljubiš s drugim predsednicima, sve, sve… Ali, šta mogu kad bih ja htela da si ti malo manje Tito, a malo više Putin, da se malo manje izvinjavaš, a malo više kurčiš (da prostiš!), da si malo manje Ivo, a malo više Boris! Da si jednako (mereno u kešu) predsednik i gejevima iz Manježa i onoj sirotinji iz Kraljeva. Prvima fali cirkus, pa prave paradu, drugima krov nad glavom, pa ti sad vidi šta je prioritet. Nećemo valjda u EU pod šatorima?! Eto tako, pa mi javi kad snimiš situaciju… I izvini još jednom. Nisam ‚tela, al’ bilo je jače od mene.

A da si muško, predsedniče, i to pravo, to sam čula (priča se po selu). Dobro, malo vučeš na metro, al‘ to je zbog marketinga, kamera, kapiram ja. Sav si sladak sa tim pegicama na ćubi, da znaš! Ijjju, ote mi se… Sad će Veljko da me nalupa po dupetu kad ovo vidi. Ljubomoran mi čo’ek, popizdi kad pogledam drugog. Al‘ ja istrpim, žena sam, bože moj. Posle ga razbijem od seksa i miran je ko bubica, sve prede i hekla. Šta ćeš, takvi smo, to ti je tradicionalni srpski brak.

Čitam ovih dana, kuka i motika se digla na moju koleginicu Anči, koja je neki dan malo slavila, pa se malo zarakijala, pa sve tako, red psovke, red šale, dok je čika policajci nisu odveli na after parti u bajbokanu. Tamo se Ančika malo okrepila, pojela sendvič, piškila u flašicu i izašla ko nova! Naravoučenije, kad voliš da cirkaš, a imaš para, plati vozača, aman! Bolje tako nego da psuješ policajce. Ko da su oni krivi što su živi i što ih teraju da jure pijane vozače?! Draga moja, pa nečim mora budžet da se popuni! Ančika se posle izvinila, pristojna cura, nema šta.

Izgleda da su svi uvatili ovaj Tadićev pelcer, evo, hvatam sebe kako razmišljam kome da se izvinim, da budem i ja malo in. Smisliću do sledeće srede, pa vam javljam. Ajd‘, zdravo živo!“

Izvor: Alo.rs

POSLEDNJE VESTI