Devet dokumentarnih inostranih filmova imaće srpsku premijeru na Merlinka festivalu, koji će se održati od četvrtka 3. decembra do nedelje, 6. decembra u Domu omladine Beograda. Pored 9 igranih filmova, u Glavnom takmičarskom programu će tom prilikom biti prikazani i dokumentarci o upečatljivim ljudima, događajima i okolnostima koje su značajno obeležile LGBTQ zajednicu.
Dokumentarni film „Transformeri” reditelja Chada Hahnea bavi se ovde ne toliko poznatim detaljima iz istorije kubanske LGBTQ zajednice. Sniman tajno bez dozvole kubanske vlade, ovaj intimno epski dokumentarac se kreće između prošlosti i sadašnjosti i upoređuje teškoće sa kojima su se suočavale različite generacije LGBTQ osoba na Kubi. Reč je o dirljivoj priči o žrtvi, prijateljstvu i moći umetnosti da transformiše naš život.
Od Bruklina i Njujorka, do Oklahome i San Antonija u Teksasu, rediteljka Aleksis Klements u svom filmu „Sve što imamo“ istražuje LGBTQ ženske zajednice, kulture i socijalne pravde kroz objektiv prostora koji one kreiraju – od barova i knjižara, do umetnosti i političkih centara. Inspirisana činjenicom da je u protekloj deceniji zatvoreno više od 100 takvih prostora, rediteljka je odlučila da u svom dokumentarnom filmu istraži faktore koji su doveli do gubitka ovih mesta, da spozna zašto neki opstaju i da ih pronađe.
Retrospektivni film „Seks, greh i ’69“ kanadske rediteljke Sare Fodi je istorijski dokumentarac o zakonu iz 1969. godine kojim se „dekriminalizuje“ homoseksualnost. Pripovedan kroz savremene glasove, uključujući kvir akademike, istoričare, aktiviste, edukatore, umetnike i osnivače zajednica, film pokušava da ospori naše razumevanje kvir istorije osvetljavajući široko usvojene zablude oko dekriminalizacije.
Okosnicu američkog dokumentarca „Neverovatne lezbejske priče“ Ketrin Beranič čini grupa „Prvi petak“, koju su osamdesetih godina osnovale lezbejke u malom gradu Roanok u Virdžiniji. Tu zajednicu činile su lokalne stanovnice i žene koje su se doselile u ovaj gradić zbog posla. Bilo je to Reganovo doba kada su homoseksualci bili na lošem glasu, posebno u oblasti Biblijskog pojasa. Podstaknute čistom slučajnošću međusobnog pronalaženja, grupa je stvorila siguran prostor, organizovala fantastične događaje i razvila zajednicu trajnih prijateljstava, sve u senci Moralne većine. Ovaj mali deo lezbejske istorije ispričan je kroz glasove i anegdote članica „Prvog petka“ i žena koje su se pridružile njihovoj zabavi.
Brazilsko dokumentarno ostvarenje reditelja Marsela Diaza pod nazivom „Maria Luiza“ je priča o istoimenoj, ujedno i prvoj transrodnoj osobi u brazilskim oružanim snagama. Kada je imala 18 godina, Maria Luiza se prijavila za vazduhoplovstvo i potpuno zaljubljena u avione, videla je to kao svoju priliku. U vojsku je pozvana 1979. godine i posle 22 godine rada, penzionisana je zbog invalidnosti. Ovaj film istražuje motivaciju za zabranu nošenja ženske uniforme i njenu putanju ka afirmaciji kao transrodne osobe, vojnika i katolkinje.
Dokumentarna priča o četiri izraelska tinejdžera, koja prolaze kroz nepovratan proces promene života, prikazana je u filmu „Trans deca“ rediteljke Hile Medaile. U militarističkom društvu u kojem tinejdžeri odmah nakon srednje škole odlaze u vojsku, a religija ima značajnu ulogu u identitetu ljudi i nije odvojena od države, četiri izraelske porodice moraju da se suoče sa uznemirujućim procesom kroz koji prolaze njihova deca tokom već dovoljno brutalnih tinejdžerskih godina, svako sa svojim.
Australijski film „Morgana“ (Izabel Pepard, Džosi Hes) je priča o očajnoj domaćici Morgani Mjuses zarobljenoj u lošem braku, koja planira sebi da okonča život tražeći beg. Međutim, nakon susreta sa eskort-muškarcem koji joj pomaže da proširi i otkrije lične i seksualne slobode, ona postaje cenjena rediteljka filmova za odrasle i pornografska glumica. Ovo je film o ženi koja preuzima život u svoje ruke i želi da ga živi po svojim pravilima.
Dokumentarac Barbare Valbraun „Žene sa obale: Lezbejski život i ljubav u Istočnoj Nemačkoj“ govori o životnim pričama šest lezbejki iz Istočne Nemačke, koje žive u velikom gradu, ali i u ruralnim oblastima, i tome kako su živele i volele u istopolnim vezama. Ovih šest vrlo različitih biografija predstavljaju neispričanu lezbejsku istoriju, u rasponu od intimnih ljubavnih priča do izveštaja o državnoj represiji. Oblikovane socijalizmom, kako su živele ove majke, radnice i ratnice, često “nevidljive” lezbejke? Ovaj dokumentarni film ilustruje temu o kojoj se još nije javno diskutovalo, te tako istražuje intrigantan aspekt nemačke istorije.
Izraelsko – češka koprodukcija „Dragi Fredi“ Rubija Gata govori o Frediju Hiršu, ponosnom Jevrejinu i otvorenom homoseksualcu, koji je imao 19 godina kada su proglašeni Nirnberški zakoni. On je pobegao iz Nemačke u Češku koju su osvojili nacisti, i tamo započeo aktivnosti kao nastavnik sporta u jevrejskom omladinskom klubu, gde je ubrzo postao predmet divljenja svojih učenika. Deportacijom Jevreja u Geto Terezin, Fredi je postavljen za šefa omladinskog odeljenja i bavio se sa preko 4000 mladih. Kada je stigao u Aušvic, Fredi nije podlegao očaju. On je nagovorio Mengelea da uspostavi boravak za decu i omladinu i tako obezbedio poslednje trenutke sreće za 600 dece.
Pored pomenutih dokumentarnih filmova iz Glavnog takmičarskog programa, na festivalu će takođe premijerno biti prikazano više od 80 igranih i kratkih LGBT filmova.
