Nakon netačnih informacija koje su se pojavile u medijima, a u kojima se tvrdi da je Vuk Rosandić, nekadašnji pevač pop grupe Ruž, pretukao dve maloletnice koje su napale njegovu kćerku, on se oglasio saopštenjem koje prenosimo.
„Nikada u životu nisam dobio niti krivičnu, niti prekršajnu prijavu. Moja kćerka Lara je zavrsila 5. razred i za sada je odlikaš i nikada do sada nije učestvovala ni u jednom incidentu koji je uključivao fizičko ili verbalno nasilje. Prošle subote oko 18 časova, u naš stan ušla je vidno potresena komšinica Ivana sa mojom kćerkom, koja je plakala i bila potpuno crvena u licu i dezorijentisana. Dve devojke od 15 godina su nakon neke Facebook prepiske uhvatile moju kćerku, naterale je da kleči, uhvatile za kosu, sabile uza zid i počele da joj udaraju šamar po šamar. Posle drugog šamara usledilo je pitanje ‘Šta je pičkice, je l’ boli?’ Nemoj slučajno da plačeš’. Posle trećeg šamara su zastale, držeći je za kosu, i rekle ‘A šta ćemo još da joj radimo? Nemoj slučajno da si zaplakala! Samo pičkice plaču. Je l’ jasno ?’ Četvrti šamar je bio toliko jak da je Lara udarila levom stranom glave o zid. Sve to gledala je komšinica i pre nego što se osmelila da priđe Lari i pokuša da joj pomogne, udarili su joj i peti šamar i rekli joj da ne sme ovo nikom da priča i pritom joj ukrale mobilni telefon, naglasivši da, ako nekom ispriča šta se desilo, proći će još gore. Moja kćerka nije neka kmeza, ali možete zamisliti koliko je bila paralisana strahom, da, kada je komšinica Ivana prišla da je pita je li u redu, Lara je potiskivajući suze odgovorila da jeste. Ivana ju je, hvala dragom Bogu, uzela za ruku i povela u naš stan. Sišao sam liftom sa Larom, van sebe, i pronašao dve devojke koje su uzgred duplo veće i više od moje kćerke. Upitao sam prvu devojku ‘Ko mi je tukao kćerku? Ko joj je ukrao mobilni telefon?’ Ta devojka je doslovce odgovorila ‘Šta te briga gde joj je mobilni? Najebaćeš kao tvoja kćerka’, zatim se okrenula ka Lari, koja je stajala iza mene i srdito joj prstom pripretila ‘Najebaćeš!’. U tom trenutku sam je, izrevoltiran, gurnuo da bi me, sekund, dva posle toga, ova druga devojka udarila svom snagom nekom daskom u glavu i rascepala mi čelo. Refleksno, u samoodbrani, uzvratio sam joj i šutnuo je po nozi.“
Odmah posle udarca, devojke su Lari vratile mobilni telefon koje su sakrile u nekom šutu. Nakon toga, Vuk je insistirao da one pozovu roditelje i da pod hitno svi odu u policiju. Pevača su devojke toliko snažno udarile da je završio u Urgentnom centru, gde mu je ustanovljena tetanogena rana, ugnječenje lobanje i odmah je primio injekciju protiv tetanusa.
Sedam dana kasnije, situacija je užasna. Kako kaže Vuk, njegova kćerkica uopšte ne izlazi iz kuće, a dešava se da odjednom u stanu krene da plače. Tvrdi da Lara nije isto dete kao ono od prošle nedelje. Medije krivi što su akcenat stavili na njegovo ponašanje, koje je lažno predstavljeno i izvitopereno, umesto na brutalno maltretiranje i zlostavljanje njegove kćerke od strane dveju maloletnica.
„Nije toliko strašno što su devojke, zajedno sa majkom bestidno lagale prilikom davanja svojih izjava, već su time potvrdile da uopšte nisu svesne svog postupka. I kako mi sada kao porodica da se zaštitimo? Ne možemo da ih tužimo jer su maloletne. Verovali ili ne, ne možemo da podnesemo bilo kakvu vrstu prijave. Ja sada govorim svojoj kćerki da će sve biti u redu, ali zaista to ne znam. Ako su mogle da joj prete da će je prebiti još više ako se prijavi nasilje, kako ja da znam da joj se neće osvetiti? Iako nisu iz našeg kraja, posle incidenta obe su šetale po kraju, izigravale pobednice i hvalile se kako su pretukle oca i kćerku. Na kraju krajeva, kako da znam da mene neće sačekati noću u ulazu i recimo, gađati me ciglom u glavu? Hvala Ivani koja je pristala da svedoči o svmu što je videla i hvala joj bezgranično što je spasila Laru daljeg zlostavljanja. Ja sam duboko ubeđen u jedno, ove devojke se upravo ponašaju ovako zato što su svesne da im u suštini niko ne može ništa. Bez predrasuda prema tužiocu, nadam se da će uzeti u obzir SVE činjenice vezane za incident i doneti odluku koja će biti pravična i jasna. Hvala i komšijama koje su pristale da svedoče da iste devojke već dve godine prave iste ili slične probleme, da su nekoliko puta na identičan način zlostavljale drugu decu. Na moje pitanje zašto se ćuti o tome, oni bi odgovorli ‘Ne vredi’. Sad ih delom i razumem zbog takvog odgovora jer se i sami kao porodica osećamo nemoćno pred ovakvom vrstom brutalnog maloletničkog nasilja, koje je ostavilo duboku traumu na dete, nadam se od sveg srca, ne i trajnu. Kao porodica, apelujemo na sve roditelje i njihovu decu da prijave svako maloletničko nasilje, bez straha. Jedino, ponavljam, jedino tako postoji nada da to bezumno nasilje, koje smo nažalost na svojoj koži doživeli kćerka i ja, bude adekvatno sankcionisano i sprečeno. Na kraju bih dodao da svaku reč ovog teksta potpisujem kao doslovu istinu isped svoje supruge, ćerke , svojih prijatelja i pred samim sobom.“
