Znam i da krečim, ali bolje je da platim nekoga da to uradi: Lepa Brena iskreno o kućnim poslovima

Lepa Brena pojavila se prošle nedelje na otvaranju restorana Filipa i Aleksandre Živojinović. U razgovoru sa medijima, folk diva otkrila je da nije vrsna kuvarica, ali i da mnogo kućnih poslova ne želi da radi jer postoje ljudi koji su u tome bolji od nje. „Priznajem da sam veoma loša kuvarica, Boban mnogo bolje kuva od mene. On ima jedan prefinjeni ukus, veoma dobar i kvalitetan, zato što su Bobini roditelji držali restoran, te je on odrastao na teniskim terenima pored restorana. Ima tu priču koja je mnogo dugotrajnija od mene. Nikada se nisam isticala, niti sam volela. Mama me je naučila da kuvam, to je bilo nešto kao obavezno. Kao mali smo mesili hleb i sve što se od tog testa može napraviti. Takođe naučila sam da vezem, pletem, šijem, krečim. Išli smo na selo kod familije da beremo jagode, da tresemo kruške, a onda smo učili kako se prave džemovi, zimnica… Sve smo to morali da znamo,“ ispričala je ona, pa objasnila zbog čega ništa od toga ne radi. „Međutim, znate šta, sve sam to naučila, ali sve što mogu da platim to ne želim da radim. Volim lepo postavljen sto i da mi to neko napravi i donese. Dok sam živa, to ću uvek imati da platim. Mislim da postoje mnogo bolje domaćice nego što sam ja. Bolje da zaposlim neku lepu kuvaricu da mi kuva nego da gubim vreme na to što se pojede za pola sata i onda ćao prijatno.“ Na komentar novinara Blica da bi javnost mogla da je osudi, Brena uzvraća: „Ne znam, ne treba da bude da sam najbolja i da sve radim perfektno. Mada sam kao tinejdžerka počela da šijem, jer je moja majka bila profesionalna krojačica. Počela sam da se bavim tim, volela sam to da radim. Život me je odvukao u drugu stranu i mislim da treba da budem posvećenija svom poslu i nečemu što volim. Na primer, znam i da krečim, a ne znači da to treba da radim. Pravila sam jednom ajvar u dvorištu, ali neću nikada više, mnogo je napo**o. Isto savetujem Aleksandri da se na bakće oko kuvanja, već da vodi računa o detetu, godine prođu, a uspomene koje stvorite tokom odrastanja deteta ostaju zauvek,“ kaže ona.