Od malih nogu pevačica, ali je došla do slave tek u grupi „Tap 011“. Od skora je počela da radi na svojoj solo karijeri, uz pomoć svog verenika Nikole Demonje Jr. Ana Štajdohar mi je ispričala kako su izgledali dani u popularnoj grupi, s kim je sve radila i koji su njeni dalji planovi. Uživajte!
Tračara: Sad kad pripremaš svoj prvi solo album, kako ti izgledaju dani u legendarnoj grupi „Tap 011″?
Ana: Sada kad pripremam svoj prvi album, dani provedeni u grupi Tap 011 deluju mi prilično ušuškano, jer su svi eventualni problemi bili podeljeni na 5 glava, nikada nigde nisam morala da idem sama, nisam morala o svemu da razmišljam, na kraju krajeva, ni uspesi nisu bili samo moji. Ipak, manje brige = manje zadovoljstva na kraju. Trenutna koncepcija mi se više dopada, uostalom solo karijera je, naravno, moj izbor pa se neću žaliti.
Tračara: Od malih nogu si pevala. Sa samo 4 godine si otvorila koncert tada jako popularnog Danijela Pavlovića, i to sa pesmom „Džuli“ s kojom je on nastupao na Evroviziji. Da li si već tad poželela da budeš pevačica kad porasteš? :)
Ana: Apsolutno! To je bila jasna stvar. Uvek sam pevala, čak i kada me bolesnu mama i tata odvedu u Dom zdravlja, pa mi sestre traže da im nešto otpevam, a za uzvrat dobijem špriceve. Koja je to bila radost!
Tračara: Radila si sa mnogo popularnih pevača kao što su Zdravko Čolić, Vlado Georgiev, Nataša Bekvalac, Flamingosi… S kim si najbolje sarađivala?
Ana: Sa Flamingosima sam se uvek osećala kao da idem na ekskurziju, to je bilo daleko od nekog zahtevnog rada, publika na kraju krajeva ne ide da sluša Flamingose zato što su u pitanju vrsni muzičari sa kvalitetnim pesmama, već da se provede. Bilo je beskrajno zabavno u većini slučajeva i uvek posećeno. Sa Zdravkom Čolićem je bila potpuno druga priča, daleko zahtevnija i profesionalnija, pa ako treba da biram, dajem prednost toj saradnji.
Tračara: Nakon pevanja u Tap 011, tvoj prvi veći uspeh sam primetila u pesmi „Beli Jablan“ koju si otpevala prošle godine na Beoviziji sa Aleksom Jelićem. Aleksa važi za dobrog frajera. Kako je tvoj sadašnji verenik, Nikola Demonja, tad prihvatio taj duet? :)
Ana: Pošto i moj verenik važi za dobrog frajera, ( a postoje različiti tipovi dobrih frajera), nije se prepustio tako plitkim osećanjima kao što je ljubomora.
Tračara: Najavila si 17. aprila svirku u Grand Casinu sa svojim triom. U priči ste ti, tvoj verenik Nikola koji svira klavir i saksofon, i Nebojša Zulfikarpašić koji svira gitaru. Šta da očekujemo od te svirke, neku finu muziku uz večeru ili nam priređujete neko „skakanje“? :)
Ana: Grand Casino je specifičan po svojoj atmosferi i ambijentu i u muzičkom programu održava neki nivo bez većih odstupanja. U Grand Casino ljudi obično ne dođu da bi skakali. Ono sto mogu da garantujem je da će se naš repertoar razlikovati, ljudi će imati priliku da čuju neke veoma poznate i neke malo manje poznate pesme u potpuno drugačijem aranžmanu. Stil će se kretati od bossa nove do popa uz mestimične izlete u „kako nam dune“ maniru. Ideja vodilja je biti drugačiji, biti poseban.
Tračara: U kom pravcu će biti muzika za tvoj prvi solo album?
Ana: Moderna, po uzoru na nešto što se dešava u Evropi, komercijalna i seksi ali do granica ukusa. Biće to muzika koju ja volim da slušam i uz koju npr. volim da igram.
Tračara: Naletela sam na jednom blogu da su te prozvali srpska Džesika Alba. Da li si znala za to? :)
Ana: Ovim putem se zahvaljujem dobrim ljudima koji su iz ko zna kog plemenitog razloga napravili to poređenje. Hvala vam!
Tračara: Šta ćeš da poručiš mojim čitaocima… i čitateljkama? :)
Ana: Provedite Veliki petak uz kocku i muziku!
—–
Hm.. da li nas to Ana navodi na greh? :)) Imate vremena da se spremite do sutra za Grand Casino i Anu Štajdohar. Ne sumnjam da će biti odlično. Ako sutra na vreme ofarbam jaja, možda i ja odem da uživam u super muzici.
A za kraj uživajte u Aninoj pesmi „Žute sandale“.
