Pevačica Ivana Selakov ističe da se proslavila zahvaljujući koleginici Svetlani Ceci Ražnatović.
Naime, kako je ispričala ona se Ceca obratila za pomoć i zahvaljujući njenim kontaktima dobila priliku da snimi prvi album. Ceca joj je čak i svoj studio ustupila bez novčane nadoknade.
„Ništa mi nije naplatila. Mislim da je ona poslovala u minusu, jer je svima davala besplatno svoj studio. Kumi Viki Miljković sigurno nije naplaćivala, a ni ostalima, pošto su joj svi prijatelji. Ceca i ja se u to vreme nismo družile, bila sam njen prateći vokal. Ona je oduvek bila drugačija od ostalih, opuštena je, normalna… Od nje sam mnogo toga naučila u poslu. Gledala sam je kako se ponaša na bini, sa publikom, slušala šta priča u intervjuima“, kaže Ivana na početku ispovesti za Hit i dodaje da Ceci nikada neće zaboraviti sve što je učinila za nju:
„Iako smo bile samo saradnice, Ceca je odigrala ključnu ulogu u mojoj karijeri. Ona je najveća zvezda, a opet i žena iz naroda koja hoće svima da pomogne. Pesme za prvi album sam skupila pomoću štapa i kanapa, ali je najveća stavka bila objaviti album.“
„Skupila sam hrabrost da je pitam za savet, da mi kaže da li sam joj više za „Siti rekords“ ili za „Grand“? Pitala me je: „Je l’ si ti to dogovorila?“ Odgovorila sam da nisam, a ona meni: „Čekaj, bre, sada ću ja da vidim, zovem te za pet minuta.“ I stvarno me je pozvala i rekla: „Zvala sam Sašu Popovića. U ponedeljak imaš sastanak, ponesi pesme.“ Nisam mogla da verujem. Jedan njen poziv meni je promenio ceo život.“ otkrila je Ivana.
„Napravila mi je ključnu vezu sa „Grandom“, sa kojim sam dogovorila da mi objave album, i to bez ikakve finansijske nadoknade. Oberučke me je prihvatio a da nije trepnuo. Ništa nisam morala da odrađujem. Dopalo mu se kako pevam, a i Cecini uticaj i reč su značili.“
Ivana je još kao mala znala da će muzika postati njen život, a otac Slobodan i majka Mila zdušno su je podržavali u tome. Iako su veoma rano primetili njen talenat, tokom njenog školovanja i odrastanja bili veoma strogi:
„Roditelji su mi bili jako strogi, dobijala sam batine. Najčešće su se ljutili kada bih kasnila. Tada bi mi branili da za vikend idem kod drugarice. I kad sam bila starija, umeli su da me udare, jer im ne kažem sve. A to su bile dečije, naivne stvari, sitne laži. Bilo mi je strašno što su toliko strogi, ali sa ove vremenske distance smatram da je to bilo neophodno. Kada sam ostala u drugom stanju, bila sam ubeđena da ću i ja biti stroga, ali nije tako. Kruna je toliko šarmantna i mali manipulator već sa tri godine da ja pokleknem. Ali za neke stvari se zna red, ne može da me ne sluša, da mi kaže „neću“, da me laže… I Peđa je strog, ali i ja. Trudimo se da je ne razmazimo.“