Glumica Milica Milša doživela nezgodu tokom snimanja prošle godine, prilikom čega je slomila meniskus (koleno), zbog čega će uskoro morati na operaciju, jer je prelom ostavio posledice koje joj sada otežavaju normalno funkcionisanje.
Nije pokretna kao ranije zbog bolova a istakla je da duže vreme ima probleme sa zglobovima, kao i da se nada da će sve proći u najboljem redu.
„Vučem velike posledice iz pozorišta, a na snimanju sam prošle godine čak slomila i meniskus. Imam strašnih problema sa zglobovima, sa hrskavicom, tačnije. Trebalo bi uskoro da idem na jednu intervenciju,“ rekla je Milica za „Story“ pa istakla da se nada da nije ništa ozbiljno.
Zdravstveni problemi popularne glumice počeli su još u ranom detinjstvu. Milica je kao devojčica dobila skoliozu,“ njena kičma nije mogla da prati rast tela, pa je bila primorana da nosi mider od pete do petnaeste godine.
„Bio je napravljen od metalnih šipki, protezao se celom dužinom trupa, bio je težak i nezgrapan. Učinio je da dobijem struk i stojim pravo. Nisam bila svesna svog izgleda, ali moji roditelji jesu i strašno su patili. Majka je plakala kad su se ljudi na ulici okretali i gledali dete koje ide u metalnom mideru i ne može ni da se sagne. Njoj je bilo žao, ali mojim drugaricama to nije smetalo. Tata je od klečanja pored mene trajno oštetio kolena. Svakodnevno sam morala da vežbam, i ne znajući, vežbala sam za manekensku liniju.
„Mama mi je sašila futrolu kao za kontrabas u kojoj sam nosila mider kao instrument. Nastavnici su govorili: ‘Sedite pravo kao Milica’, a ja sam, u stvari, jedina bila kriva. Navikla na česta snimanja kičme, nisam shvatila kuda idem kada su me moji jedno jutro poveli na snimanje scene iz filma ‘Tren’,“ rekla je jednom prilikom glumica za „Blic puls“.
Uživala je u majčinstvu, svojoj profesiji i životu generalno, činilo se da je više ništa ne može poremetiti kada je usledio novi šok,“ velika nesreća. Dok se vozila na proslavu trećeg rođendana svog sina doživela je saobraćajnu nesreću koja ju je na više od 40 dana vezala za krevet.
„Doživeli smo saobraćajku kada smo išli na proslavu Antonijevog trećeg rođendana. Taksi je prošao kroz crveno, Antoniju nije bilo ništa, a ja sam sedela u taksiju, čekajući hitnu pomoć, i razmišljala šta se to dešava sa mnom jer noge sam osećala, ali nisam mogla da ih pomerim. Tad nije bilo mobilnih telefona, nisam mogla roditeljima da javim zašto kasnim… Udes je bio u centru grada, i srećom da se tu zatekla poznanica koja me je prepoznala, prišla i uzela Antonija. Samo sam uspela da joj ga predam i izgovorim ime restorana, u koji treba da ga odvede, kaže mojima šta se desilo… Imala sam nesnosne bolove, sekirala sam se za dete, razne su mi misli letele kroz glavu,“ ispričala je nekoliko godina nakon nesreće glumica.
„Karlične kosti su mi bile polomljene na četiri mesta. Iz bolnice sam izašla sa 48 kilograma, taj kostur nije znao da hoda, ponovo sam učila. Noge su mi bile kao u koze, svi mišići atrofirali. Trebalo je izdržati mesec i po dana bolova, nepokretnosti i nemogućnosti da budem s detetom. Smela sam samo ruke da pomeram. Nisam mogla da mrdnem, a kamoli da ustanem ili okrenem se. Narednih 40 dana bila sam nepomična u postelji, ležala ravno, kao daska za peglanje. Svakodnevno sam dobijala injekcije, a igle su bile veoma tupe. E, to se ne može opisati rečima, kakva je to muka bila… Bila sam željna sina, kao i on mene, a nisam mogla ni da ga priglim, kako se slučajno ne bi pomerila. Pročitala sam nekih 50 knjiga dok mi lekar zbog naprezanja očiju nije zabranio i čitanje,“ opisala je Milica svojevremeno svoje najteže dane.
