Mirko Luković je osnivač i pevač grupe „Rare“. Dok grupa pravi malu pauzu, Mirko je odlučio da svoje višegodišnje iskustvo i znanje za pravljenje svetske muzike, pisanje dobrih tekstova, produciranje istih podeli sa nama kroz svoj solo album.
O čemu je vaša Tračara pričala sa „Cosmopoliten frajerom meseca“ u jednom prijatnom beogradskom kafiću, saznajte u tekstu ispod. ;)
Tračara: Bio si Cosmopoliten frajer meseca. Kako su došli do tebe, je l’ bilo nekog glasanja ili?
Mirko: Ne, jednostavno mi je stigao poziv, i meni je to fin magazin, a ja nemam nikakav problem da se pojavljujem u različitim vrstama medija dokle god je to ukusno i normalno. Slična je varijanta kao i snimanje reklame za Jelen pivo… to nije nešto čime bih ja voleo da se bavim, ali s obzirom da je reklamu režirao Srdan Golubović i radio je Damjan Radovanović, ljudi sa kojima sam ja već radio razne spotove, i da je to bila toliko dobra produkcija, nisam imao šta da brinem i znao sam da će ispasti kvalitetno.
T: U tom intervjuu sam pročitala da retko piješ alkohol, a sad si naručio pivo?! :)
M: To je potpuna istina. :) Na snimanju Jelen pivo reklame je bilo čudno jer ja toliko ne volim pivo da je to neverovatno. Ali nakon toga se sve promenilo, dođu te godine kad počne da ti prija kiselo, krene da ti prija gorko pa i masno :) Ali i dalje ne mogu da uzmem i popijem 10 piva, nikad u životu i nisam, jedno pivo u deset dana i to je to. Ali i dalje preferiram vode, limunade, jogurt…
T: To znači da ipak vodiš neki zdrav život? Rekao si mi da izbegavaš slatkiše.
M: Naravno da volim, ali nisam uvek u mogućnosti da ga ispratim. Trenirao sam dugo košarku, ali posao kojim se sad bavim a to je rad na kompjuteru – produkcija, aranžiranje, pravljenje muzike je dovoljno nezdravo samo po sebi jer provedem po 14 sati pored kompjutera. A s druge strane povodljiv sam, i onda lagano mogu da uletim u hedonizam. Dok sam zdrave pameti pokušavam da se držim negde na granici :)
T: Ti si pevač, a pušiš, zar ti to ne smeta?
M: Pa ja ne smatram da sam neki ozbiljan pevač, više sam fazonski pevač i to je došlo sasvim spontano od silne želje da to radim. A i ne pušim puno, samo ne volim sebi da uskraćujem neke stvari. Mada najgore je kad se prepušiš cigaretama, gore je i od alkohola.
T: Čula sam da devojke lude za tobom. :) Pričaj mi o nekim svojim iskustvima sa svojom publikom.
M: (smeh) Ne želim da pravim sebi takav imidž. Nisam ja neko ko nije svestan samog sebe, da glumim neku lažnu skromnost. Dešavale su se razne situacije jer kad imaš bend i koliko god da si popularan ili nisi, uvek imaš grupu ljudi koja te sluša i neko će ti uvek prići, nešto će hteti… I meni je fizički izgled dosta bitan kod devojaka, ali svakako ne jedino bitan i presudan.
T: Pročitala sam da obožavate da nastupate uživo na svojim nastupima.
M: Pa to je najbolje, da. Od kada sam prestao da treniram, ovo je jedino što mogu da uporedim sa košarkom – zaista ni o čemu ne razmišljaš u tome trenutku nego si stvarno prepušten nečemu što si dobro uvežbao i samo se baviš finesama. To je super trip, stvarno.
I mislim da smo dosta puta srušili predrasude nekim ljudima koji su nas doživeli ovako ili onako, kada bi došli na svirku, ma koju god muziku da slušaju privatno, nisu ostajali ravnodušni. I to mi je jako bitno!
T: Kao i kod svakog benda, pevač je uvek najistaknutiji.
M: Pa jeste, to je neki dogovor u bendu. Konkretno, kod nas je i Bane basista bio jako istaknut. I moram priznati da mi je to prijalo. A i u najvećim bendovima, uvek imaš frontmena, ali i nekog ko je uz njega. Imaš Luka Skajvokera, imaš i Han Sola. :) Luk je glavni, ali često je Han veća faca od njega.
T: Ok, dok bend pravi pauzu ti si rešio da kreneš malo solo da radiš.
M: Tako je. Dok za Rare pravim sa drugarima stvari na probama uglavnom tokom džemovanja, pesme za solo album su nastajale u nekoj usamljenijoj varijanti. Uglavnom noćima i predstavljaju nešto što postoji u meni jednako jako a ne leži bendu jer su to baš moje lične emocije. A imao sam jaku potrebu i to da zabeležim.
Bend još uvek naravno postoji. Konkretno, sad smo bili u Požarevcu na svirci. U suštini, mi čekamo da uđemo u studio i snimimo taj novi materijal, koji je maltene skroz spreman, ima 30 pesama koje samo treba da proberemo.
T: Muzika koju ste radili u bendu je bila jako raznovrsna: džez, funk, core, rok, drum n bass…
M: Da, i tako ostaje i sada… jedino što smo se okrenuli tekstovima većinom ka srpskom jeziku. Moj solo cd koji je kompletno na srpskom je korak dalje od toga.. Novi „Rare“ će biti ustvari mešavina novih iskustava svih članova koji su u međuvremenu radili i neke druge vrste muzika, i nekako se radujem celom tom tripu.
T: Šta da očekujemo od tebe?
M: Ja sam kompletno autor svih pesama, znači muzike, tekstova, mikseva, produkcije. Jako verujem u svoj album ali volim da ljudi sami čuju i procene. Uložio sam veliki rad u njega što mi daje dodatnu sigurnost da sam napravio nešto kvalitetno, da čak ako se nekome i ne dopadne, neće moći da ga ospori. I mislim da je u odnosu na Rare i na sve što se događa na sceni, nešto novo i sveže. Muziku koju sam radio je nešto što su ljudi navikli da slušaju na engleskom jeziku, poput Stritsa, Džastina Timberlejka i sl. Tu ima i zvuka koji podseća na Piter Gebrijela, Dipeš Mod, Princa….
T: Kakva će tematika biti u tvojim pesmama?
M: Pa ja ne mogu da pobegnem od ljubavne tematike, naravno, s tim da opet biram specifičnu poziciju iz koje pišem ljubavne pesme. Biće sve intimnije i mislim da sam se ovog puta bavio malo više nekom samoironijom, priznavao sam svoje poraze i priznavao kako sam pomišljao kako mogu svašta da uradim a zapravo sam udario glavom u zid. Mislim da mi uz neku zrelost, prija da priznam to slušaocima. A i ipak se to svima nama dešava u životu.
U tekstovima se najviše bavim nekim načinom zabave i slobode srednje klase koja je kod nas izgubljena.Ljudi će prepoznati celu priču, i klubove, i one koji se pominju, iako ništa nije eksplicitno, ali tu su ti momenti. Na primer, ima jedna pesma „Budi taj“, gde postoji stih koji ide ovako nešto: „ u zbunu sam sasvim sam dok ti u klubu zabadaš“.. To možeš da primeniš na onaj osećaj ako se zaljubiš u neku urbanu marketinšku gerilu u Beogradu. :)
T: Da li imaš neku ideju da se proširiš van Srbije?
M: Strašno bih to voleo, ali idem korak po korak. Mislim da sa ovom karijerom ipak donekle krećem od nule, ne gledajući šta sam sve prethodno radio tako da ne želim time da se opterećujem.
T: Koliko mogu da ti pomognu veze i kontakti koje imaš preko grupe „Rare“?
M: Naravno, s tim da ja mislim da će muzika koju radim na solo albumu biti u nekoj klupskoj varijanti. Rare je ipak za veće prostore, za rokenrol publiku, a moja muzika može da se izvede i u nekom klubu u kom se inače pušta elektronska muzika, na matricu uz recimo živi bubanj. Tako da svakako imam puno kontakata preko Rare-a, ali bih voleo da počnem malo ekskluzivnije.
T: Za grupu ste uradili dosta spotova, šta planiraš sa svojim pesmama? Da imaš malo spotova, ali kvalitetnih ili ćeš ići na kvantitet?
M: Rare ima nekih 6-7 spotova. Kod mene će sve zavisiti, ali u ovom trenutku mi je idealno da imam najmanje tri spota sa ovog albuma, eventualno četiri. Bio bih jako zadovoljan i sa dva, ispod dva… mislim, ako ne mogu da snimim dva spota onda ili imam lošu muziku koja ne privlači ljude koji mogu da mi pomognu ili sam ja nesposoban.
Ali imam gradaciju kojom ću se kretati i taj prvi spot i prva pesma će dosta korespondirati sa imidžom i sa slikom koja se predstavlja na naslovnoj strani albuma, ona je malo sporija pesma. U njoj gostuje Relja, član benda „V.I.P.“. Druga pesma će biti neki funk, ljudi kažu da je recimo u nekom Dino Dvornik maniru. I treća bi onda trebalo da naglasi ono čime ću ja krenuti da se bavim nadalje, a to je možda malo i tamniji pristup ali sa dobrim ritmovima koji mogu da se puštaju po diskotekama…
Tako da planiram da sve polako prikazujem i da gledam kako se cela stvar odvija. Mada ne planiram i ne želim da se u potpunosti prilagođavam onome što publika traži. Kompromis do neke mere je normalna stvar, kao i u vezi… ali apsolutno ne bih išao ispod onoga što ja ne želim.
T: U grupi, Aleksandra Kovač je pevala prateći vokal…
M: Aleksandra je pevala na jednoj pesmi samo kao prateći vokal, i to je bila velika čast, stvarno.
T: Planiraš tako nešto i za svoj album, saradnju sa poznatim ličnostima?
M: Na solo albumu ima dosta gostiju, ali nisam se opterećivao time da moraju da budu neka poznata imena. Čak i muziku koju radim za druge ljude, više volim da radim za nekoga ko je nov. Nekako bi mi delovalo da hoću da uradim nešto preko tuđe slave. To sa Aleksandrom Kovač je ispalo tako jer Goran, bubnjar Rare-a, nastupa sa njom live.
Na mom albumu gostuje, pored Relje, veliki broj muzičara. Između ostalih tu je i Milan Bogdanović, kome trenutno produciram album prvenac njegovog benda, neki Radiohead fazon. Pojavljuje se pevačica koja je prateći vokal Aleksandri Kovač, Jelena Anastasija Vlahović, Nemanja Subotić, gitarista Rare-a, saksofonista Čekdisaut, klavijaturista Sloba Dragović…
Nisam se opterećivao imenima koliko sam želeo da imam ugodne saradnike sa kojima se lako sporazumevam i sa kojima mi je prijatno da radim.
T: Spominjao si ovde sad razne bendove, ali na domaćoj sceni nema nikog ko radi nešto kao ti?!
M: Hm… ljudi koji su slušali preliminarno moje nove pesme su rekli da malo podsećam na Olivera Mandića s početka karijere, neki su opet rekli da je to srpska verzija Džastin Timberlejka koji se meša sa Trent Reznorom. Neki bi opet rekli da to podseća na Princa, ili na Tigu… šaroliko je dosta, ali da zaokružimo time da je to ipak pop zasnovan na igrajućim, jakim ritmovima koji su moderni.
U suštini ne volim da izmišljam toplu vodu nego da samo menjam i mešam različite aspekte različitih muzika. Ono što radi Timbaland isto može da se čuje u mojoj muzici. Ili Farel… Pratim trendove, ali opet neću da kopiram to što je on uradio sa Madonom, nego ću onda da uzmem i to da miksujem sa Dipeš Modom kao inspiraciju recimo.
T: Sviđa mi se što sve više ljudi počinje da se bavi takvom muzikom kod nas. Šta ti misliš, da li takva muzika može da prođe sad kod nas?
M: Mislim da je to dosta zeznuta stvar. Tehnologija je uznapredovala, i ljudi misle da mnogo toga možeš da završiš sam kod kuće. Ali meni je to i dobra stvar jer uz iste uslove pružene svima jasno se čuje kakvu pesmu zaista imaš. Ako ti i ja imamo slične ili iste uslove sada da napravimo neku pesmu, hajde da vidimo ko će dalje da „dobaci“.
Ima ljudi koji se bave time, ali i dalje u tim pesmama čujem da je to nekako bedno. I dalje mi je nekako, ne suviše srpski, nemam taj problem, ili ne liči dovoljno na strance, apsolutno ne to. Jednostavno je glupa kopija nečega što već postoji. Mašta je ipak neophodna.
T: A da li ima nekog kod nas ko ti je kao neki „idol“? Neko na koga možeš da se ugledaš?
M: Ja sam oduvek bio fan Eyesburn-a, a što se ovako neke muzike tiče…. pa … poštujem to što radi Aleksandra Kovač, ona ima nivo ispod kog se ne spušta, i to jako poštujem. Za Anu Stanić sam radio pesmu „Udahni me“, i njen fazon se razlikuje od mnogih pevačica. Ono što Relja radi kroz grupu V.I.P. i sve što producira je isto jako kvalitetno. Siguran sam da prati dobre trendove. Vikler je takođe interesantan i dobar. To su ljudi koji zauzimaju ovu scenu, i svi koji su ispali iz te priče više ne mogu da se ukače osim ako ne dođu kod nekog od nas.
T: Našla sam da si ti radio muziku za „Mile protiv tranzicije“.
M: Moj studio „Haski“ se bavi primenjenom muzikom. Radio sam dosta muzike za reklame: za Mini plazmu, Sinalco, Coca colu, Bakine ajvare… i samim tim i za Mileta, gde sam imao veliku pomoć od Borisa Milivojevića i Đorđa Đurička. Oni su došli sa nekim osnovnim idejama koje sam ja prearanžirao, a tekst je napisao Srđa Anđelić.
T: A šta je sa soundtrack-om „Kad porastem biću kengur“?
M: Ne znam na kraju da li se pojavio taj soundtrack kao izdanje diska, ali tu je više bilo da su bendovi poklanjali neku već postojeću pesmu. Mi smo dali prvi singl sa drugog albuma Rare-a „Zrno“.
T: Je l’ imaš još nešto bitno da nam kažeš, a da je vezano za tvoj novi album?
M: Spomenuo bih saradnju sa Aleksandrom Nikolićem, našim modnim kreatorom koji će stati iza mog imidža i kompletno nekog mog vizuelnog izgleda na albumu, i sa kojim ja isključivo sarađujem kad su u pitanju njegove revije. Svaki put za njegovu reviju pravim i originalnu muziku. Jako mi je važno i da pomenem da se u okviru ovog albuma uklopilo dosta interesantnih imena. Neki su poznati javnosti, neki će tek biti poznati, ali su svi jako kvalitetni ljudi i to mi daje dodatnu sigurnost da ono što radim jeste dobro.
Tu je Dragan Lončar, kao art direktor, Milena Rakočević kao fotograf, postprodukcija u Njujorku, Džejms Kruz, čovek koji je radio za Wyclef Jean-a, Lil Kim, Fugees…
T: Kako si došao do Džejmsa?
M: To je kontakt koji postoji preko studija „Sky“ Vlade Negovanovića, koji pruža fantastične uslove, i neki njihovi radovi su išli tamo. Bolji i veći projekti idu tamo, i to je nešto što ja svakako hoću da iskoristim i da zaokružim tu priču jer i samo snimanje i kompletna predprodukcija i moje pravljenje je pesama je jako studiozno rađeno, na jako dobroj opremi.
T: Kad otprilike bar da očekujemo tvoj disk?
M: Meni bi bilo idealno da se pojavi sredinom novembra. Prvi spot će biti gotov pre objavljivanja albuma, što će nekako popuniti vreme između ovog promo perioda i samog izlaska. Glavno mi je da osmislim kako će živi nastup da izgleda, i tome se jako radujem i jedva čekam da nastupam pred drugačijom publikom i u drugačijim uslovima.
T: Sad ćeš biti sam na sceni?
M: Apsolutno neću biti nikada sam na sceni, mislim da bi bilo i nepravedno da budem sam jer je izvestan broj ljudi dao svoj pečat, mislim da je lepo da i oni nađu mesta za sopstveno promovisanje.
U prvom trenutku će to verovatno biti kombinacija matrice i nekog živog instrumenta.
T: U kom izdanju tebe lično možemo da očekujemo?
M: Minimalizam. Sve će biti svedeno na proste boje, u suštini na mene samog. Krenuće sve od čistog, prostog izgleda koji će činiti bela, crna, siva boja, a doći će do toga kad ćemo početi da se zezamo i sa kožom, i provokativnijim stvarima.
Volim da vidim dobro obučenog hip-hopera, a isto tako volim da gledam „Ocean’s eleven“ i vidim Bred Pita i Džordža Klunija kako nose neka super odela. Ono što volim kod Aleksandra Nikolića je ono što ima u svojim kreacijama, sve je oštro, sve je svedeno, ali uvek ima neku foru koja pomera celu stvar, koja je diskretna ali čini celu odeću unikatnom. A ja se lepo osećam u unikatnoj odeći, to moram da priznam. To mi je fetiš. :)
T: Gde ljudi mogu da te vide u narednom periodu?
M: Pored Rare-a koji ima s vremena na vreme nastupe, isključivo će me biti u medijima jer sad najavljujem album. Sve će biti umereno jer ne želim slavu preko noći, neću vam iskakati iz televizora. :)
T: I za kraj, da li imaš da poručiš nešto mojim čitaocima, neku mudrost? :)
M: Pa, mudrost mi je da se ne zloupotrebljava Fejsbuk :), da svi budu iskreni jer je to jedan super sistem komunikacije ako ljudi žele na taj način da ga razumeju. To mi je jedna mudrost.
Druga mudrost mi je da se ljudi opuste, i da stvarno priznaju sve sami sebi. Što više priznaš nešto samom sebi, lepše ćeš se odnositi prema drugima. I ako nekom nisi po volji, skloni se od njega i pusti ga da živi svoj život. Ako tebi neko nije po volji, nemoj da trpiš, budi iskren i reci mu. Negujte sve od čega ste napravljeni, i vrline i mane, ali budite iskreni.
Stvari mogu da budu jako jednostavne.
—
Hvala Mirku na ovom divnom razgovoru, a vi uživajte u novoj pesmi premijerno na Tračari. ;)
[flashvideo file=klipovi/mirkopromo.flv image=klipovi/mirkopromo.jpg /]
