Pop-rock grupa OneRepublic nastupa 6. juna u Kombank areni, a pred ovaj spektakl, bubnjar benda Eddie Fisher, otkrio je za Mondo nešto više o predstojećoj poseti Beogradu, ali i kompletnoj karijeri i planovima za budućnost.
Vi ste prvi album Dreaming out loud snimali pre osam godina, tako da ove godine, kada snimate četvrti, imate svojevrsni jubilej. Kako gledaš na proteklu deceniju u bendu?
„Au, čoveče, deset godina! Pa, ovo je svakako neverovatno putovanje, i drago mi je da kažem da je daleko od završenog. Posetili smo desetine zemalja, svirali na hiljade koncerata. Najdraže mi je da se setim početaka, kada smo pokušavali da se probijemo u Los Anđelesu, svirali smo po nekim potpuno raspadnutim klubovima, dok nismo uznapredovali do nekih normalnijih. Raznežim se povremeno, jer se setim kako je sve to izgledalo. Nedavno smo svirali u jednom takvom klubu u L.A-u, i sve mi se vratilo. Ovo je naporan posao, ali to je ono čime želimo da se bavimo. Svakako se isplati, mada ga ne bih baš svakome preporučio“.
Kada ste vi počinjali, MySpace je bio neverovatno popularan, i vi važite za jedan od prvih MySpace bendova, koji su ogromnu popularnost stekli baš na toj društvenoj mreži. Deset godina kasnije, imamo gomilu društvenih mreža i priliku za svakoga da podeli svoja dela sa najširim auditorijumom. Šta misliš o toj evoluciji društvenih mreža?
„Pa, s jedne strane, mislim da je mladim izvođačima lakše da bilo šta što snime, plasiraju na što veće tržište. S druge strane, mislim da je komplikovanije baš zbog toga što pričamo o BILO ČEMU što neko snimi. Dakle, o bilo kakvom kvalitetu – svako može da postavi pesmu na Internet“.
Je l’ odeš ponekad na MySpace, čisto da se podsetiš?
„Hahaha, ne, priznajem“!
A kako Internet utiče na prodaju nosača zvuka?
„Na jedan veoma zanimljiv način. Kada smo mi počinjali, nisi mogao unapred ceo nečiji album da preslušaš na sajtu kao što je YouTube. Imao si jedan spot, i ako se ljudima svidi pesma, kupe ceo album. Sada imaju tu sreću da mogu da čuju sve pre nego što se odluče da daju novac, odnosno mislim da se ređe dešava da neko zbog jedne super pesme kupi nečiji album i onda shvati da su sve ostale pesme na albumu potpuno bezveze“.
(foto: Facebook)Turneja Native tour traje od 2013, sa povremenim kratkim prekidima, i obuhvata 164 nastupa, među kojima i Beograd. Kako izdržavate činjenicu da ste već dve godine na turneji?
„Pa, svakako je napo**o. Preko dana jedva stižemo da odmorimo, jer smo i u studiju, a uveče sviramo. Naravno da to umori čoveka, ali ponavljam, ovo je ono što smo svim srcem želeli“.
Šta je najgora strana tolikih putovanja?
„Nostalgija. Činjenica da ti nedostaju porodica i prijatelji. Na drugom mestu je džet-leg, hahaha“!
A šta je najbolje?
„Činjenica da obilazimo sva ta mesta na planeti, koja inače nikada ne bismo ni videli. Sva ta nova iskustva, svi ti ljudi i divne zemlje. Ta iskustva su najbolja“.
Vratimo se malo na društvene mreže, i bend, i ti lično, postavljate fotke hotelskih soba, pogleda sa terase, klope ili pića koje ste probali… Vidi se da se trudite da uživate u svakom gradu koji posetite.Kada bismo hteli da vas izvedemo u provod u Beogradu, šta biste voleli da vidite ili probate?
„Prvo hoćemo u neki restoran! Domaći, sa lokalnom klopom. Obožavamo da probamo autentične specijalitete zemalja koje obilazimo, a ne internacionalnu ili brzu hranu kakvu možemo da jedemo i kod kuće u Americi. Hteli bismo da obiđemo i neke lokalne znamenitosti, istorijske spomenike, a uveče možemo u neki bar sa finom atmosferom“.
Dakle, tako se opuštate u slobodno vreme na turneji?
„Pa da, volimo da klopamo, i da osetimo duh grada u kom boravimo. Recimo, u Madridu smo posetili najstariji restoran na svetu koji još uvek funkcioniše, Sobrino de Botin, to je bilo baš upečatljivo iskustvo! Pored toga, pokušamo ponekad i da odmorimo malo“.
Pored odmaranja, snimate i novi album.
„Tako je, i recimo da smo trenutno negde na polovini procesa. Imamo tekstove, imamo neke melodije, biramo zvuke, biramo fazon u kom će biti. Ide dobro, stvarno smo zadovoljni“.
U jednom intervjuu pre pet godina, pitali su te gde ćeš biti 2015. Rekao si da se nadaš da ćete i dalje biti tu, da nećete sagoreti kao drugi bendovi, koji se svuda pojavljuju i brzo nestanu. Kako održavate svoju energiju, šta radite kako biste same sebe sprečili da izgorite?
„To je odlično pitanje i hvala ti na njemu! Moramo ozbiljno da radimo na sebi i bendu kako ne bismo upali u rutinu, kako ne bi bilo monotonije, kako pesme ne bi dosadile publici, ali ni nama! Nama pomaže činjenica da smo bukvalno kao braća, provodimo mnogo vremena zajedno i van benda. Rajan i ja smo kao porodica, ako imamo slobodnog vremena, ili sam ja sa porodicom kod njega, ili obrnuto. Pravimo roštilj, blejimo, vezuje nas prijateljstvo. Pored toga, svako ima i neki svoj ventil“.
Ti trčiš, to smo videli na društvenim mrežama…
„Da, to me opušta, Ryan takođe trči“.
Ko trči više, ti ili Ryan?
„Hahaha, on, definitivno! Ja se trudim da to bude tri-četiri puta nedeljno, on trči svaki dan“
Šta ćemo dobiti u Beogradu?
„Dođite i vidite! Mi smo izuzetno uzbuđeni što prvi put dolazimo kod vas, i jedva čekamo da vas vidimo. Jedva čekamo i da vam uživo izvedemo naše pesme, i da ih vi pevate zajedno sa nama“.
