Nakon što se herojski izborila sa teškom bolešću Isidora Bjelica je postala predmet trača da uopšte nije ni bila bolesna, kao i da je celu tu navodnu farsu izrežirala kako bi još više zaradila od pisanja knjiga. Zgranut ovim govorkanjima, suprug naše proslavljene književnice Nebojša Pajkić posvetio je još jednu emotivnu kolumnu, koju piše za BKTV News, svojoj večitoj muzi, ali ne kako bi je odbranio, nego kako bi još jednom proslavio tu ljubav, zbog koje će ih verovatno, kada neko bude pisao istoriju našeg vremena, zapamtiti kao ovovekovne Zeldu i Skota Ficdžeralda.
Profesor filmske dramaturgije započinje svoje izlaganje stavom da je ljubav u našem vremenu nepopularna, te da je postalo smešno voleti ženu, otadžbinu, pa čak i svoju decu (…kao da samo on ima dete..., oponaša Pajkić zlurade komentare). Upravo zato on, koji je oduvek išao mimo dominantnih tokova, želi otvoreno i javno da kaže koliko voli svoju ženu, koja je, preživevši kancer, postala žrtva možda i mnogo smrtonosnije bolesti. Ljudi. Naročito jedne ugledne žene, koja pri pripada domaćem establišmentu, a koja je proširila priču o Isidorinom fingiranju bolesti.
„Iako je prošla sve komisije i zvanično je proglašena invalidom jer sa kancerom ovariuma 3b samo dvadeset posto žena uspe da doživi pet godina, opet kidišu na nju besne ale, ne daju joj mira kao da se plaše da se ne rehabilituje i preživi. I živi. Ovde se slave mrtvi. Sada je prenaglo, posle mnogih otišao i Manda, jedan od najvećih, to je nenadoknadiv gubitak za njegovu porodicu i srpsko gluimište. Srbi kao da vole samo mrtve, valjda zato žive teraju ka grobu. Nisam rekao mojoj Isidori za sve obnovljene morbidne klevete jer ona kakva je odmah bi počela da metaniše i da se moli za te nesrećnike uplašena šta takve jezive psine čine njihovoj duši i eshatološkoj sudbini.
Ali, onda sam razmišljao i shvatio da je ta kleveta zapravo najveći kompliment mojoj ljubavi… Moja predivna najhrabrija žena koja je prvo podnela najtežu operaciju u kojoj joj je izvađeno pola utrobe i tumor od 11 centimetara i to u epiduralnoj anesteziji, a onda je, nasuprot onih koji se plaše i vađenja zuba, izdržala stotine najtežih terapija, od toga tri ciklusa hemioterapije koje su toliko teške da jedan broj pacijenta izgubi volju za život samo od težine tih lekova, ali ne i moja ljubav, ona je znala da ode direktno posle hemioterapije i da peva sa tamburašima. Uz sve to je napisala 4 knjige i išla od nemila do nedraga da drži predavanja po napornim književnim večerima da bi izdržavala porodicu i da bi bespoštedno svojim savetima pomagala i drugim unesrećenim boleštinama. Samo je zato i napisala Spas III da bi odgovorila na bezbrojna pitanja koja joj postavljaju na tribinama, pismima, eletronskom poštom, fejsom, itd. i sl.“
(foto: Instagram)Kada je jedan naš prijatelj koji obožava njene romane pitao šta bi mogao da uradi za nju ona je rekla ‘želim još jednom da odem u Met i slušam operu’. Odmah posle treće hemioterapije trećeg ciklusa izmučena sela je u avion iako joj je krv liptala skoro pola leta još jednom doživi operu u Metu. Takva je moja ljubav.
Nikada nam niko neće da poveruje kako je išla lepa i namirisana na najteže terapije i kako nas je zasmejavala crnim humorom dok se previjala od bolova. Da, moja ljubav je uprkos najgorim statistikama i prognozama probala bukvalno sve da bi još malo ostala u ovoj dimenziji uz našu dečicu…sam Bog zna šta sve nije izdržavala i probala i o tome je samoironično i humorno pisala u Spasu 3. Moja divna, luda, čarobna, herojska Isidora je bukvalno probala i izdržavala sve samo da bi Vila i Lav imali koji mesec duže svoju mamu na ovom svetu“, piše Pajkić naglasivši kako je taj njen odnos prema bolesti postao trn u oku malograđanske, balkanske sredine.
„Volim te ljubavi moja najdraža i nije važno da li ćemo u ovoj dimenziji ostati još koji mesec ili godinu, važno je da si i u najvećoj patnji i muci imala i imaš više stila i humora nego što će ti bednici imati u najvećoj sreći“, obračunava se Nebojša sa onima koji svojom zlobom pokušavaju da naude Isidori, a zatim poentira još jednom izjavom ljubavi. „Raduj se ljubavi moja, iako oni ne znaju kako je to kada čekaš tumor markere, ni kada ti vade utrobu, ni kad primaš hemioterapiju, raduj se jer ako prokleta najgora ološ u ovoj čaršiji ne veruje da si bolesna neće nam verovati ni da smo mrtvi… a mi ni nećemo biti mrtvi jer te muž tvoj ljubi i divi ti se beskrajno i na ovom i na onom svetu…“
