Otac Aleksandre Bursać nastradao je kada je ona imala svega dve godine, te je ostala samo sa majkom.
Pevačica svog oca i ne pamti, ali se njena majka celog života trudila da joj pričama približi njegovu ličnost i karakter, kako ga ne bi zaboravila.
„Otkad mi je tata poginuo na ratištu, u ‘Oluji’, majka me je uspavljivala i budila pesmom. Tako je iz naše kuće razgonila tugu. Brzo sam počela u pesmi da je pratim. Pevale smo zajedno, iz sveg glasa. Da ga se sećam možda bi mi bilo teže, a ovako uspomene gradim na osnovu nekih priča o njemu i zahvalna sam svojoj majci na tome. Ona kaže da imam njegov osmeh, zapravo taj neki poluosmeh, i tvrdoglavost, ali kaže i da sam dobar čovek na njega“, ispričala je pevačica jednom prilikom za medije.
Nakon ove porodične tragedije, Aleksandra, njena sestra i njihova majka neko vreme imale su privremeni dom – živele su u sigurnoj kući sa još 12 porodica, a pevačica iz tog perioda ima samo lepe uspomene, koje su joj pomogle da barem na neko vreme zaboravi tugu.
„Bilo je mnogo dece i onda je to prošlo u pozitivi i radosti. Sve smo imali i družili se“, rekla je ona jednom prilikom.
Aleksandra je i kasnije imala životnih nedaća. Naime, pre nekoliko godina je verenika uhvatila u prevari, a nakon toga joj je opljačkan stan.
„Bila sam na proslavi sa društvom, kad sam došla zatekla sam otvorena vrata stana, ne znam šta mi je bilo, ali ušla sam bez straha, znala sam da se nešto ružno dogodilo. Zatekla sam stan razbacan, ukrali su sve što je bilo vredno. Najbitnije mi je da ih nisam zatekla i da mi je glava na ramenima“, ispričala je tada pevačica.
