Uprkos tome što vredno priprema koncert u beogradskoj Areni, Dara Bubamara našla je vremena da sa porodicom obeleži najradosniji hrišćanski praznik, Uskrs.
„Uskrs, kao i ostale praznike, uvek slavim u krugu porodice. Uvek su tu moji tata, brat, sin i baka Drena, sa bogatom trpezom koju, naravno, ne spremam ja (smeh). Ne mešam prste tamo gde mi nije mesto. Ne znam da kuvam. Volim da kažem da sam za sve u životu sposobna, ali zaista ne znam da kuvam, a nemam ni živaca, ni vremena. Moje dete je dva puta u životu jelo brzu hranu. Kosta uvek ima sve skuvano i organizovano, jer ako ja ne znam, tu je njegova baka. Bitna je organizacija, a doći će možda i taj period kad ću želeti da naučim da kuvam. To će možda biti kad dođem u neke godine i kada se budem smirila,“ priča ona u intervjuu za dnevni list Alo i objašnjava da nikad ne farba jaja.
„Dok je majka bila živa, uvek je ona to radila, nikada nisam ja. Kada sam bila udata, to je radila svekrva, a sada to radi Kostina baka. Uvek se skupimo kod nje u kući, u mestu pored Novog Sada,“ govori Dara.
Pevačica je prvi put ispričala anegdotu o jajetu koje je dobila 1993. godine, a koje i dan danas čuva.
„Moram da ti otkrijem tajnu, ovo možda niko ne zna. Dobila sam jedno jaje kada sam pevala u Rumi. To je bio kraj 1993. i to je bio poklon od jedne devojčice koja me voli. Dala mi je crveno jaje sa natpisom mog imena, a meni to i danas stoji kod kuće. Govorili su mi da ako zadržim jaje do sledeće godine, imaću sreću. Čuvala sam jaje zbog te devojčice i zbog tog verovanja, pa možda zato imam sreće već 25 godina.“ kaže Bubamara i objašnjava da sina Kostu uči običajima.
„On je divno, vaspitano dete. Kosta pomaže baki oko farbanja jaja, sve ga učim. Ne voli kada ga snimam za društvene mreže. Svako voli svoje dete najviše na svetu, ali moj Kosta je stvarno poseban. Ima devet godina, a kada razgovaraš sa njim, kao da ima dvadeset. Nikad u životu nije rekao: „Mama, što te nema?“ Svakog puta mi kaže: „Majko, srećan put, lepo se provedi, uživaj mi“. Kosta je vrlo razumno dete koje shvata moj posao. Kada se dešavaju loše stvari i objašnjavam mu da su ružni naslovi deo estradnog sveta, on kaže: „Mama, ja to sve ignorišem“. Zadovoljna sam što ide u predivnu, privatnu školu u Novom Sadu koju pohađaju divna deca. Oni uopšte ne razgovaraju o estradi, nekako je drugačije nego u državnim školama.“
