Serija Nemanjići – rađanje kraljevine najavljena je kao istorijski, ali i tehnološki spektakl za naše uslove, ali su gledaoci u velikim iščekivanjima ostali na tome da komentarišu neuverljivu glumu i nabrajaju neoprostive greške.
Poseban šok u delu publike izaziva činjenica da su konsultanti autorima bili ljudi od struke, a među tim gledaocima je i istoričar Božidar Kljajević, koji generalni utisak sumira u reči „tanko“.
„Najveći problem mi je jezik i neka imena. Nije Stevan, već Stefan, to je ime sa značenjem uzvišenog vođe. Drugo, u to doba svi istorijski spisi beleže Nemaniće, sa n. Nemanjići bi u to vreme značilo neke sirotane,“ ističe Kljajević. Iako je rad da poveruje da je mladi reditelj modernim jezikom hteo da bude prijemčiv i novim generacijama, kaže da reči i izrazi poput „uhapsiti“, „nikad ne reci nikad“ ipak ne pripadaju tom vremenu.
RTSKljajević nastavlja, pa kaže da nije zadovoljan ni scenama borbe, a za scenu u kojoj čitava Nemanjina porodica sedi za istim stolom, kaže da može da je „proguta“ samo zbog toga što je prikazan intiman porodični trenutak.
„Da je tu bio zvaničnik i najnižeg ranga, žene i deca ne bi bili ni blizu. Mislim da, kada ti je dat zadatak da se baviš nečim svetim, pošteno se pripremiš i istražiš,“ zaključuje Kljajević.
Još nekoliko televizijskih veterana, ali i poznavalaca srpske istorije ističe da uz sve „pesničke slobode“ neke stvari iz prve epizode jednostavno ne idu.
RTS„Jezik u seriji „Nemanjići“ nije ni govor 21. veka već sleng. „Teritorija“, „argument“, „bre“… sve su to izrazi koji su u naš jezik došli mnogo kasnije. Bilo bi bolje, ako bi već Savin jezik bio previše zahtevan, da je govor prilagođen Vukovim pravilima čistog, narodnog jezika,“ ponavljaju oni za Srpski telegraf i dodaju da se ipak seriji treba dati šansa, pa da naredne epizode poprave utisak.
Kada su istorijske nelogičnosti i nejasnoće u pitanju, sagovornici navode nekoliko primera. Naime, Nemanja je prilikom dolaska u Niš imao tridesetak godina, a u seriji vidimo gotovo starca od šezdesetak. Nesloga sa braćom jeste bila burna, ali i kratkog daha, pa je besmisleno bilo posvetiti joj celu epizodu, skoro su jednoglasni istoričari.
„Gledaoci iz epizode nisi mogli da shvate ni to da je Dubočica, kod današnjeg Leskovca, Nemanji u ruke došla sa mirazom da bi bilo bliže Grčkoj. Naziv Vizantija upotrebljava se tek od raspada imperije, a do tada se govorilo Romejsko carstvo. A još veća zamerka autorima serije je što su u priču uveli Nemanjinu usvojenu ćerku Rašku, koju nijedan istorijski spis ne spominje,“ ukazuje jedan sagovornik.