Da nije tužna, životna priča Britney Spears verovatno bi bila jedna od najfascinantnijih na svetu. Proslavila se još kao mala devojčica, učestvujući u lokalnom talent programu Star Search. Njeni roditelji, James i Lynne Spears bili su ubeđeni da će njihova ćerka postati velika zvezda – zbog čega su se zaputili u Njujork, vozom, jer za avion nisu imali para. Tamo je, tada nepoznata Britney, snimila nekoliko demo pesama, predstavila se izdavačkim kućama i – ubola hit. U eri momačkih bendova, uspela je da zatrese muzičku scenu hitom Baby One More Time i uđe u istoriju pop kulture.
Ali, to sve znamo. Kao što znamo i da je već 13 godina pod starateljstvom oca, koji umesto nje donosi odluke – privatne, poslovne, životne. Britney Spears pobunila se u decembru 2019. godine, kada je i sve stalo – Britney ne želi da nastupa, da snima, da bude u javnosti sve dok njen otac upravlja njenim životom i finansijama i za to biva debelo plaćen – pored mesečnih primanja, po zakonu mu pripada i 1,5% njenih zarada. Njeno bogatstvo procenjuje se na 60 miliona dolara, trenutno.
Zbog toga je New York Times rešio da zagrebe dublje i da kroz jednočasovni dokumentarac otkrije – ko je smestio Britney Spears. Pravnici, paparaci, saradnici i fanovi, svi oni su govorili pred kamerama. Pevačicina porodica i advokati odbili su učešće, dok je ostalo nepoznato da je Spears primila poziv ili ne.
Veći deo filma posvećen je objašnjavanju pravnog koncepta sudskog starateljstva, pod koje se obično stavljaju starije i nemoćne osobe. Tu su suptilni dokazi da ovaj vid upravljanja pevačicom odgovora najviše njenom ocu. Jamie Spears opisan je kao čovek koje me novac najbitniji – njegova prva izjava bila je da će njegova ćerka biti „toliko bogata da će mu kupiti čamac.“
Advokat Adam Streisand, koji se usko bavi slučajevima starateljstva, otkrio je da se u januaru 2008. godine sreo sa Britney, u hotelu u Los Angelesu, neposredno nakon što je zadržana u psihijatrijskoj ustanovi. Tada mu je rekla da joj jasno da ne može da izbegne starateljstvo, ali da ne želi da joj staratelj bude otac. Sud je potom zabranio Streisandu da zastupa Spears jer ona navodno nije bila u stanju da sama traži branioca – bar tako kažu medicinska dokumenta u koje niko do danas nije imao uvid. Britney je dodeljen advokat Samuel D Ingham III, koji je zastupa od tada. U poslednje 4 godine, pevačica mu je, iako ga nije birala, platila 2 miliona dolara.
Dokumentarac je pokazao i koliko je svet licemeran, a žrtva te licemernosti bila je upravo Britney. Mediji su od nje stvorili seks ikonu, a potom pokušali da je unište zbog toga. Tipičan primer mizoginije u kojoj je društvo ogrezlo i u kojoj pliva najbolje. Ona je na svojim plećima ponela teret slave, protivrečnost javnosti koja ju je na kraju koštala mnogo: oblači se seksi, ali ponašaj devičanski i nikada, ali nikada, ne govori i ne iznosi svoj stav. Možete li da zamislite da danas ženu osuđuju zbog fizičkog izgleda? Naravno da možete, ali ne na način na koji je Britney osuđivana. Od raskida sa Justinom, gde je ona ispala neverna devojka, a on inkasirao na njoj kao „baja koji joj se uvukao u gaćice“, preko pitanja na konferenciji za štampu „da li je devica“ (kao da to ikog treba da se tiče?!) i osuda da je loša osoba jer se fotografiše „naga“, uprkos tome što ga nije ona pokrenula.
Film je podstakao lavinu komentara i poziva na izvinjenje javnih ličnosti: prvi na udaru je svakako Timberlake, čiji je komentar da je j**** Britney na radiju tada ljudima bio smešan, iako je u osnovi i uvek samo gadan i prost. Tu je i voditeljka Danie Sawyer i njen neslavni intervju iz 2003. godine, u kome je doslovce rasplakala tada mladu pop zvezdu pitanjem o Timberlaku.
Film pokazuje i koliko malo ljudi pamte. Koliko malo dobrog, zapravo. Svi se sećaju napada kišobranom na paparaca, ali retko ko pamti napade paparaca na Britney. Horde muškaraca i žena pratili su je širom Los Anđelesa, do te mere da nije mogla da zaustavi automobil, a kamoli izađe iz njega. Upravo paparaco koga je „napala“ probao je da opravda sebe i kolege, rekavši da je Britney uvek sarađivala sa njima i da nisu shvatili da nije želela da je fotografišu. Na pitanje novinara „A šta je sa onim kada vam je rekla da ne želi da je pratite“ nismo dobili odgovor.
Na žalost, film ne daje konkretne odgovore i konkretna rešenja problema u kome je Britney. Da li je zarobljena, da li je svesna šta se dešava i da li podržava pokret #FreeBritney, za sada ne znamo, jer nema eksplicitne potvrde da ona zna za bilo šta od ovoga. Fanovi pokušavaju da povežu emotikone, reči, fotografije i video zapise sa njenog Instagrama i od toga prave sumanute teorije zavere, ali rešenje ne leži u tome.
Rešenje, ili početak istog, leži u razgovoru u javnom prostoru, bar do granice koja neće ugroziti Britney i njeno zdravlje. Jedini put kada je njen otac dozvolio da se o starateljstvu priča bilo je u dokumentarcu MTV-ja, For The Record, iz 2008. godine, u kome Britney kroz suze otkriva kako se oseća.
„Da nema zabrana pod kojima sam trenutno, sa svim advokati i lekarima i ljudima koji me svakodnevno analiziraju – da toga nema, osećala bih se tako slob‚odnom i osećala bih se poput sebe“, rekla je.
„Čuju ono što žele da čuju, ne čuju ono što im govorim. To je tužno. Tužna sam.“
Drugo ročište o njenom pravnom statusu biće održano 11. februara. Tada će svet znati da li će se konačno, 13 godina kasnije uvažiti njena želja: da otac Jamie Spears ne bude njen staratelj. Toliko joj dugujemo.
