Jedan Džejev prijatelj sa Dorćola otkrio nam tajnu za koju niko ne zna: Džej je umro tužan i usamljen, a danima pred smrt molio je kolege i prijatelje da mu se nađu i saslušaju ga.
Nažalost, niko ga nije shvatio ozbiljno, a kad su se setili da zaista treba da mu pomognu, već je bilo kasno!
„U vreme kad je moj Džeki umro vladala je korona, još je bilo ono vanredno stanje. Tad smo se svi i otuđili,“ kaže Džejev prijatelj za Scandal! i nastavlja:
„A njemu je falilo društvo, pesma i kafana… Zato je i zvao sve redom da se vide, okupe, popiju poneku i ispričaju se. Željan je bio i pesme“, objašnjava drug pevača kroz suze i dodaje:
„Žalio mi se tih zadnjih dana da ga svi eskiviraju i da niko nema vremena da se nađe s njim na kafi bar, a samo je to želeo – da okupi ljude i da se druži. To bi ga sigurno još održalo u životu, ovako ga je samoća dotukla.“
„On nije bio samotnjak, živeo je za svoju decu, prijatelje i kolege, a kad je njemu trebalo da neko dođe i sasluša ga, svi su imali preča posla. Mnogo me to boli jer znam koliko je patio. Mnogi su se o Džeja ogrešili, ali sada je, nažalost, kasno“, završava prijatelj Džeja Ramadanovskog.
